Šta digitalizacija znači za zaposlene danas? Pred kakvim su izazovima radnici čiji rad, cena rada i uslovi u kojima ga obavljaju zavise od algoritama koji usmeravaju i nadziru njihov rad i „daju“ im posao – ili ih, pak, „isključuju“ sa radnog mesta? Ova pitanja su bila u fokusu završne konferencije projekta Digitalne Dunavske Mreže (The Digital Danube Network – DiDaNet), u organizaciji Saveza sindikata Austrije (OGB) održane 30. septembra u Beču.
Na završnoj konferenciji na kojoj je razgovarano o uslovima rada i načinima za unapređenje položaja gig radnika u platformskoj ekonomiji učestvovali su predstavnici partnerskih institucija i organizacija iz Slovenije (Savez slobodnih sindikata Slovenije ZSSS i Sindikat Mladi Plus), Srbije (UGS NEZAVISNOST i SSSS), Moldavije (Nacionalna konfederacija sindikata Moldavije CNSM) i Ukrajine (Federacija sindikata Ukrajine FPU).
Digitalizacija rada vs. fleksibilizacija radnih mesta
Digitalna transformacija je jedan od najznačajnijih događaja 21. veka. I, dok poslodavci u svim sektorima ulažu u modernizaciju radnih procesa, zaposleni osećaju sve veći pritisak i suočavaju se s nedostatkom ponude za obuku u novim i drukčijim uslovima rada. Iz tog razloga, pomenute partnerske organizacije nastoje da ojačaju transnacionalnu solidarnost želeći da, u vidu projektne saradnje, postave kurs za neophodno uključivanje radnika i njihovih predstavnika u socijalni dijalog sa poslodavcima i državom.
Rad na onlajn platformama, honorarni (gig) rad preko aplikacija, sindikalno organizovanje u atipičnim oblicima rada – sve su to termini koji često idu pod ruku sa digitalnom transformacijom i danas predstavljaju važnu temu u radu sindikata. Novi tipovi rada doneli su i nove dileme i izazove u građenju partnerstava za dostojanstvenije uslove rada ovih radnika.
Ekonomija digitalnih platformi je prisutna u sve više oblasti rada. U zemljama Evropske unije, čak 11% radne snage pruža usluge preko platformi – bilo onlajn ili oflajn, odnosno na lokaciji. U Srbiji, Ukrajini i Moldaviji je zastupljeniji rad preko globalnih digitalnih platformi. Srbija je na 11. mestu u svetu po broju radnika na platformama mereno prema broju stanovnika, dok se rad na lokaciji (dostava hrane i prevoz putnika) razvio neposredno pre izbijanja pandemije.
Potpredsednica OGB Korina Šuman je ukazala da je digitalizacija dostigla vrhunac u pandemiji, kao i da se rad od kuće ili na daljinu u nekim sektorima nametnuo kao konstantna opcija. U tom kontekstu se nameće pitanje: Kako se, u novonastalim uslovima, izboriti za zaštitu i unapređenje radničkih prava?
Sindikati u Evropi i u zemljama regiona nastoje da utiču na razvoj pravnog okvira da bi se izbegao eksploatatorski model poslovanja za radnika na platformama kako onlajn tako i na lokaciji.
Za one koji pružaju ovakve usluge, to je često jedini izvor prihoda. Istovremeno, organizovanjem rada kroz onlajn platforme dovode se u pitanje ranije važeći propisi i standardi u svetu rada i radnih prava, posebno kada se radi o globalnim platformama. One svoje radnike tretiraju kao „samozaposlene“, uskraćujući im tako zaštitu koja proizilazi iz standardnog ugovora o radu.
Radnicima je na taj način uskraćeno socijalno, zdravstveno, penziono osiguranje, neki rade ‘na crno’ dok se drugi registruju kao „samozaposleni“. Algoritmi su sve više u fokusu zbog potencijalne diskriminacije radnika i netransparentnog upravljanja radnom snagom.
Ovakvi trendovi nameću pitanje kako se radnici, kroz svoje radničke strukture i organizacije mogu uključiti u socijalni dijalog, i kako se može oblikovati „digitalna solidarnost“ koju mobilne platformske aplikacije otežavaju. Takođe, jedan od glavnih izazova se ogleda u iznalaženju načina za sprečavanje socijalne nesigurnosti, koja često proističe iz slabosti u procesu pregovaranja. Na konferenciji se diskutovalo i o načinima kojima se može dopreti do ranjivih grupa, posebno iz migrantske populacije koja čini veliki deo radnika na platformama za dostavu hrane. Stoga je jedna od glavnih tema konferencije bilo pitanje usmeravanja tehnološkog napretka, koji bi imao pozitivne posledice za sve, a ne samo za malobrojne (to jest, vlasnike takve vrste platformi). Ovo zahteva odgovarajuće strategije – o čijim se glavnim karakteristikama razgovaralo sa stručnjacima kako iz akademske zajednice tako i onima koji imaju praktične uvide.
Sindikati iz svih zemalja-učesnica u projektu (Austrija, Slovenija, Srbija, Moldavija i Ukrajina) predstavili su aktivnosti i izazove sa kojima se suočavaju radnici i sindikati u vezi sa platformskim radom.
