Dejan Šoškić: Srbija je među najsiromašnijim zemljama Evrope

18. januar 2021. Kategorija: Intervju Izvor: UGS Nezavisnost Foto: B92, N1, Vijesti, Insajder

Srbija je postala društvo izuzetnih socijalnih razlika, a standard naših građana je nažalost vrlo nizak. Istovremeno, Srbija je postala društvo u kojem je vrlo naglašena i nejednakost prilika tj. mogućnosti. Sve većem delu našeg stanovništva uskraćene su bitne stvari kao kvalitetno obrazovanje, kvalitetna zdravstvena zaštita, kvalitetna pravna zaštita, kvalitetna životna sredina…, kaže ekonomista Dejan Šoškić u razgovoru za portal UGS Nezavisnost

Naš sagovornik profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić bio je guverner Narodne banke Srbije (2010 – 2012.). Na dan kada se povukao sa te funkcije Srbija je bila zadužena u vrednosti 48 odsto od nacionalnog bruto društvenog proizvoda (BDP), što je tada iznosilo oko 15 milijardi evra. Prema zvaničnim podacima, javni dug Srbije danas iznosi 26,2 milijardi evra što čini oko 60 odsto BDP-a.

Ogromno zaduživanje u proteklih osam godina nije dalo očekivane rezultate, kaže profesor Šoškić, jer nisu dovedene u red javne nabavke i nije obavljena reforma javnih preduzeća, što bi uštedelo dovoljno novca za znatno veća ulaganja u infrastrukturu, školstvo, zdravstvo i nauku, kao ključne razvojne prioritete.

Koliko je pandemija Kovida-19 pogodila privredu Srbije?

– Pandemija je pogodila Srbiju adekvatno našoj privrednoj strukturi. I taj negativni efekat nije ni izbliza završen. Zemlje koje proizvode manje sofisticirane proizvode, koje imaju manje učešće usluga (posebno turizma) u BDP-u, koje imaju veliko učešće poljoprivrede u BDP-u (siromašne zemlje) i koje su manje integrisane u globalnu podelu rada imaju i manje negativne efekte ove pandemije na njihov BDP. Tako, recimo, procene Svetske banke o tome koliko će koje zemlje biti pogođene pandemijom tokom 2020. godine idu od minus jedan odsto BDP-a za nerazvijene zemlje Afrike do minus osam odsto BDP-a za razvijene zemlje Evrope.

Naša vlada se, ipak, hvali privrednim rezultatima u 2020. godini.

– Bilo kakva samohvala o našim privrednim rezultatima tokom 2020. godine je realno neutemeljena i više ulazi u domen političke propagande nego realnosti. Istina, moglo je biti i gore da nije bilo nekih mera podrške privredi koje je donela Vlada, ali te mere su finansirane našim novcem, tj. novcem poreskih obveznika i direktno su uvećale javni dug naše zemlje. Taj novi dug ćemo svi zajedno morati da finansiramo i vraćamo narednih godina.

Koliko su realne najave da BDP u 2021. godini bude za šest odsto veći nego prošle godine?

– Ključno je pitanje odakle je moguć toliki rast? Da je bio veliki pad tokom 2020, i da sada imamo dosta neiskorišćenih produktivnih kapaciteta na raspolaganju, onda bi i veći rast u 2021. bio moguć. Da je bila loša poljoprivredna godina 2020, sa mogućom dobrom poljoprivrednom godinom 2021. mogli bismo imati nešto veći rast. Ni jedno, ni drugo, međutim, nije slučaj. Realan i održiv viši privredni rast moguć je i ako smo prethodno imali relativno visoke investicije.

Ali investicije u Srbiji su u padu tokom 2020. godine.

