20. mart 2021. Kategorija: Intervju Izvor: UGS Nezavisnost Foto: Ekof.bg.ac.rs, Novi magazin, N1
Jedan od najvećih problema države Srbije je finansiranje gubitaka u javnim preduzećima, što se u velikoj meri odnosi na zloupotrebe vladajuće partije, i ove, i onih pre nje, čemu se još uvek nije stalo na put – izjavila je profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović u intervjuu za portal UGS Nezavisnost.
Profesorka Popović ističe da nova finansijska pomoć od 60 evra za sve punoletne građane Srbije i 110 evra za penzionere, neće dati željene efekte u rastu bruto društvenog proizvoda (BDP), a ni u povećanju naplate poreza na dodatu vrednost.
Zašto da po 60 evra, kaže profesorka, dobije i prosjak iz Mirijeva i neki tajkun poput Miroslava Miškovića.
U prethodna dva meseca zadužili smo se za još milijardu evra prodajom obveznica. S Kinezima je potpisan memorandum o komercijalnom ugovoru od 3,2 milijardi evra za gradnju kanalizacije, a ove godine očekuje se i zaduživanje za izgradnju metroa. Da li se država previše zadužuje, a da istovremeno malo štedi?
– Problem države Srbije nije toliko u tome koliko troši, već u koje svrhe troši. Jedno od ogromnih izdvajanja iz budžeta su penzije, što svakako ne možemo da smanjimo ili ukinemo. Ali možemo drugo – poput finansiranja gubitaka u javnim preduzećima, što se u velikoj meri odnosi na zloupotrebe vladajuće partije, i ove, i onih pre nje, čemu se još uvek nije stalo na put. Setimo se samo da je NIS do 2008. godine bio najveći gubitaš u srpskoj privredi – dok nije prodat ruskom Gaspromu, a od te godine je – najuspešnija firma u Srbiji. Zašto? Zato što nijedna partija više nije imale pristup novcu te firme. Stoga, ukratko: ako se zemlja zadužuje da popuni partijsku kasu, ili da koristi državni novac kao kasu za finansiranje večite predizborne kampanje to je – katastrofa.
Imate li utisak da naš ekonomski sistem počiva na zaduživanju?
– Ekonomija poznaje pojmove “dobar deficit” i “loš deficit”. Dobar je onaj deficit koji doprinosi sutrašnjem bržem privrednom rastu. Stoga je izgradnja kanalizacije, koju pominjete, svakako dobar deficit, jer smanjuje zaraze i bolesti, podstiče najbolje da ipak možda ostanu u zemlji, itd… Ali metro je tu pod velikim znakom pitanja: Beograd je mali grad, i “laki metro” bi učinio više za Srbiju nego “duboko oranje” koje se predviđa i koje nikada ne bi bilo isplativo. Pogledajte metroe u malim gradovima, poput Budimpešte, Lisabona…
Prazni su i mračni, a prave ogromne gubitke.
– Tako je. Kada metro nije uspeo da izgradi Branko Pešić, čuveni gradonačelnik Beograda, i to u doba kada su se od viška u penzionim fondovima gradili hoteli na Jadranu, zar će to sada uspeti gradonačelniku kome ni ime nismo zapamtili, a uz to, novca za bacanje nemamo?
Vlast se pravda da se jeftino zadužujemo. Da li je to tačno?
– Ako je tačno da je tri manje nego jedan, onda je i tvrdnja vlade – tačna. Evo kakva je situacija bila prošle godine: Vučić je odbio zajam od 1,2 milijarde evra od Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske unije, namenjen sanaciji ekonomskih posledica uzrokovanih pandemijom korona virusa i pohvalio se: „Mi od MMF-a ni dinar nećemo da uzmemo jer imamo velike devizne rezerve i 31 tonu zlata“. Odbili smo tako kredit sa kamatom od 1,05 odsto – pa raspisali zajam sa kamatom od 2,6 odsto (Siniša Mali), odnosno 3,125 odsto (guvernerka Tabaković). To je bilo maja prošle godine. A sada – piše na sajtu NBS: ”Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 3,44 odsto na godišnjem nivou, a isplata kupona u iznosu od 4,5 odsto vršiće se polugodišnje i to svakog 20. februara i 20. avgusta do datuma dospeća”.
Dakle, sve više para ćemo davati za ovo novo zaduženje.
– Naravno, ali, ako kažu da se jeftino zadužujemo, i ako je stopa povraćaja od 4,5 odsto manja od stope od 1,05 odsto – onda se zaista ne samo jeftino, nego sve ‘jeftinije’ zadužujemo!!!
Zaduživanje je planirano na osnovu planiranog rasta BDP-a od šest odsto, međutim BDP je već u padu. Da li to znači da će država morati više da se zadužuje?
– Dug nije igračka. Ekonomija nas uči da ako je kamatna stopa na dug veća od stope privrednog rasta – onda je dug eksplozivan! A to znači da ćemo biti sve siromašniji, to jest da će otplata duga pojesti sutrašnji skromni privredni rast! Pa ipak, da bismo pospešili privredni rast, ostaje jedan način, a to su – privatne investicije. A njih nema, jer u Srbiji nema zaštite svojinskih prava, pa naši ljudi radije ulažu u Mađarsku ili Slovačku nego u Srbiju, a najbolji odlaze zauvek. I dok ne počne da funkcioniše zaštita svojinskih prava – ništa od visokog privrednog rasta.