OGB je predstavio inicijativu „Riders Collective“, prilagođene ponude za mlade ljude angažovane u isporuci hrane preko onlajn platformi. Zaključeno je da bi bilo nužno braniti njihove interese i prava, kao i edukovati sve učesnike u ovom digitalnom prostoru – poslodavce, klijente i radnike, a uz podršku radničkih struktura.
Profesor radnog prava Martin Gruber-Risak istakao je da sudska praksa poslednjih godina više radi na regulativi nego zakonodavci, i da su u više navrata radnike i samozaposlene u procesima sa platformama Uber u Holandiji, Belgiji i Britaniji, Glovo u Španiji, i drugim klasifikovali kao zaposlene.
Sekretar Evropske konfederacije sindikata (ETUC) Ludovik Voet predstavio je Direktivu EU o uslovima rada na digitalnim platformama, čije se usvajanje očekuje krajem 2021. godine. Njen značaj može imati uticaja na radnike u pogledu organizovanja, kolektivnog pregovaranja, odbrane prava na privatnost i uspostavljanja ravnoteže između privatnog i poslovnog života.
Snažni sindikati – važni i u budućnosti
U poslednjoj ekspertskoj rundi se na konferenciji razgovaralo o različitim dimenzijama i mogućim rešenjima digitalizovanog i sve više individualizovanog sveta rada. Učesnici su se po ovoj temi složili: platforme se moraju pridržavati propisa i zakona o fer i dostojanstvenom radu, dok se o budućnosti rada danas odlučuje samo uz snažan sindikat. Što je više onih koji se pridruže sindikalnom pokretu, tim će učešće i odbrana njihovih prava biti snažniji i delotvorniji.
Kontekst rada na platformama u Srbiji
Srbija je 11. u svetu po broju platformskih radnika po glavi stanovnika i na trećem mestu u Evropi. Ovaj trend prisutan je u poslednjih nekoliko godina ali je dodatno pojačan pojavom pandemije COVID-19 u Srbiji. Policijski čas i globalni karantin povećali su broj građana Srbije koji traže posao na mreži, na digitalnim platformama ili poslodavce sa opcijom rada na daljinu.
Sa pojavom pandemije se istovremeno pojačala i potreba za poslovima koji uključuju dostavu hrane i drugih roba. Ovo je dovelo do snažne ekspanzije mobilnih aplikacija za dostavu hrane kroz koju posluju firme poput Glovo, Volt i Donesi, a koje su proširile svoj rad na veće urbane sredine u Srbiji.
Ovakvo povećanje obima rada na onlajn platformama i preko mobilnih aplikacija nije praćeno odgovarajućim zakonodavnim okvirom što sa sobom nosi određene posledice, ali se ujedno nameće nužnost uspostavljanja socijalnog dijaloga radi artikulisanja interesa radnika.
Kao rezultat toga, platformski radnici iz Srbije na onlajn platformama organizovali su niz protesta pod rukovodstvom svojih organizacija – pre svega najvećeg, Udruženja radnika na internetu (URI). Ovo udruženje je prvenstveno formirano u cilju objavljivanja stavova platformskih radnika, koji su se suočili sa zahtevima Poreske uprave Srbije za naplatu poreskih obaveza po osnovu rada, a sa kojima mnogi internet radnici nisu bili upoznati, i koje su takve prirode da predstavljaju preveliko poresko opterećenje takvog nesigurnog rada.
Nakon meseci dijaloga URI sa predstavnicima Vlade i Ministarstva finansija, konsultacija URI-ja i socijalnih partnera, posebno sindikata, protestnog kampovanja ispred Skupštine Srbije, pregovori su završeni privremenim sporazumom o načinu oporezivanja honorarnih prihoda platformskih frilensera.
Istovremeno se dogodilo i nekoliko manjih internih štrajkova na platformama za dostavu hrane, povodom koji su neki od radnika stupili u kontakt sa sindikatima, ali masovnijih protesta i organizovanja nije bilo.
UGS NEZAVISNOST i Savez samostalnih sindikata Srbije su uspostavili vezu sa Udruženjem internet radnika (URI) i podržali njihove akcije i zahteve, pa je Evropska konfederacija sindikata (ETUC) takođe podržala zahteve URI.
U okviru DiDaNet projekta, UGS NEZAVISNOST i Savez samostalnih sindikata Srbije su maja 2021. organizovali DigiDay, koji je predstavljao svojevrsni „Dan otvorenih vrata“ za platformske radnike na obe vrste platformi, uz diskusije sa predstavnicima relevantnih organizacija i ekspertima.
Kroz projekte Danube@Work i DiDaNet uspostavljeno je umrežavanje i saradnja sa partnerskim organizacijama i stručnjacima iz odgovarajućih oblasti, sa ciljem podizanja svesti o unapređivanju prava platformskih radnika; kroz projekat je iniciran razvoj solidarnosti među radnicima u tradicionalnim sektorima i onih u fleksibilnim oblicima rada; Udruženje radnika na internetu podržalo je borbu sindikalnih centrala za povećanje minimalne zarade. U sklopu projekta je održano više događaja i zajedničkih aktivnosti na kojima su razmenjeni stavovi i ideje koje bi mogle dovesti do poboljšanja statusa platformskih radnika; ETUC Coaching sesije i konsultacije socijalnih partnera EU o uslovima rada digitalnih platformi i radnika koji preko njih ostvaruju prihode. Otvoreni su novi kanali komunikacije i produbljen je dijalog sa javnošću o novim formama rada.
Autor: Milan Lukić