– U ozbiljnom su padu strane direktne investicije, a domaće privatne investicije su ionako stabilno niske već godinama i ne predstavljaju motornu snagu privrednog razvoja što bi inače morale biti. Dobro je da javne (državne investicije) nisu smanjivane i da se ne planira njihovo smanjivanje u narednom periodu jer bi onda i skromnije stope privrednog rasta od najavljivanih bile za nas nedostižne. Ako su investicije niske i ako smo ove godine imali manji pad BDP-a i relativno dobru poljoprivrednu godinu – što čini relativno visoku osnovu za izračunavanje privrednog rasta naredne godine – očekivanja da će se u 2021. godini ostvariti rast BDP-a od šest odsto po mom mišljenju su preterana i nerealna.

Budžet za 2021. je planiran na osnovu očekivanog rasta BDP od šest odsto. Koje će posledice biti po građane ukoliko se ne ostvare planovi o privrednom rastu?

– Manji BDP značiće manje budžetske prihode i manju zaposlenost. Dakle, imaćemo manje prihode, i kao država i kao građani, a javni dug u odnosu na BDP će biti veći nego što bi bio da je ostvarena viša stopa privrednog rasta. Istovremeno, Srbija će izgledati kao manje solidan dužnik inostranim poveriocima i to može poskupeti finansiranje našeg javnog duga. Ukratko, više ćemo, i apsolutno i relativno, izdvajati za finansiranje našeg javnog duga, a to znači da će za ostale potrebe u budžetu ostajati manje.

Kako ocenjujete izjavu ministra finansija da će budžet za 2021. obezbediti da Srbija u naredne dve godine ima najveći privredni rast u Evropi?

– Niko ne zna koliki će privredni rast biti ni u Evropi ni u Srbiji. Postoje samo procene. Budžet je zamišljen da obezbedi nešto veća izdvajanja za javne investicije i to je dobro za privredni rast. Ali visokog privrednog rasta neće biti ako se ne oporave strane direktne investicije i, posebno i naročito važno, domaće privatne investicije. Ove poslednje su najvažnije za privredni rast u svakoj zemlji, a one se u Srbiji već godinama unazad nalaze na vrlo niskom nivou.

Šta to znači, zbog čega domaći privrednici ne investiraju?

– To znači da domaći preduzetnici, koji najbolje poznaju domaći privredni ambijent, imaju najmanje poverenja i motiva da ulažu. Takve zemlje, u kojima nema visokog nivoa domaćih privatnih investicija, nemaju realnu šansu da dostignu održive više stope privrednog rasta. A upravo te domaće privatne investicije najviše zavise od funkcionisanja pravne države, snage institucija, odsustva korupcije, slobodne i fer tržišne utakmice i drugih stvari koje čine poslovni ambijent. Zemlje koje godinama sistematski zapostavljaju kvalitetno obrazovanje, zdravstvenu zaštitu stanovništva, istraživanje i razvoj, tj. nauku, u kojoj praktično ne funkcioniše pravni sistem, u kojoj političke partije godinama i sistematski uzurpiraju državnu imovinu, postavljaju nekompetentne rukovodioce na mesta odlučivanja, u kojima cveta korupcija, a namešteni javni tenderi i privilegovani poslovi uništavaju slobodno tržište, takve zemlje ne mogu da se ubrzano razvijaju.

Kakva je sudbina takvih zemalja, u koje svakako spada i Srbija?

– One mogu da tavore i da se socijalno raslojavaju u raznim formama „rentijerskog“ i „burazerskog“ kapitalizma u kojima nema stvarnog društvenog napretka i iz kojih talentovani i sposobni ljudi masovno odlaze. U takvim zemljama i više puta izgovorena optimistična laž o budućem privrednom razvoju, nikad neće postati istina.

Stiče se utisak da predstavnici vlasti kroz procente o rastu BDP-a pokušavaju da ubede građane da je privreda Srbije najbolja u Evropi. Šta je istina, gde se naša privreda nalazi na mapi Evrope?

