Popularna statistika kaže da su u periodu od druge polovine 20. veka, kad je takmičenje počelo, do danas, predstavnice SAD na takmičenju ženske lepote zvanom Miss Univerzum pobedile najviše puta: osam. Sledi Venecuela sa sedam univerzalnih lepotica itd, itd. Na stranu sad poimanje konstrukta američke lepote, ono što je konstanta kad se govori o Americi je njena mikstura nacija i jedinki koje su je stvarale i koje je danas čine, njena, dakle, priroda melting pota na kojoj njena snaga i identitet počivaju, a melting pot, bukvalno značeći lonac za topljenje, predstavlja osobinu te velike zemlje da, mešajući u sebi mnogobrojne narode, stvori od njih novi kvalitet i poseban identitet.
S druge strane nalaze se autarhične zemlje, čiji stanovnici neguju kulturu sparivanja samo sa „svojima“, strogo izbegavajući mešanje. O takvima je pisao Gabrijel Garsija Markes u svom najslavnijem romanu Sto godina samoće u čijem se središtu nalazi izmišljeno selo Makondo u kome se stanovnici pare između sebe, brinući pritom da li će se u jednom času takvog društvenog razvoja detetu na stražnjici ukazati zametak repa koji je znak da je ekskluzivnost izbora partnera došla do granice incesta koji predstavlja finalnu degeneraciju naroda koji je od početka osuđen na propast.
U Srbiji je tako sredinom decembra odzvonila vest koju je prvobitno saopštio, pod formulom „ako se ne varam“, dežurni saopštavač svih vesti a nije spiker nijedne televizije, da će u Srbiji (Živela Srbija, Nema predaje, Predaja nije opcija) od 10. decembra (ako se On ne vara) biti dozvoljena veštačka oplodnja sa genetskim materijalom nabavljenim iz Španije i još nekih zemalja Evrope. Bila je to dobra, jedva čekana vest za sve parove koji u izumirućoj Srbiji čame na listi za veštačku oplodnju.
No, međutim, tada je na scenu stupio tzv. Bioetički savet (ma šta to značilo) srpskog pokreta Dveri da kroz reči svog predsednika Boška Obradovića objasni nama neupućenima kako to, je li, predstavlja veliku opasnost za „buduće naraštaje“ u Srbiji. (Obradović nije predsednik Bioetičkog saveta; predsednik je čitavih Dveri. Valjda.)
„Ako znamo da se prilikom svake oplodnje meša genetički materijal oca i majke, postavlja se pitanje genetičkog materijala uvezenog od nepoznatog donora, što može uticati na promenu genoma budućih naraštaja“, saopštava, dakle Bioetički savet parlamentarne skupine Dveri.
Savet za koji bismo, po njegovom nazivu, mogli da poverujemo i da budemo skoro sigurni da smo u pravu, da se sastoji od naučnika, konstatuje, eto, kako se pod 1) pri oplodnji meša genetički materijal oca i majke (ajde!), i pod 2) da materijal uvezen od nepoznatog donora može da utiče na promenu genoma ništa manje nego budućih naraštaja u zemlji Srbiji koja, rekosmo to, nezadrživo izumire od bele kuge iliti negativnog prirodnog priraštaja.
(Izvor; Squarecircles.com) Primeri rasa čiji genomi nisu poželjni u Srbiji
izvor: (pravda.rs)
(Izvor: Youtube, Nova S), Primeri karakterističnih nosilaca domaćeg genoma Srbije
Reakcije koje su usledile na takvu postavku ove stvari po prvi put su skoro pa ujedinile vlast i opoziciju: ukratko, ocene su se kretale od „čistog fašizma“ do konstatacije da iza ovakvog saopštenja stoje „lažne patriote s anticivilizacijskim stavovima“.
I nekako se tu stalo sa reakcijama, bez ulaženja u dublje konsekvence ovako izrečenog mišljenja grupacije koja sedi u parlamentu i po definiciji bi mogla da jednog dana donosi zakone u zemlji bele kuge.
Lider Dveri Obradović je, u najboljem srpskom maniru tvrde ali zato usijane glave uzvratio kako on, tobože, sad zasigurno zna da je u pravu kad su protiv njega ustali taj i taj, i ta i ta političar/ka, sa oba pola srpske političke scene. Nije mu palo na pamet da pomisli da nije u pravu on, kad je ujedinio i one koji različito misle o svemu; ne, za njega je baš to znak kako svi oni u pravu nisu a da je u pravu jedino on.
