- avgust 2021. Kategorija: Intervju Izvor: UGS Nezavisnost Foto: Medija centar, N1, Youtube
Znatno veće cene mnogih namirnica u Srbiji u odnosu na zemlje EU nemaju ekonomsko i društveno opravdanje. Podaci nezavisnih ekonomista o kretanju cena znatno su bliži realnosti od zvanične statistike. Indirektno najavljeno i očekivano poskupljenje hrane dodatno će pogoršati životni standard našeg stanovništva što predstavlja jedan od ključnih razloga velikog iseljavanja radno sposobnih ljudi, izjavio je Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije u razgovoru za portal UGS Nezavisnost
Iako zvanična statistika kaže da inflacija u poslednjih godinu dana iznosi svega 3,6 odsto, građani Srbije sve više novca moraju da izdvoje za osnovne potrepštine, što drastično pospešuje pad njihovog životnog standarda. Vlast tvrdi da je prosečna plata približno 60.000 dinara, međutim dve trećine radnika prima znatno ispod republičkog proseka, dok je prosečna penzija niža od 30.000 dinara. Mnogi penzioneri, od ukupno 1.650.000 njih, nema za hranu, a ni za lekove. Ekonomisti procenjuju da bi plata za život u Srbiji trebalo da iznosi 98.000 dinara, kako bi porodice mogle da zadovolje osnovne potrebe u ishrani, stanovanju, odevanju, školovanju, zdravstvenoj zaštiti, kulturi… To je u ovom trenutku, iako nas nazivaju “ekonomskim tigrom”, za većinu stanovnika Srbije nedostižan san.
Paradoksalno je da se na pijacama prodaje uvozno povrće nekoliko puta skuplje od domaćeg, a da za domaću proizvodnju nema kupaca. Domaće jaje na beogradskim pijacama košta 25 dinara, za kilogram domaćeg kačkavalja treba platiti više od 1.000 dinara, dok je u mesarama kilogram junetine 800-900 dinara.
Treba napomenuti da je cena goriva u Srbiji najveća u region; na primer, veća je za čak 30 odsto nego u Bosni i Hercegovini. I cene komunalnih usluga su u većini srpskih gradova poslednjih godina više puta povećavane.
Minimalna cena rada po satu u 2020. godini u Srbiji je iznosila 1,4 evra, što je višestruko manje nego u Danskoj (42 evra), Belgiji (39,2), Mađarskoj (8,3), Rumuniji (5,5) ili u Bugarskoj (4,4 evra).
Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević kaže u intervjuu za portal Nezavisnost.org da zvanična statistika ne odražava težak socijalni i ekonomski položaj stanovništva. On navodi da će skok cena hrane u Srbiji, a posebno indirektno najavljeno i očekivano povećanje cena hrane, dodatno pogoršati ekonomski položaj potrošača, posebno onih sa ispod prosečnim primanjima.
Prema zvaničnim podacima cene su u proteklih godina dana porasle za 3,6 odsto, međutim nezavisni ekonomisti tvrde da su samo cene hrane porasle za preko 37 odsto. Kakva su Vaša saznanja, šta se dešava na tržištu?
– Zavod za statistiku prati, a nadležno ministarstvo interpretira statističke podatke o kretanju maloprodajnih cena u Srbiji. Zvanični statistički podaci o kretanju maloprodajnih cena ne odražavaju stvarno stanje i kretanje cena. Nezavisni ekonomisti, pored korišćenja statističkih podataka, svoje analize zasnivaju na podacima o stvarnom kretanju cena roba i usluga. Razlika o iskazanom rastu cena statistike i nezavisnih ekonomista, stvara opravdanu sumnju potrošača u realnost i istinitost podataka o cenama i stvarnom ekonomskom položaju stanovnika. Pokret za zaštitu potrošača Srbije prati kretanje maloprodajnih cena u trgovinama i na zelenim pijacama. Praćenjem cena istih proizvoda konkretnih proizvođača u više trgovinskih lanaca, zapazili smo česte promene maloprodajnih cena pod uticajem cena tih artikala kod konkurencije, što je na prvi pogled dobro. Ali, kada se dublje uđe u analizu, zapaža se svojevrsno sporazumevanje donosilaca odluka o cenama u formi savremenog kartelskog sporazumevanja uticajnih trgovaca na nivo maloprodajnih cena u Srbiji. Moja saznanja su da su podaci nezavisnih ekonomista znatno bliži realnosti od zvaničnih objavljivanih statističkih podataka.
Kako se skok cena hrane odražava na standard stanovništva?
– Dosadašnji skok cena hrane u Srbiji, a posebno indirektno najavljeno i očekivano povećanje cena hrane će dodatno pogoršati ekonomski položaj potrošača, posebno potrošača sa ispod prosečnim primanjima. Najavljena povećanja plata i penzija samo će delimično, kod manjeg dela zaposlenih u dobrostojećim privatnim firmama i u državnom sektoru, neutralisati posledice poskupljenja hrane. Očekivani skok cena hrane u Srbiji usloviće veći pad kupovne moći potrošača u odnosu na kupovnu moć potrošača u zemljama Evropske unije. To praktično znači da će se kod nas nastaviti pogoršavanje standarda stanovništva u odnosu na standard stanovništva u EU. U tome treba prepoznati jedan od ključnih uticajnih faktora na veliko iseljavanje radno sposobnog stanovništva iz Srbije.
