Izvršni odbor
Dogovor o izlasku iz krize i održivom razvoju
Iskreno verujemo da je, uz dalje poštovanje svih mera zaštite koje nalaže struka, kritična faza borbe za odbranu života i zdravlja zaposlenih i građana, unutar krize izazvane pandemijom, iza nas.
Time su otklonjeni i razlozi za uvođenje vanrednog stanja. Vanredno stanje može da traje samo dok traje akutna opasnost zbog kojeg je i uvedeno.
I u uslovima vanrednog stanja naše kolege u zdravstvu i javnim službama su pokazale, uz sve rizike kojima su bili izloženi, maksimalni samopregovor i na delu pokazali koliko su neprimereni i pogrešni bili napadi na javni sektor i zaposlene u njemu. Oni koji i sada zagovaraju otpuštanja i smanjivanja zarada i u javnom sektoru su očito ostali bez argumenata, uključiv i one ekonomske. Uz značajan izuzetak kritike partijskog zapošljavanja i postavljenja na pozicije nestručnih po čemu je Nezavisnost uvek bila prepoznatljiva.
Sada je potrebno hitno intenzivirati mehanizme suspendovanog socijalnog dijaloga – odgovor na krizu ovih razmera ne može biti samo pitanje izbora i političkih elita. Za izradu strategije razvoja posle pandemije biće nužno uspostvaljanje konsenzusa svih socijalnih partnera, ali i najšira društvena rasprava koja uključuje sve društvene i političke aktere, stručnjake i akademsku zajednicu.
I sama Međunarodna organizacija rada naglašava važnost očuvanja stalnog i intenzivnog dijaloga sa reprezentativnim organizacijama radnika i poslodavaca naročito u procesu usvajanja zakona, koji mogu uticati na radnička prava, uključujući i onih koji za cilj imaju ublažavanje težine krizne situacije.
Za određivanje specifičnih, konkretnih mera za zaštitu radnika i prevazilaženje negativnih uticaja pandemije, odnosno u kontroli virusa na radnim mestima, ali i sprečavanja masovnog gubitka radnih mesta od odlučujućeg značaja je i otvoreni socijalni dijalog na nivou privrednih subjekata.
Naši granski sindikati i povereništva vode odlučnu, svakodnevnu bitku pri čemu su mnogi od njih suočeni sa pretnjama otkazom. Branićemo odlučno svakoga od njih.
Sindikatima je u dijalogu neophodan snažan i glasan, objedinjen nastup oko odbrane osnovnih prava, koji uključuje i uticaj na ekonomsku i socijalnu politiku. Recesija i dolazeća kriza nose realnu opasnost redukcije i onako malih zarada i rast nezaposlenosti. Sindikat ne sme da dozvoli da radnici i ovoga puta podnesu najveći teret krize.
Državne vlasti polažu ispit odgovornosti, sposobnosti i solidarnosti. Pored jednokratne podrške i odlaganja obaveza i privredi i građanima one moraju stvoriti prostor i za produktivna ulaganja koja tek trajno obezbeđuju poslove i prihode.
Krajnje nezahvalno je prognozirati trajanje i ishod krize izazvane pandemijom koja ima elemente i krize ponude i krize tražnje. Neortodoksnoj krizi odgovaraju neortodoksni lekovi – svi se danas opredeljuju za izdašne intervencije uz obilne državne garancije. Bar u ovom trenutku u toku je zaborav neoliberalne mantre o stabilizacionim sidrima u pogledu deficita, duga i zaduživanja.
Izvesno je, međutim, da je pored paketa kratkoročnih mera, preko potreban dijalog i obavezujući dogovor o izlasku iz krize i održivom razvoju koji uključuje i novo radno i socijalno zakonodavstvo i odnosi se na ovu i narednu godinu. Kao reprezentativna i međunarodno priznata sindikalna centrala koja polazi od vrednosti evropskog socijalnog modela, odnosno vrednosti solidarnosti, socijalne pravde i socijalnog partnerstva unutar razvijenog socijalnog dijaloga, učinićemo sve da iz krize izađemo sa dugoročno ojačanom a ne dalje oslabljenom pozicijom sveta rada. Zadovoljavanje palijativnim merama kojima slede otpuštanja, sužavanja radnih prava i rast nejednakosti nisu za nas opcija. Tako se ne pobeđuje, tako se samo odlaže poraz.
Primera radi, ako želimo da redukujemo u najvećoj mogućoj meri, a ne samo da odložimo, razornu krizu, mere pomoći privredi i zaposlenima i svim radno angažovanima moraju važiti bar 3 + 3 meseca a u posebno pogođenim delatnostima i do kraja godine.