– Srbija je među najsiromašnijim zemljama Evrope. Poslednjih desetak godina dodatno smo zaostajali i za regionom i za Evropom i za svetom. Srbija ima godinama unazad najniže stope investicija u odnosu na BDP u našem, ionako siromašnom, regionu, a prosečne stope godišnjeg rasta BDP-a poslednjih deset godina (naročito od 2012. do 2016.) među najnižim su u Evropi (Slika: 1).

Slika 1. Kumulativni rast BDPa Srbije i grupe sličnih zemalja u Evropi

Izvor: Kvartalni monitor br. 50, Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet u Beogradu

Mnoge zemlje u Evropi i svetu za koje smo pre tridesetak godina smatrali da su iza nas, danas su ispred nas.

Da li je smisleno porediti rast BDP u Srbiji sa BDP-om u zemljama Zapadne Evrope?

– Ne, nije smisleno. Zemlje Zapadne Evrope su odavno razvijene i bogate zemlje u kojima je prirodno da su stope rasta BDP-a niske. Srbija je zemlja u razvoju i normalno je da ima više stope privrednog rasta. Uprkos tome, 2014. i 2015. godine imali smo niže stope privrednog rasta i od proseka zemalja EU. Ako govorimo o stopama rasta u uslovima pandemije, kao što je rečeno u odgovoru na prvo pitanje, kompleksne razvijene privrede sa visokim stepenom integrisanosti u međunarodne tokove i sa visokim učešćem sektora usluga u BDP-u, u uslovima pandemija imaju veće negativne efekte na ekonomsku aktivnost. Otuda, poređenja sa razvijenim zemljama Zapadne Evrope nemaju smisla ni u pandemiji ni u normalnim uslovima. Ako Srbija počne ubrzano da se razvija i ako ostvari prosečne stope privrednog rasta od šest i više odsto, biće potrebne decenije takvog razvoja da se dostigne prosek EU.

Zašto privreda Srbije raste ispod svog potencijala?

– Zbog nedovoljnog funkcionisanja pravnog sistema u celini koji nije sposoban da u kratkom roku, kompetentno i nepristrasno štiti ugovor i svojinu. Zbog narušavanja slobodnog tržišta (korupcija, privilegovani poslovi, manipulacije u javnim nabavkama) i rastakanja snage institucija (njihove kompetentnosti, nezavisnosti i nepristrasnosti). Zbog erozije kvaliteta obrazovanja (posebno na privatnim univerzitetima ali i zbog nereformisanog državnog školstva) i zbog nametanja tako „obrazovanih“ kadrova sa partijskim knjižicama na mesta odlučivanja na kojima čine štetu i proteruju sposobne i kompetentne. Zbog odsustva dovoljnog ulaganja u vitalne društvene oblasti kao što su nauka, zdravstvo i kultura koje podstiču kreativnost, zdravlje i snagu duha jednog društva. Zbog narušene društvene skale vrednosti u kojoj se promovišu nerad, neistina, neznanje i odsustvo slobodne debate. Srbija danas nema zdravo društvo. Bolesna društva ne mogu da imaju privredu koja raste na nivou svojih potencijala.  

Da li i koliko sistemska korupcija utiče na privredni rast Srbije?

– Da, naravno da utiče. Prošle godine na Kopaonik Forumu je i Fiskalni savet izašao s naučnim istraživanjem koje ekonometrijski zaključuje da Srbija ima oko jedan procentni poen nižu stopu rasta od zemalja u regionu zbog korupcije i odsustva vladavine prava, a da je ostatak zaostajanja vezan za niže investicije, koje opet zavise značajnim delom od korupcije i vladavine prava. U svom autorskom tekstu o ekonomskim posledicama korupcije (koji je objavljen u dnevnom listu „Politika“ 2012. godine) napisao sam „…korupcija vodi u stagnaciju, nezaposlenost i rast deficita i duga zemlje. Zemlje koje misle da je uz korupciju moguće ozdravljenje privrede i dugoročan rast zaposlenosti i blagostanja stanovništva, duboko se varaju.“ Ni danas tome ne bih ništa dodao.

