Otvoreni sukob nove izvršne vlasti u Vašingtonu i najvećih sindikata u SAD, baš kao što se to nagoveštavalo još u predizbornoj kampanji Donalda Trampa, počeo je odmah nakon njegove inauguracije
Najveća sindikalna organizacija Američka federacija rada i Kongres industrijskih organizacija (AFL-CIO), koju čini 61 sindikat sa članstvom od skoro 15 miliona zaposlenih širom SAD, najoštrije je napala neke od prvih odluka novog šefa Bele kuće koje će, direktno ili posredno, veoma nepovoljno uticati na dobar deo sveta rada.
Prvo oštro protivljenje AFL-CIO usledilo je 21. januara povodom izvršne naredbe predsednika Donalda Trampa o masovnim deportacijama i poništavanju prava imigranata. Predsednica AFL-CIO Elizabet Liz Šuler smatra tu Trampovu naredbu za “napad bez presedana na radnike imigrante i njihove porodice”.
Pretnja milijardera
“Dok Tramp i ekstremistički republikanski lideri propagiraju retoriku podela da bi podstakli strah od imigranata, zaposleni znaju da naše kolege nisu problem. Prava pretnja su milijarderi poput Trampa i Ilona Maska koji nastoje da nas ometaju i podele kako bi mogli da prigrabe još više moći i ostvare sve veće profite od našeg rada”, kazala je Šuler.
Predsednica AFL-CIO je poručila američkim radnicima: “Između vas i dobrog posla ne stoji imigrant već milijarder”, te da Trampov napad na imigrante predstavlja i pretnju ekonomiji SAD.
Udar na federalne radnike
“Udruživanje radnika u sindikate je način da se suprotstavljamo nasilnim šefovima, pozivamo pohlepne korporacije na odgovornost i gradimo ekonomiju za radne ljude. Povreda jednog je povreda za sve. Radnički pokret je ponosno solidaran sa milionima imigranata cenjenih članova naše radne zajednice i naših sindikata koji su na meti. Deportovanje ljudi koji svojim radom pomažu našoj zemlji da napreduje i presecanje puteva ka Sjedinjenim Državama nije samo izdaja naših vrednosti – to je i recept za ekonomsku katastrofu”, ocenila je Liz Šuler.
AFL-CIO je najavio da će nastaviti borbu kako bi se odbranila i sačuvala osnovna prava svih zaposlenih i njihovih porodica, uključujući pravo na pristup obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti, kao i zaštitu prava na američko državljanstvo činom rođenja koje garantuje 14. amandman na Ustav SAD. Treba podsetiti da je najveća sindikalna porodica AFL-CIO bila u ozbiljnom sukobu sa Trampom i u toku njegovog prethodnog predsedavanja Amerikom (2017-2021.) kada su sindikalci bili revoltirani njegovim merama štednje u socijalnoj politici i poreskim privilegijama za vlasnike velikih kompanija. Zato nikoga nije iznenadilo što je članstvo AFL-CIO veoma aktivno podržavalo Kamalu Haris – Trampovu rivalku na lanjskim novembarskim predsedničkim izborima.
Samo nedelju dana posle prve ovogodišnje kritike na adresu starog-novog šefa Bele kuće, iz AFL-CIO su napali i odluku Trampove administracije da zamrzne državno finansiranje federalnih socijalnih programa. Predsednica AFL-CIO izjavila je 28. januara da je ta odluka “bez presedana i nezakonita, i odmah će naštetiti radničkim porodicama širom ove zemlje”.
Obustavljanje socijalnih programa
Šuler je ukazala da će zbog takve odluke američkog predsednika odmah prestati da funkcionišu osnovni socijalni programi, kao što su pomoć u hrani za siromašne ljude, sklonište za veterane beskućnike, zdravstvena zaštita beba, starački domovi za starije osobe, predškolski programi za decu, pomoć porodicama sa niskim primanjima da zagrevaju svoje domove, reagovanje na požare i pomoć ljudima koji u katastrofama izgube sve, državni programi bezbednosti na radnom mestu….
Zamrzavanje federalnih državnih ulaganja zaustaviće se i finansiranje infrastrukturnih i proizvodnih projekata čime će se ugroziti desetine hiljada dobrih sindikalnih poslova.
“Ovde se radi o našim sredstvima za život, našim porodicama i našim zajednicama, koje su ugrožene ovim zamrzavanjem. Takođe se radi o našem novcu – te programe finansiraju poreski obveznici a o njima odlučuju naši izabrani predstavnici u Kongresu. Ustav zabranjuje predsedniku da blokira taj novac, ma šta o tome mislili generalni menadžeri milijardera i autori Projekta 2025”, istakla je Liz Šuler ciljajući na Trampove veze sa ultrakonzervativnim dokumentom o tranziciji SAD.
Šuler je u ime najveće sindikalne organizacije u SAD poručila predsedniku i njegovoj administraciji da odmah ponište tu odluku pre nego što su budu najviše pogođeni radni ljudi “do kojih on tvrdi da mu je stalo”.