U nekoj od opskurnih televizija koje se u vampirske sate mogu gledati u zatrovanom TV etru i kablu Srbije, isti takav – opskurni – doktor sa specijalizacijom na „najsmešnijem virusu u istoriji“ za koga je sve teže poverovati da je zaista doktor, o ovoj je temi govorio rečima „ja stvarno ne znam… mislim, ljudi, ovo je… stvarno ne znam… pa jeste (li) vi svesni, pa jurićemo vas motkama“ itd, pokušavajući valjda da opiše neki narodni bunt u bliskoj budućnosti prema onima koji su dozvolili tu pošast da u Srbiju uđu epruvete sa genetskim materijalom koji nema atest da je potekao iz sliva tri Morave.
Ali hajde sada da uđemo malo dublje u tu „misao“ Bioetičkog saveta Dveri i da je razvijemo do njenih logičnih i ne samo mogućih nego i nužnih konsekvenci ako bi njihova ideja zaživela u praksi. S obzirom da je jedini kriterijum Dveri i Bioetičkog saveta to što bi se u ovom slučaju „mešali geni“, i da bi taj „uvoz“ genetičkog materijala zbog toga valjalo zabraniti, a sve zbog čistote genoma budućih naraštaja Srbije, to bi, elem, konsekventno moralo da znači i sledeće:
Prvo bi, dakle, morali da budu zabranjeni brakovi svih Srba i Srpkinja sa pripadnikom/pripadnicom bilo koje druge nacije bez obzira da li ta nacija ima svoju autohtonu manjinu u Srbiji. Pa bi to, ergo, značilo da bi recimo u Vojvodini novoosnovano ministarstvo ovlašćeno da izdaje dozvole za brakove, nazovimo ga Ministarstvo Rasne Čistote, svakako uskraćivalo dozvole kada bi se za brak prijavili Radojka i Atila, ili Žužana i Radomir.
Dalje: svi brakovi prethodno sklopljeni između pripadnika različitih nacija bi u Srbiji odmah bili razvedeni, a potomcima rođenim u njima trajno bilo zabranjeno stupanje u brak bilo sa kim i takođe bi im se oduzimala sva građanska prava, bili bi otpuštani sa svih javnih poslova i upućivani u kolhoze i kineske fabrike guma i kineske rudnike na rad za dobrobit zajednice, bez ikakvih prava u toj zajednici.
Dalje: moralo bi, na nivou Republike, da bude formirano izvršno telo, nazovimo ga Koordinaciono Telo Za Kontrolu Porekla, koje bi, na osnovu zakona usvojenog u Skupštini, odredilo do kojeg kolena unazad se mora potvrditi čisti srpski gen u svakom od aplikanata na novi brak. Ako bismo rekli da je to, recimo, šest kolena unazad, posebna komisija bi, nazovimo je Komisija Za Istragu Porekla, istraživala i pobočne rođake u tim kolenima da se u lozu budućih srpskih sinova i kćeri ne bi uvukao neko sa pogrešnim genomom.
Dalje: prilikom svake trudnoće koja se nije dogodila pod okriljem svetog, unapred proverenog braka sa čistokrvnim srpskim izdankom ljudske vrste, posebno odeljenje Policije, nazovimo ga Odeljenje Za Zaštitu Čistote Rase, bi istraživalo poreklo oca po već utvrđenim pravilima. Ako majka ne bi htela da oda identitet oca i takođe ako otac ne bi prošao proveru od šest kolena unazad i pobočno, majka bi bila stražarno sprovođena na prisilni abortus bez anestezije i potom bez zapisnika i putne karte otpremana na Goli otok gde bi se nad njom, u trajanju od najmanje 5 godina, sprovodilo prevaspitavanje u duhu programa rasne nacionalne čistote.
Dalje: svako rođeno dete iz prethodno autorizovanog braka bi odmah posle rođenja bilo podvrgavano detaljnoj DNK proveri da bi se zasigurno znalo da ne potiče iz vanbračnog kontakta u kom bi se slučaju odmah primenjivala pravila iz gornjeg pasusa s tim što bi udaljenje majke iz društva ovaj put bilo bez ograničenja trajanja golootočkog mandata.
Dalje… dalje nećemo, već je i ovo postalo mučno. Ali sasvim logično. Tojest ako bi ono prvo postalo moguće. Smisao ovih redova je dakle bila poruka da se ludilo mora seći u korenu jer se taj korov, koji se na početku mogao iščupati sa dva prsta, kasnije mora vući traktorom. Što će reći, u ovoj priči se čak nije radilo ni o demografiji u zemlji posrnuloj pod teretom istorije, koju melje napredak sveta dok ona gubi dah i izumire. Ovde se radilo o emanaciji čistog naci-vampirizma koji znači moralni pad nacije koja stalno za sebe govori da je lepa, ponosna (primećujete da su stalno na nešto ponosni?), herojska, da kod nje nema predaje, i da je zaslužila bolje od Istorije. A stvar je u tome da se upitamo šta je to što mi možemo da učinimo za Istoriju da bismo u njoj opstali i bili lepo upamćeni, a ne šta Istorija može da učini za nas.
Bojan Bosiljčić