Kako objašnjavate to što su kod nas namirnice skuplje nego u zemljama EU, a plate nekoliko puta manje?
– Poznato je da su cene mnogih namirnicama u Srbiji znatno veće od istih u više zemalja EU, uz činjenicu da su plate u Srbiji nekoliko puta manje od plata u EU. Takve razlike nemaju ekonomsko i društveno opravdanje. Ekonomski principi poslovanja upućuju na potrebu i mogućnost formiranja nižih cena namirnica u Srbiji i po osnovu višestruko manjih troškova radne snage u Srbiji, kao i drugih proizvodnih troškova. Zbog toga odgovor na pitanje o skupljim namirnicama u Srbiji u odnosu na zemlje EU treba posmatrati kroz prizmu ekonomskih i društvenih posledica nepoštovanja tržišno-ekonomskih zakonitosti. Ključne uzroke realnosti da su mnoge namirnice u Srbiji skuplje od istih u EU vidim pre svega u odsustvu ekonomskih kriterijuma poslovanja.
Osim cena, kod nas su i marže znatno veće nego u zemljama Evropske unije.
– Marža je prihod trgovaca i predstavlja poslovnu tajnu. Procenjivalo se da je opravdano da marža učestvuje u maloprodajnoj ceni do osam odsto. Međutim, u realnom životu, u Srbiji marža na pojedine vrste robe je i po nekoliko puta veća od proizvođačke cene. To samo potvrđuje da ponuda i tražnja nisu primarni u određivanju iznosa marže. Marže u Srbiji su znatno veće od prosečnih marži u EU. Mogućnost zaračunavanja znatno većih marži u Srbiji u odnosu na druge zemlje, jedan je od razloga za veliku zainteresovanost i dolazak velikih trgovinskih lanaca u Srbiju, ali i za usporeniji razvoj domaće trgovinske mreže, i slabo poslovno povezivanje malih proizvođača i trgovaca… Posledice takve politike su dobro poznate, plaćaju je potrošači i deo domaćih trgovaca i proizvođača.
Zašto su kod nas, na primer, patike renomiranih stranih marki znatno skuplje nego na Zapadu?
– Postoji više neekonomskih razloga za skuplje patike renomiranih stranih proizvođača nego na zapadu. Posebno bih istakao nedovoljnu konkurenciju na tržištu, nedovoljan i unapred planiran obim ponude za potrošače veće platežne moći, agresivan marketing trgovaca, kao i nedopustivo malu ponudu kvalitetne obuće iz domaće proizvodnje.
Dok leskovački povrtari ne mogu da prodaju kilogram paradajza ni za 10 dinara, na pijacama u Beogradu uvozni paradajz košta 150 dinara. Zbog čega je to tako, snosi li država odgovornost za loš položaj domaćih proizvođača?
– To je jedan od primera na kome se jasno vide problemi u definisanju, vođenju i unapređenju politike poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, uništenim kapacitetima za industrijsku preradu poljoprivrednih proizvoda, uspostavljenim monopolima u skladištenju poljoprivrednih proizvoda, nestabilnosti izvoza i drugo. Naveli ste dobar primer kojim se ilustruje veličina problema, uzroci, odgovornost i nespremnost države da uredi odnose u poljoprivredno-prehrambenoj proizvodnji i prometu. Država i ovde i u svetu snosi odgovornost za ovakve tržišne poremećaje, jer ona ima pravo, obavezu i mogućnosti da ekonomskim merama predupredi ovakve zloupotrebe.
Kolika je pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom platom?
– Pokrivenost prosečne potrošačke korpe se kreće od 40 do 55 odsto prosečne plate, u zavisnosti od mesta do mesta u Srbiji, gde se vide nelogičan odnos plata i cena, koji uslovljava druge brojne nelogičnosti. Tako su cene pojedinih proizvoda u nekim mestima znatno više od cena u Beogradu, gde su prosečne plate najveće.
Koliko je zaista novca potrebno četvoročlanoj porodici za osnovne mesečne, odnosno godišnje potrebe?
– Za zadovoljavanje osnovnih potreba četvoročlane porodice u Srbiji potrebne su dve prosečne plate koje prati statistika, što u ovom trenutku iznosi oko 120.000 dinara. Procena je data na osnovu podataka o prosečnoj potrošačkoj korpi za tročlano domaćinstvo i zato što postojeća potrošačka korpa ne obuhvata sve potrebe domaćinastva, kao i zbog skrivene greške koju nosi tzv. Metodologija za utvrđivanje rasta cena u Srbiji.
Koliko porodica u Srbiji, prema Vašoj proceni, može od plate ili penzije da sebi priušti pristojan socijalni život bez luksuza?
