Brisel: Masovne sindikalne demonstracije protiv štednje i za pošten dogovor za radnike

Više od 15.000 radnika sa celog evropskog kontinenta marširali su danas u Briselu ispred institucija Evropske unije sa jasnom porukom liderima EU da ne sme biti povratka štednji

Članovi sindikata iz 30-ak evropskih zemalja doputovali su u glavni grad Belgije i sedište Evropske unije da učestvuju u demonstracijama “Zajedno protiv štednje” u organizaciji Evropske konfederacije sindikata (KS), gde je generalna sekretarka EKS Ester Linč upozorila političare da će platiti cenu za svaki povratak štednji u narednom periodu.

Masovni radnički i sindikalni protesti u Briselu organizovani su uoči sastanka evropskih šefova vlada, koji razmatraju mogući konsenzus oko kontroverzne reforme pravila ekonomskog upravljanja u EU. Nova pravila trebalo bi da stupe na snagu 1. januara, a prema aktuelnom predlogu programa 2.0, zemlje članice EU sa deficitom iznad 3% bruto društvenog prozvoda (BDP) moraće svake godine da smanje budžetski deficit za najmanje 0,5% BDP.

To bi značilo da će čak 14 država članica EU biti prinuđene da samo sledeće godine u svojim budžetima smanje 45 milijardi evra, prema proračunima EKS zasnovanim na podacima Evropske komisije.

Tabela sa podacima o predloženom programu štednje 2.0 u 2024. godini

Izvor: Evropska konfederacija sindikata

Reforma koja se predlaže dolazi nakon što su prethodna pravila suspendovana 2020. godine, kroz aktiviranje opšte klauzule o izbegavanju Pakta za stabilnost i rast EU, kako bi se suočili sa ekonomskim posledicama pandemije, objašnjavaju u EKS.

EKS upozorava da bi predložena štednja dovela do smanjenja broja radnih mesta, snižavanja plata i obima i kvaliteta javnih usluga. Uz to, štednja bi većinu zemalja članica EU onemogućila da investiraju u cilju ispunjavanja socijalnih i klimatskih ciljeva Evropske unije.

Iz EKS napominju i da novo istraživanje o političkim troškovima štednje pokazuje da je krajnja desnica glavni korisnik ovakve fiskalne politike koja se predlaže.

EKS i njene članice zato su i organizovale demonstracije u Briselu, zahtevajući:

* Pravila ekonomskog upravljanja koja dobrobit ljudi i planete stavljaju iznad proizvoljnih granica, uključujući „zlatno pravilo“ za javna ulaganja koje barem ne isključuje ulaganja za socijalne i klimatske ciljeve EU i znače pravedan prelaz sa ograničenja potrošnje;

* Održavanje uspešnih mehanizama solidarnosti EU uvedenih tokom pandemije, kao što je Instrument za oporavak i otpornost, koji bi trebalo da postane trajni kako bi se obezbedili jednaki uslovi za ulaganja;

* Još jednu godinu produženja opšte klauzule o izbegavanju Pakta za stabilnost i rast kako bi se dalo odgovarajuće vreme za postizanje održive reforme pravila o ekonomskom upravljanju;

* Potrebne su inicijative da se osigura pravičan dogovor za radnike, uključujući bolje poslove i veće plate, podršku kolektivnom pregovaranju, bolje uslove rada i okončanje nesigurnog rada.

Juče na demonstracijama u Briselu, generalna sekretarka EKS Ester Linč je upozorila na realne posledice predloženog programa štednje.  

„Povratak na štednju bi ubio radna mesta, smanjio plate, značio bi još manje finansiranja već preopterećenih javnih usluga i garantovao još jednu razornu recesiju. Povratak na štednju značio bi da većina zemalja ne bi bila u stanju da realizuje investicije potrebne da lideri EU ispune obećanja koja su dali na COP28 (globalna akonferencija o klimi održana 30. novembra u Dubaiju)”, naglasila je generlana sekretarka EKS. 

LInč je ukazala da „nam je potreban fer dogovor za radnike: veće plate, kvalitetni poslovi, jačanje kolektivnog pregovaranja i jake javne usluge”.

Podsetivši da raniji pokušaj štednje nije uspeo Ester Linč je podvukla da je “vreme da naučimo lekcije iz prošlosti i obezbedimo da ekonomska pravila EU stave dobrobit ljudi i planete ispred nekih potpuno proizvoljnih granica”.

S.R.