S obzirom da ulazimo u predizborni period, šta se može očekivati u narednih godinu dana kada je u pitanju zaduživanje zemlje?
– Problem je što smo mi u predizbornom periodu još od 2012. godine: nijedan mandat nije trajao četiri godine, koliko Ustav predviđa, već otprilike – dve godine. A od toga se najmanje pola godine, ili više, sprovodi predizborna kampanja. Šta onda možemo da očekujemo, kad su već zakazani izbori za narednu godinu?
Postoji li opasnost da javni dug u skorijem periodu premaši godišnji BDP?
– Takva opasnost, srećom, za sada ne postoji. Kvartalni monitor upozorava da je zbog pandemije i pada privredne aktivnosti fiskalni deficit u 2020. uticao da javni dug poraste sa 52 odsto na gotovo 60 odsto BDP-a, što je, upozoravaju, iznad dugoročno održivog nivoa. Da podsetim, granica visoke zaduženosti je kada javni dug pređe 80 odsto BDP-a. Dakle, do takve katastrofe ne može brzo, ali može lako da dođe, pogrešnim vođenjem države.
Hoće li Srbija moći i na koji način da vraća dugove koje će joj ostaviti ova vlast?
– Naravno da će moći. Svi su vratili sve dugove – ranije ili kasnije – zašto ne bismo i mi? Čak je i Rusija vratila dugove koje je SSSR odbio da vraća posle Oktobarske revolucije iz 1917, doduše, sa osamdeset godina zakašnjenja – ali su dugove izmirili! Način da se dugovi vrate jeste da nađemo mehanizam da ubrzamo privredni rast. A za to ima primera i uzora, a svi u osnovi počivaju na demokratiji, pravosuđi i obrazovanju.
Da li je opravdano povećavati plate u državnom sektoru u vreme pandemije i pada privredne aktivnosti?
– To je opravdano isto koliko i izgradnja gondole na Kalimegdanu, dok polovina glavnog grada nema rešen problem kanalizacije. Ili, kada vam smanje platu za 20 odsto, a vi uplatite letovanje na Kanarskim ostrvima – za koje ni ranije niste imali para.
Da li je u redu to što se vrednost državnih projekata proglašava državnom tajnom?
– U redu je za vladajuću stranku, jer ne mora da se zamara da objašnjava gde je potrošila svaki dinar. U redu je čak i za sve ostale stranke, koje bi to isto radile, ili su to već radile dok su bile na vlasti. Jer, ništa SNS nije izmislio, on je samo sva nepočinstva bivših vlasti pojačao i doveo do besmisla. Zato nema smisla govoriti o štetočinskom ponašanju SNS-a, i maštati o njihovom nestanku sa političke scene. Ne treba nama nova vlast, nego novi sistem.
U ovom trenutku svaki stanovnik Srbije je zadužen za 4.000 evra. Šta to zapravo znači i šta nagoveštava?
– Nije dug, da ponovim, najveća opasnost za neku zemlju. Najveći problem je ako se javi kombinacija: visok i nepovoljan dug – i spor privredni rast. Čak su i mere koje preuzima sadašnja vlast – da se zadužuje po niskoj kamatnoj stopi i tim novcem vraća ranije dugove sa visokom kamatnom stopom – zaista dobre i pametne. Dakle, ako tražimo nagoveštaj, u koji možemo da poverujemo, to bi trebalo da bude – stopa privrednog rasta. Ali ne mesečna, nego višegodišnja. Jedino takav indikator ima smisla tumačiti.
Kako ocenjujete najavu nove finansijske pomoći od 60 evra za sve punoletne građane Srbije i 110 evra za penzionere?
– Ta se mera već pokazala lošom. Nije dala željene efekte niti na rast (ili usporavanje pada) BDP, niti na rast poreza na dodatu vrednost. Greška je u sledećem: zašto da po 60 evra dobije i prosjak iz Mirijeva i neki tajkun, na primer, Miroslav Mišković? Nije li to besmisleno? Razmislite i sami. Ako država nije u stanju ni socijalne karte da napravi, pa da za lekove ili pelene dobiju pare oni kojima je pomoć stvarno potrebna, nego se sve to baca u etar, onda u ovoj državi nešto ozbiljno nije u redu.
Da li će novi paket pomoći privredi za ublažavanje posledica pandemije, od tri polovine minimalca za svakog zaposlenog, imati efekta?
– Ta mera ima smisla i dobro se pokazala. Kao što su se dobro pokazale mere odlaganja dospelih plaćanja, jer privreda u ovakvoj krizi teško da može da nastavi sa radom, pogotovo ako iz sve manjeg prihoda mora da vraća sve veće, nagomilane dugove. Ovakve mere primenjuju se i u drugim zemljama, i pokazalo se da su veoma korisne.
Zašto vlast stalno ističe da imamo najveći privredni rast u Evropi, kada spadamo u grupu evropskih zemalja sa najmanjim BDP-om po glavi stanovnika?
– Privredni rast se meri na godinu, pet ili na deset godina, i onda taj podatak ima smisla. Koga interesuje, kad gleda maraton, koliku brzinu trkač postiže na deset metara, kad mu do kraja ostaje 41.990 metara? Dakle, to zvuči divno, a marketinški tim SNS-a vidi da to kod birača “pali”. A pošto u javnom medijskom servisu ovakve reči ne mogu da se čuju, mnogi zaista misle da je to rezultat vredan divljenja.
Velimir Perović