– Po mojoj proceni, približno 18 do 20 odsto porodica, u kojim živi oko 25 odsto stanovnika Srbije, može sebi da priušti pristojan socijalni život bez luksuza.
Na šta su se potrošači u poslednjih godinu i po dana, od izbijanja pandemije kovida-19, najviše žalili vašoj organizaciji?
– Potrošači su se najčešće žalili na kašnjenje isporuka kupljene robe preko interneta, ogromne troškove naplate dugovanja preko javnih izvršitelja, kvalitet i bezbednost hrane, cene komunalnih proizvoda i usluga, neosnovano odbijanje reklamacija potrošača, na nesaobraznost proizvoda i odbijanje da se nesaobraznost kupljene robe reši primenom odgovarajućih odredaba. Ponavljaju se žalbe potrošača na kvalitet obuće, odeće i mobilnih telefona, na nedovoljno prethodno informisanje potrošača pre njihove odluke o kupovini, kao i na otežano ostvarivanje prava na odustajanje od kupovine izvan poslovnih prostorija i preko interneta.
Ko i na koji način najviše i najčešće obmanjuje potrošače?
– Obmanjivanje potrošača je svakodnevna pojava u Srbiji. Nije mi poznato da je neko istraživao ko i na koje sve načine obmanjuje potrošače. Nadležan organ za primenu Zakona o zaštiti potrošača, preuzimanjem međunarodne i evropske regulative o prevarama potrošača, nije korektno analizirao koliko se i kako primenjuju ove odredbe.
Pokret za zaštitu potrošača Srbije je, u okviru dva međunarodna projekta, istraživao neetičko reklamiranje lekova i reklamiranje nezdrave hrane za decu. Istraživanjem je utvrđeno da je u vreme praćenja preko 65 odsto reklamnih poruka emitovanih u najgledanijim TV programima imalo elemente obmane potrošača. Na ove probleme nisu reagovali nadležni državni organi, kontrolna i regulatorna tela i profesionalna udruženja novinara i stručnih udruženja, koja se bave oglašavanjem i reklamiranjem. U vreme pandemije zapaža se povećanje sve agresivnijeg, zakonom zabranjenog reklamiranja raznih lekova i lečenja, suplimenata, i usluga u kojima se prepoznaju prevarne poruke upućene potrošačima. Nadležni državni organi za primenu Zakona o zaštiti potrošača i o oglašavanju ne reaguju na vidne obmane potrošača koje u medijima plasiraju pojedini proizvođači i trgovci.
Koliko udruženja za zaštitu potrošača mogu da doprinesu da građani Srbije uživaju zaštitu potrošača kao u razvijenim evropskim zemljama?
– Danas je većina udruženja za zaštitu potrošača u Srbiji bez značajnijeg uticaja na donošenje, implementaciju i unapređenje politike, strategije i zakona o zaštiti potrošača. U Srbiji se primenjuje u svetu davno napušten model hibridnih organizacija potrošača (državni ili od vlade zavisni oblici organizacija potrošača), iz vremena formiranja međunarodnog pokreta potrošača, početkom sedamdesetih godina prošloga veka. Udruženja za zaštitu potrošača imaju vrlo mali uticaj na donošenje, implementaciju i razvoj zaštite potrošača u skladu sa smernicama UN o osnovnim pravima potrošača i evropskom regulativom. Sadašnji zakon i ovaj koji se nudi vladinim predlogom je suviše uzak da bi se u njemu našao neophodan prostor za uspostavljanje i unapređenje sistema zaštite potrošača, kakav se razvija u EU i svetu.
Kako ocenjujete odluku Telekoma da za 600 miliona evra otkupi prava za prenose utakmica Premijer lige u narednih šest godina?
– Odluka Telekoma da sa 600 miliona evra otkupi prava za prenos utakmica Premijer lige u periodu od šest godina je ekonomski i društveno neopravdana. Ocenjujem je kao neodgovorno poslovno ponašanje. Mislim da nije usklađena sa stavovima vlade o učešću javnih preduzeća u sponzorstvima i donacijama. Ne znam da li je pre donošenja pribavljeno mišljenje njihovog savetodavnog tela za zaštitu potrošača, u kome mora da bude i predstavnik jednog od evidentiranih udruženja potrošača. Ako nije ispoštovan taj postupak, odluka je nezakonita i kao takvu je treba poništiti.
Korisnici usluga Telekoma, preko plaćene cene korišćenih usluga učestvuju u formiranju njihovih prihoda. Po tom osnovu imaju pravo da znaju kako se i zašto koriste ostvareni prihodi. Da je u postupku pripreme i donošenja odluke pribavljeno neobavezujuće mišljenje korisnika usluga Telekoma, verujem da bi njihov izbor bio drugačiji – tehnološki razvoj Telekoma, poboljšanje kvaliteta životne sredine, vodosnabdevanje, rešavanje problema komunalnog otpada, odbrana od poplava…
V. Perović
