Dohodna nejednakost, odnosno strukturne karakteristike i uzroci jaza u dohotku između najbogatijeg i najsiromašnijeg dela stanovništva bila je centralna tema skupa održanog 11. decembra u Beogradu, a koji je u okviru programa Forum socijalni dijalog, organizovala fondacija Friedrich Ebert. Skupu su prisustvovali predstavnici dve reprezentativne sindikalne centrale – UGS NEZAVISNOST i SSSS, autori studije „Dohodna nejednakost u Srbiji – Od podataka do politike“, Mihail Arandarenko, Jelena Žarković Rakić i Gorana Krstić, koja je tom prilikom prezentovana, kao i predstavnici Fondacije.
Razmere i uzroci nejednakosti
Iako se u svetu poslednjih godina nejednakost posmatra kao globalni problem jer je štetna za ekonomski rast, političku i društvenu stabilnost, ona u Srbiji nije bila tema o kojoj se često raspravljalo izvan sindikalnih krugova, a još manje je bila tema za koju su zainteresovani mediji. Zbog toga je široj javnosti malo poznata činjenica da je nejednakost u Srbiji 2016. godine, merena Gini koeficijentom, bila najveća u Evropi. I kvintilni odnos najviši je u Srbiji u odnosu na ostale zemlje u Evropi, odnosno, dvadeset posto najbogatije populacije u Srbiji ima 9,7 puta veći dohodak od 20% populacije sa najnižim dohotkom, što je više od vrednosti istog pokazatelja u Rumuniji, Litvaniji, Makedoniji i Bugarskoj. Uprkos pomenutim činjenicama, sve mere koje je u prethodnim godinama preduzimala Vlada nisu uzimale u obzir njihov uticaj na nejednakost i siromaštvo, već su bile usmerene na očuvanje makroekonomske stabilnosti, podsticanje rasta i investicija.
Pored toga, istraživanje je pokazalo da zarade, koje čine tri četvrtine ukupnog raspoloživog dohotka, najviše doprinose povećanju nejednakosti i da je ista najveća za domaćinstva sa veoma niskim intenzitetom rada čiji članovi rada manje od 2,5 meseca godišnje. S druge strane, porezi, doprinosi, penzije i dohodak od samozaposlenosti smanjuju nejednakost. Uzimajući u obzir činjenicu da je Gini koeficijent za tržišni dohodak na nivou zemalja EU, autori studije ukazuju na nizak kapacitet poreza i socijalnih transfera kao glavni uzrok visoke nejednakosti. U prilog ovome govori i činjenica da se za novčanu socijalnu pomoć i dečji dodatak izdvaja svega 0,6% BDP-a, što je skoro dvostruko manje u odnosu na zemlje EU (1,1%).
Mogućnosti za redukovanje nejednakosti
U cilju smanjenja dohodne nejednakosti sačinjen je i set preporuka:
- Sistematsko procenjivanje mogućih efekata reformi na nejednakost i siromaštvo pre njihovog donošenja, kao i praćenje posledica reformi nakon usvajanja.
- Povećanje zapošljivosti osoba niskog obrazovnog nivoa.
- Povećanje broja kvalitetnih poslova u formalnom sektoru privrede.
- Povećanje progresivnosti poreza na dohodak.
- Poboljšanje pokrivenosti ženske populacije penzijama.
Slična rešenja problema nejednakosti predlažu se i u svetu, sa posebnim naglaskom na aktivnu ulogu države u samom planiranju tehnološkog progresa u cilju povećanja zapošljivosti radnika. Socijalni transferi takođe su predmet razmatranja, naročito dečji dodatak koji bi trebalo da ima univerzalan karakter, dok se u sve većem broju zemlja vodi aktivna rasprava o uvođenju osnovnog dohotka.
Na kraju, potrebno je napomenuti da ova studija predstavlja jedno od malobrojnih domaćih akademskih istraživanja u ovoj oblasti čime se doprinosi boljem razumevanju evolucije i strukture nejednakosti, kao i informisanju javnosti i koja će, nadamo se, podstaći širu društvenu raspravu na ovu temu.