U suprotnom, uz one koji će izgubiti povremene prihode, kao i one koji su se, bar na kraći rok, vratili u zemlju imaćemo milionsku masu nezaposlenih i atmosferu straha kod većine preostalih zaposlenih.
Kratkoročne mere
Prevashodni cilj donetih antikriznih mera je očuvanje poslova i radnih mesta i to kroz pružanje neophodne podrške poslodavcima u delatnostima pogođenim krizom. Osnovni okvir i cilj je dobro određen ali je neselektivo dat, kratkoročan i nepotpun i bez adekvatnih mehanizama kontrole.
- Članstvu Nezavisnosti i javnosti poznat je naš stav da je paket nedovoljno socijalno usmeren pre svega zato što u maksimalnih 10 odsto otpuštenih kao uslovu za dobijanje pomoći ne ulaze svi radno angažovani i, posebno, zbog neselektivne dodele 100 evra pomoći svim punoletnim građanima. Sredstva koja će ovaj „poklon“ koštati državu, mogla bi se upotrebiti na mnogo efikasniji i pravedniji način. U Srbiji, recimo, oko 250.000 ljudi živi od socijalne pomoći, koja iznosi ponižavajućih 8.000 dinara mesečno. Taj novac bi država preko evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje mogla raspodeliti i svima onima koji su dobili otkaze zbog novonastale situacije.
- Istovremeno, neophodno je donošenje posebnog plana socijalnih mera za zaštitu porodica radnika koji su izgubili posao zbog posledica pandemije koji uključuje obimnije osiguranje u slučaju nezaposlenosti, ali i direktnu novčanu pomoć, beneficije kod plaćanja komunalija, struje, javnog prevoza i moratorijum na dugove javnim preduzećima i obustavu svih izvršenja po bilo kom osnovu.
- Pitanje je i šta je sa samozaposlenima, najvećem delu slobodnih profesija, umetnika što podvlači urgentnost državne podrške sferama nestandardnog zaposlenja. Iako ne mogu biti naši članovi jednaku brigu kao za zaposlene i sve radno angažovane pokazujemo i za sve samozaposlene, kao i poljoprivrednike. I oni su deo sveta rada. I njima je Nezavisnost krov i kuća.
- Svesni smo da je teško napraviti pravičan sistem pomoći, a pogotovo je to teško u državi koja ima slab administrativni kapacitet. Sistem koji je napravljen je neselektivan, ali se da popraviti.
Istovremeno, treba obezbediti potpunu transparentnost, odnosno objavljivanje podataka i javni uvid i nadzor nad korišćenjem javnih sredstava. Tim pre što se dodeljuju sredstva iz budžeta ili se radi o kreditima koje ćemo godinama svi mi morati da otplaćujemo.
Primera radi, ako je preduzeće uzelo bespovratnu pomoć i odložilo plaćanje poreza, a u 2020. nema pad prihoda u odnosu na 2019, trebalo bi da vrati novac budžetu i uplati sve poreze i doprinose.
Moramo takođe aktivno pratiti posebno isplatu minimalnih zarada – kjučno pitanje je da li poslodavci imaju mogućnost da dobijena sredstva uplaćuju samo kao minimalac ili uplaćuju i deo ugovorenih zarada.
Dilema je ako pravo na pomoć imaju samo ona preduzeća koja ne otpuste više od 10 odsto radnika od početka vanrednog stanja do datuma primena mera, da li mnoga preduzeća koja nisu u mogućnosti da dočekaju maj i prinuđena su da otpuste više od 10% radnika, treba da trajno budu isključena iz paketa mera pomoći države.
Kao odgovoran sindikat i socijalni partner krtikovaćemo svaki sebičan, socijalno neosetljiv i neodgovoran odnos poslodavaca prema zaposlenima. No za nas ne postoje samo crne liste – ohrabrićemo i podržati svaki potez i zahtev poslodavaca koji vodi prevladavanju krize i održivom razvoju.
- Istovremeno, realna je bojazan da puko oslobađanje od poreza za mnoge privrednike nije dovoljno. Bilo bi bolje da su napravljeni kriterijumi po kojima bi se najviše pogođenim delatnostima ne samo odložilo plaćanje poreza već i omogućio njihov otpis.
Mnoge zemlje su se odlučile upravo za kombinaciju odlaganja i otpisivanja poreskih dugova za najugroženije delove privrede. Priroda krize primorala ih je da deluju brzo i da sprovode ekonomske programe koji bi se u normalnim okolnostima smatrali radikalnim.
