Za neki dan su izbori u Beogradu. Već tradicionalno nije bilo javnih argumentovanih rasprava koje bi nam pomogle da se izjasnimo. Sve se opet pretvorilo u političko vašarište, seriju uzajamnih optužbi i loše skrivenih animoziteta – i među političkim protivnicima, ali i partnerima. Balašević bi rekao u paradu pijanstva i kiča.
Pojavile su se čak 24 izborne liste od kojih bar polovina bez ikakvih šansi i sa opravdanom sumnjom svrhe kandidovanja. Radi li se samo o sujeti i žeđi za kakvim – takvim publicitetom? Ili i o nameri da se obesmisle izbori kao ozbiljan čin i da se usput oduzme ozbiljnim, pre svega opozicionim, akterima poneki glas?
U nedelju su izbori i u Boru, Aranđelovcu i Sevojnu. No i pored najbolje želje da i u ovim mestima izbori budu prilika da razgovaramo i analiziramo izbornu ponudu od toga smo na kraju odustali. Jednostavno, oni za to nisu pokazali nikakav interes ili čak, u slučaju Bora, nije bilo, zbog pritisaka i podignutih tenzija, ni minimuma pretpostavki za demokratski dijalog.
Upravo sluteći takvu ponudu i atmosferu smo još na početku kampanje saopštili svoje prioritete i pozvali aktere izbora na otvoren i podvući ću ravnopravan razgovor .
Nažalost, tokom ove izborne kampanje pokazalo se i da je unutar našeg članstva rašireno nerazumevanje smisla i svrhe naših razgovora sa nosiocima izbornih lista. Razgovarati sa nekim ne znači automatski i dati mu podršku. Naprotiv, svrha ovih razgovora je prvenstveno da se čuje naša pozicija i glas, odnosno da mi kroz svoje zahteve i očekivanja budemo mikrofon ili kamera, svejedno, za bezglasne i nevidljive zaposlene i građane. I to pred izbore kada su inače nagluve uši političara koliko-toliko osetljive na poruke koje dolaze iz naroda. Osim toga, ti glasovi objedinjeni unutar ozbiljne organizacije koja zna šta hoće višestruko dobijaju na težini.Time mi dobijamo i radimo za interes Nezavisnosti, ali i svih zaposlenih i građana.
I elementarno poznavanje politike jasnim čini razloge za organizovano lobiranje i pritisak.
Zašto to, recimo, nisu prepoznali i razumeli mnogi u rukovodstvu naših prosvetara, iako smo to na početku kampanje, jasno istakli ostaje da se vidi. Naravno, ne samo oni.
Jasno je bilo ni da rukovodstvo Nezavisnosti, ni ja lično, nemamo „ni u snu“ (ne) skrivenu nameru da, u pogledu političkih i izbornih opredeljenja članstva i simpatizera delimo nekakve direktive i obavezujuća upustva.
Istovremeno, mora se znati da programska pozicija Nezavisnosti nije more bez obala i da su evropske vrednosti mira, demokratije, solidarnosti i socijalne kohezije u njenoj osnovi. Članstvo u Nezavisnosti isključuje svaki oblik nacionalne, rodne, verske isključivosti i diskriminacije. Mržnja i isključivost, su nespojivi sa našom članskom karticom.
Ali i politika nezameranja i hoda niz dlaku moćnicima redom. Ne možemo, ako hoćemo da ostanemo verni sebi, ni da prećutimo očitu i opipljivu neravnopravnost izbornih aktera i zatvorenost, sve do pred sam kraj kampanje, medija za raspravu i izborne duele i suočavanja.
Mnogi me opominju da se ne radi o nerazumevanju poruke da se razgovara i utiče već o izbegavanju svakog rizika koji svaki javni stav nosi.
Drage kolege i prijateljice i prijatelji, od sakrivanja od javnosti do pozicije „žutog“ sindikata na izvolte svakom poslodavcu i vlasti samo je jedan polukorak. To Nezavisnosti jednostavno ne sme da se desi!
Konačno, da pređem na stvar – šta se desilo sa našom ponudom za razgovore – na kakve je ona naišla reakcije ?
Koalicija sadašnjih i eks-demokrata, kao i „neki novi klinci“ iz Inicijative ne da(vimi)mo Beograd pokazali su izvestan interes na nivou raspitivanja i izražavanja želje za saradnjom.
Demokrate i spremnosti, već procesuirane, da poslanički klubovi sarađuju sa našim oblicima organizovanja, poput penzionera.
Spremnost za kontakte pokazao je i kandidat radikala za gradonačelnika , ali smo mi, imajući u vidu naglašeno ksenofobičnu i evrofobičnu poziciju radikala, suprotnu poziciji našeg sindikata, doneli odluku da sa njima saradnju svedemo na kontakte sa njihovim poslaničkim klubom oko eventualne podrške našim zahtevima.
Jedini pravi i ozbiljan odgovor stigao je od Dragana Đilasa. Zapravo, on nas je, što bi klinci rekli, uvažio nudeći otvoren i ravnopravan razgovor, bez ikakvih obavezivanja.
Dvosatni razgovor, u kome je učestvovalo stotinak naših aktivista, je i napravljen u, kako su to i mediji konstatovali, ravnopravnoj, opuštenoj i na momente duhovitoj atmosferi. Radilo se zaista o razgovoru a ne o mitingu na kome govori samo jedna strana. U skladu sa našom tradicijom nismo filtrirali pitanja i birali pogodne govornike sa naše strane. Pitanja su imala kritičan i opominjući ton.
Tražili smo ozbiljne garancije i argumente da Đilas i koalicija koja ga podržava imaju i snage i volje i pameti da realizuju svoj Program u 15 tačaka.
Kao i da, ako se nađe u poziciji gradonačelnika, neće zaboraviti na obećanja time što će otvoriti kanale za uticaj Nezavisnosti i u međuizbornom periodu na donošenje svih ključnih odluka. Ljudi su ga pitali i šta bi uradio sa velikim sistemima i šta bi menjao u ekonomskoj i socijalnoj politici države.
Svi koji smo prisustvovali razgovoru stekli smo utisak da čovek zna posao za koji se kandiduje i da ume da ga radi, odnosno da je izvukao pouke iz svog ranijeg boravka na funkciji gradonačelnika. Izgledalo nam je i da ume, za razliku od drugih, bar ponekad, da se pokaje i izvini za napravljene greške ili sopstvene iluzije.
Najvažnije za nas, Đilas nije za liberalni kapitalizam, nije za privatizaciju po svaku cenu, želi da u vlasništvu države zadrži preostale velike sisteme, da ih vodi uspešni profesionalni menadžment a ne partijske junoše, sumnjičav je prema javno-privatnom partnerstvu a nije zaboravio ni na radničko akcionarstvo.
U tom pogledu, spreman je da i prihvati obaveze i pruži garancije.
Drage članice i članovi, žitelji Beograda. To je naš izveštaj i poruka vama.
Izadjite obavezno na izbore a glasajte, kao odrasli i pametni i nezavisni, saglasno sopstvenim uverenjima, imajući pri tom u vidu i poziciju i interese porodice Nezavisnost kojoj pripadate.
Vaš Zoran
