Izvor: https://www.masina.rs/arandarenko-inflacija-vise-pogada-siromasnije/
Iako građani prostim gledanjem u svoj novčanik mogu zaključiti da je inflacija „pojela“ njihove dohotke tu je i statistika da to potvrdi. Prema zvaničnim podacima za godinu dana, od decembra 2020. do decembra 2021. godine inflacija je iznosila 7,9%, a najviše su pored goriva rasle cene hrane. Rast cena osnovnih životnih namirnica poslednjih meseci su svi primetili, međutim inflacija najviše pogađa siromašnije koji procentualno veći deo svog dohotka troše na hranu. 
Stvarni uticaj rasta cena na stanovništvo se bolje razumeju kada se ovim podacima dodaju i oni koji govore o učešću hrane i pića u troškovima građana. Naime, za hranu i piće iz prosečne potrošačke kopre se u Srbiji izdvaja 31,4% mesečnih prihoda. Kada se tome dodaju i alkoholna pića i duvan odlazi skoro 40% primanja. Poređenja radi, u evrozoni na troškovi hrane i pića učestvuju sa 21,7%.
Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakultetu Univerziteta u Beogradu za Mašinu kaže da cene u Srbiji rastu pre svega kao posledica globalnih tokova.
„Globalna inflacija posledica je više faktora – dugogodišnje monetarne politike niskih kamata i upumpavanja novca da bi se podstakla ekonomska aktivnost u vodećim ekonomijama, rasta troškova usled poremećaja u proizvodnji i lancima snabdevanja, (posebno rastu cene energenata dodatno i kao posledica geopolitičke nestabilnosti), kao i povećane ‘kompenzatorne’ tražnje stanovništva posle prinudnog uzdržavanja od potrošnje zbog pandemije. Prognoze su nezahvalne, ali po ponašanju američke centralne banke (FED-a) verovatno će globalna inflacija trajati najmanje do kraja ove godine i moraće da bude suzbijana koordinisanim zatezanjem monetarne i fiskalne politike“, kaže Arandarenko za Mašinu.
On dodaje i da inflacija više pogađa siromašnije, „jer oni troše veći deo svog dohotka u odnosu na bogatije“.
„Dodatno, u strukturi njihove potrošnje veći udeo ima hrana koja je natprosečno poskupela u odnosu na opštu stopu inflacije. S druge strane, očuvanje nivoa zaposlenosti, rast minimalne zarade, dodatna povremena univerzalna davanja ili davanja uzrasnim grupama sa nižim primanjima, kao i privremeno maksimiranje cena osnovnih životnih namirnica, doprinose da realni dohodak siromašnijih slojeva u proseku ostaje nepromenjen, ali to istovremeno znači da će inflacija ‘pojesti’ veći deo očekivanog rasta životnog standarda u ovoj godini“, zaključuje Arandarenko.