Ključni deo ovih mera je, poput prakse u Danskoj, i vezivanje trajnijeg ućešća države u isplati zarada zaposlenih, uključujući i samozaposlene i frilensere, za visinu izgubljenog prihoda.
Susedna Hrvatska će isplaćivati plate svim radnicima zaposlenim u pogođenim sektorima u iznosu od 525 evra, a platiće i doprinose na iste plate umesto poslodavaca i u naredna tri meseca. Pored toga, omogućiće otpisivanje poreza svim malim preduzećima kojima je prihod opao za više od 50%, kao i uvođenje sistema PDV-a po naplati koji će u velikoj meri olakšati poslovanje privrede.
Testira se i praksa da poslodavci skrate radno vreme dok se ne pokrene i stabilizuje proizvodnja i druge ekonomske aktivnosti i to tako što bi razliku do punog radnog vremena subvencionisala država. Na taj način izbegavaju se veća otpuštanja i, zbog privremenih teškoća, veće štete po ekonomiju i tržište rada. Ove mere bi se posebno odnosile na velike kompanije koje, po pravilu, dobijaju velike državne subvencije i zbog toga moraju da imaju i posebnu društvenu odgovornost.
Razvojna faza
Sledeća godina treba da sadrži celovite ekonomske i fiskalne mere za podršku pokretanju ekonomskih aktivnosti, obezbeđenje likvidnosti, stimulisanje tražnje, jeftinih i dostupnih kredita i državnih garancija. Ove mere će zahtevati veliko povećanje državnih rashoda, odnosno javne potrošnje kako bi se nadoknadio izgubljeni priliv iz delatnosti privatnog sektora. Takav ambiciozan plan fiskalne ekspanzije mogao bi se finansirati ozbiljnijim monetarnim finansiranjem budžetskih deficita.
Ne treba isključiti i ograničeno i kontrolisano zaduživanje iz primarne emisije u ono što će održati proizvodnju poput državne podrške poljoprivrednicima kroz formiranje Fonda za razvoj ili formiranje posebnog fonda.
Istovremeno, treba :
- Obezbediti snažnu uključenost socijalnih partnera u proces kreiranja nacionalne strategije zapošljavanja, posebno zbog činjenice da će mere aktivne politike zapošljavanja morati da imaju znatno širi obuhvat, jer će se do sada identifikovanim ranjivim grupama pridružiti armija novonezaposlenih.
- Očekujući porast nezaposlenosti treba tražiti povećanje naknade za nezaposlenost i vraćanje obaveza poslodavca da plaćaju doprinos za nezaposlenost, ili u suprotnom, pravo na naknadu, treba da imaju svi nezaposleni, jer sami plaćaju doprinos za nezaposlenost.
- Krizom se pokazuje krajnje opravdanim insistiranje na razvoju osnovnih javnih usluga iz oblasti socijalne politike (prvensteveno, na razvoju zdravstvenog i obrazovnog sistema) koje mora da bude orijentisano ka univerzalnoj dostupnosti, a ne ka tržišnoj logici.
- Kriza neophodnim čini obnavljanje dijaloga o fleksibilnim oblicima rada i zahtev za krovnim karakterom Zakona o radu – pandemija je, na žalost, samo dodatno snažno argumentovala već postojeće zahteve sindikata u oblasti radnog zakonodavstva
***
Jedini put za izlazak iz krize je najširi dijalog i dogovor o načinima i pravcima zajedničkog delovanja. Više solidarnosti i socijalne pravde nije dakle moguće bez obnove rada demokratskih institucija, slobode medija i otvaranje prostora za istinski demokratski dijalog
Ključno pitanje je: hoće li novi ekonomski model biti i dalje usmeren na očuvanje korporativne moći, ovoga puta unutar nacionalnih država, ili će biti usmeren ka zaštiti radnika i očuvanju demokratskih institucija?
Što se ekonomske politike budu više zatvarale u nacionalne okvire, to se snažnije sindikalni pokret mora internacionalizovati, kako bi bio spreman da odgovori na brojne izazove.
Zadatak sindikata danas je da zaštite zdravlje, položaj i interese svih zaposlenih i povremeno radno angažovanih. Naš cilj nije, međutim, samo da odložimo, već i da na duži rok na najmanju moguću meru svedemo gubitak poslova, pad zarada i sprečimo narušavanja radnih prava. Polažemo ispit za koji nema dodatnog, popravnog roka.
U Beogradu, 23.04.2020. godine Zoran Stojiljković, predsednik