BDP po glavi stanovnika u Srbiji iznosi oko 6.600 dolara, i veći je samo od Makedonije i Albanije. Šta nam to govori kada je u pitanju standard građana?

– Standard naših građana je, nažalost, vrlo nizak. Istovremeno, Srbija je postala jedno socijalno vrlo raslojeno tj. neravnopravno društvo, sa ogromnim socijalnim razlikama. I tu nažalost nije kraj, Srbija je postala društvo u kojem ne postoji samo nejednakost ishoda (dohodaka), već je vrlo naglašena i nejednakost prilika tj. mogućnosti. Naime, sve većem delu našeg stanovništva uskraćene su takve bitne stvari kao što su kvalitetno obrazovanje, kvalitetna zdravstvena zaštita, kvalitetni kulturni sadržaji, kvalitetna pravna zaštita, kvalitetna fizička kultura, kvalitetna životna sredina… Srbija je postala društvo izuzetnih socijalnih razlika. Takva društva ne uspevaju da otkriju, neguju i razvijaju talente svojih stanovnika i da obezbeđuju profesionalnu afirmaciju i zadovoljstvo svojih građana. Iz takvih zemalja se masovno odlazi i to se i nama dešava.

Koliko su realne najave da će prosečna plata 2025. godine iznositi 900 evra, a prosečna penzija 400 evra?

– To su potpuno neutemeljene i sasvim nerealne prognoze.

U proteklih osam godina vlast se, prema zvaničnim podacima, zadužila oko 12 milijardi evra. Da li je tim novcem mogao da se obezbedi veći privredni razvoj i životni standard građana?

– Svakako da jeste. Samo dovođenje u red javnih nabavki i reforma javnih preduzeća uštedela bi dovoljno novca za znatno veća ulaganja u infrastrukturu, školstvo, zdravstvo i nauku, kao ključne razvojne prioritete. Zdravi ljudi sa znanjima i kreativnošću osnov su svake konkurentne i prosperitetne zemlje. Za našu zemlju prioritet je uspostavljanje pravne države, tj. da zakoni za svakog važe podjednako i da su tužilaštvo i sudovi efikasni. Bez toga, društvo ne poseduje mehanizme mirnog preobražaja na bolje. I zato na tome svake godine insistira i Evropska komisija kada razmatra napredak Srbije ka EU.   

Kako ocenjujete to što je Srbija na prvom mestu u Evropi i kada je u pitanju rizik od siromaštva? Prema podacima Eurostata svaki četvrti stanovnik živi u siromaštvu ili na granici siromaštva.

– Najveći broj stanovnika je ispod praga, na ivici ili blizu siromaštva. To je posledica neuređenog društva u kome živimo. Zato je ključni prioritet urediti našu državu i društvo u celini, kako bi se oslobodili razvojni potencijali. Time bi se konačno kao zemlja postavili na održive više stope privrednog rasta koje uz dobre mehanizme redistribucije mogu kreirati znatno povoljnije materijalne uslove za većinu stanovništva. Pridruživanje dobro uređenim i prosperitetnim zemljama EU je važan korak na tom putu.   

Da li i kada građani Srbije mogu očekivati bolji životni standard?

– Ako se podsetimo samo naših narodnih mudrosti: „ni po babu ni po stričevima“, „uradiše svega biše, uštedeše još i više“, „ko rano rani dve sreće grabi“, i mnogih drugih, vidimo da bi društvo uređeno u skladu sa mudrošću našeg narodnog predanja, po svoj prilici odavno bilo bogati član EU. Otuda mislim da za Srbiju ima nade i da Srbija zaslužuje bolju budućnosti a građani Srbije bolji životni standard. Ta budućnost, međutim, mora da bude zasnovana na efikasnoj pravnoj državi, snažnim institucijama i afirmaciji kvalitetnog obrazovanja, zdravstvene zaštite i nauke. Na takvim osnovama privreda će moći da se ubrzano i održivo razvija i da omogući bolji životni standard građanima.

Velimir Perović