Kao reprezentativni sindikati, sve ove godine trudili smo se da budemo suštinski pravi socijalni partneri. Verovali smo u socijalni dijalog kao i proces i mehanizam „kao najbolji put da se dođe do socijalnog pakta, odnosno sporazuma o pravcu, sadržaju, dinamici i socijalnoj ceni ekonomskih i drugih promena“.
Ne želimo da menjamo svoja ubeđenja oko mehanizma socijalnog dijaloga, ali za godinu dana jednostavno oko suštinskih stvari nismo naišli na dvostranu komunikaciju. I dalje ne želimo da pravimo „cirkus“, ali naš zajednički zadatak jeste da ispravimo skoro decenijisku nepravdu napravljenu komunalnim radnicima Srbije.
Vama se obraćamo, jer su sve institucije ostale neme na naše dopise, a prošli put (2016), Vašim naporom na čemu smo Vam zahvalni, bar za nešto povećan socijalni položaj, jer ste razumeli i videli mnoge nelogičnosti.
U predstojećoj godini, komunalce čeka da im mi saopšimo da jedino i jeddino samo oni, kao i prethodnih godina nisu dobili nikako povećanje zarada, da nastavljaju i dalje da im se dešava katastrofalnoj „kompresija-približavanju“ koeficjenata, gde je ista zarada za zaposlenog sa najmanje složenim poslom i visoko kvalifikovanog radnika, majstora, negde i inžinjera. Primer je Niško preduzeće MEDIJANA, gde od 1070 zaposlenih, 970 prima minimalnu cenu rada, a bilo bi odlično da je jednio. Teško nam je, nemoguće, da objasnimo kako opet nema povećanje za njih, komunalcima, kako su ih sve ostale grane prestigli sa zaradama i to značajno, kako im se 2014 godine umanjivala zarada kao svima „javnim“, a onda se svima već sledeće godine povećavale. A mnogi ostali na zaradi iz novembra 2014.
Ne može jedan dopis da prenese ne samo sve sve nelogičnosti već mogućnost velikih posledica. Odsustvo socijalnog daijaloga nužno pravi socijalnu demamogiju a od toga se uvek ide u veće probleme.
Dopis predsedniku Molba za sastanak