AFL-CIO je istovremeno burno reagovala i na odluku Bele kuće da otpusti članicu Nacionalnog odbora za radne odnose (NLRB) Gvin Vilkoks igeneralnu savetnicu NLRB Dženifer Abruco. Tim povodom Liz Šuler je izjavila da je Trampov otkaz Gvin Vilkoks, inače prvoj crnkinji koja je izabrana za članicu NLRB, nezakonita, i da će to pokazati trenutne posledice po zaposlene. Ona je ocenila da je predsednik ostavljajući samo dva člana odbora na njihovim pozicijama, praktično ugasio rad Nacionalnog odbora za radne odnose što predstavlja odmazdu prema instituciji čija je funkcija da štiti radnike u saradnji sa sindikatima.
“Ovakav potez će olakšati poslodavcima da krše propise i gaze zakonska radna prava i fundamentalnu slobodu organizovanja radnika”, naglasila je Šuler.
Prema njenim rečima, Gvin Vilkoks je najavila da će osporiti odluku o otpuštanju i da u AFL-CIO očekuju da će ona sudskim putem biti vraćena na svoju poziciju kako bi mogla da nastavi da bude proradnički glas u Nacionalnog odbora za radne odnose.
Desničarski manifest
Još u toku kampanje za predsedničke izbore, posebno u drugoj polovini oktorbra 2024, sindikalni lideri i drugi protivnici i kritičari Donalda Trampa iz akademske zajednice, nevladinog sektora i medija, povezivali su ga sa famoznim Projektom 2025. Taj tranzicioni plan o budućnosti SAD kreirala je Fondacija Heritejdž, konzervativno savetodavno telo iz Vašingtona. Dokument na 922 stranice protumačen i kao vodič za desničarski model upravljanja, predlaže dramatičnu reviziju američke vlade sa naglaskom na proširenju predsedničkih ovlašćenja i čišćenju državne službe od “liberala”.
EKS protiv Trampove deregulacije
Ovaj desničarski program, između ostalih mera, predlaže ograničavanje prava na radničko organizovanje, omogućavanje državama da zabrane sindikate, ukidanje propisa o platama za prekovremeni rad, pojačavanje imigracionih racija na radnom mestu, ukidanje zaštite zdravlja i bezbednosti i zabrane dečijeg rada kako bi se navodno podstaklo otvaranje novih radnih mesta, povećanje investicija, plata i produktivnosti.
Dokument nudi i smernice o spoljnoj politici SAD, sa upadljivo oštrim komentarima o Kini, “najvažnijoj opasnosti za sigurnost, slobode i prosperitet Amerikanaca”, dajući prednost povećanju proizvodnje nuklearnog oružja i ograničavanju međunarodnih programa pomoći. Alison Mek Manus, direktorka Centra za američki napredak (liberalno savetodavno telo u Vašingtonu) ocenila je da će spoljnopolitički deo Projekta 2025, ukoliko se realizuje, imati dugoročne troškove za ceo svet jer će prioritet dati vojnom sektoru na uštrb humanitarnih programa: “Biće to veliki troškovi kada je reč o nesigurnosti hrane, klimatskoj nesigurnosti i sukobima… Mislim da ćemo videti milione i milijarde ljudi kako pate širom sveta”
Čišćenje administracije
Kritičari Projekta 2025. smatraju da će njegova prva faza biti realizovana kroz reviziju savezne vlade i čišćenje administracije kako bi se unutar administracije preventivno sprečili otpori potpunoj realizaciji tog dokumenta. Dokument predlaže otpuštanje čak 50.000 “liberalnih” radnika u saveznoj administraciji i njihovu zamenu lojalistima koji su već evidentirani u posebnoj bazi podataka.
Liberalni analitičari ukazuju da značajan deo tog “desničarskog manifesta” podseća na već poznate Trampove političke sklonosti da se masovno deportuje više od 11 miliona imigranata bez dokumenata, kao i da se državama omogući veća kontrola nad obrazovanjem, kako bi se ograničavale progresivne inicijative o pitanjima kao što su, na primer, pravo na abortus ili prava LGBTQ populacije, prava doseljenika i slično.
Projekat 2025 predviđa i da se smanji uticaj Agencije za zaštitu okoline (EPA), baš kao i da se iz dokumenata američke vlade izbace odredbe o zaštiti klime.
Pre izbora, Donald Tramp je tvrdio da nema nikakve veze sa ovim planom tranzicije: “Nemam pojma ko stoji iza toga. Ne slažem se s nekim stvarima koje govore, a neke od stvari su apsolutno smiješne”. Nije negirao, međutim, da ima veoma bliske veze sa ljudima koji su neposredno učestvovali u kreiranju ili doprineli kreiranju Projekta 2025. Obelodanjeno je da je čak 31 od ukupno 38 osoba koje su na razne načine učestvovale u pisanju projekta ili služila u administraciji u prvom Trampovom predsedničkom mandatu (2017 – 2021.), ili se već pominju kao kandidati za njegove najbliže saradnike u mandatu koji je tek počeo.
Ko će se od autora kontroverzne “vizije” američke budućnosti useliti u Belu kuću videće se uskoro, ali je već izvesno da se pojedine zamisli “desničarskog manifesta” sasvim dosledno pretaču u odluke prvog čoveka Sjednjenih Država.
Priredio Svetozar Raković
