- april 2021. Kategorija: Intervju Izvor: UGS Nezavisnost Foto: Medija centar, N1
Svaki poslodavac mora da ispoštuje protivepidemijske mere koje preporučuje gradski zavod za javno zdravlje. Za stvaranje kolektivnog imuniteta neophodno da 80-85 odsto stanovništva bude zaštićeno preležanom infekcijom ili vakcinacijom, izjavio je ugledni infektolog Dragan Delić u razgovoru za portal UGS Nezavisnost
Prema zvaničnim podacima, do 18. aprila u Srbiji je preminulo oko 6.000 osoba, a registrovano je više od 660.000 inficiranih virusom korona. Ove podatke valja uzeti s rezervom, jer su prošlog leta novinari BIRN-a otkrili da vlast umanjuje brojke preminulih čak za najmanje 30 odsto.
No, fakat je da nam se život u proteklih godinu dana potpuno promenio, prilično smo se socijalno distancirali, ne idemo u pozorišta i bioskope, kafane nam svako malo ne rade, rođendane ne slavimo, svadbe smo odložili, nastavu pratimo onlajn, kućne posete ne primamo, a na sahrane, gde se najčešće srećemo, čeka se i po sedam dana.
Mnogi još trpe posledice preležanog kovida, a oni koji boluju od nekih drugih bolesti najčešće ne mogu ni da stignu do lekara jer su bolnice pretvorene u crvene zone.
Na vakcinaciju trenutno čeka svega par desetina hiljada građana, vakcinisalo se blizu tri miliona, a revakcinisalo 1,3 miliona, što nije dovoljno za sticanje kolektivnog imuniteta. Vakcinaciju smo započeli stidljivo, bez prethodne edukacije stanovništva, a i oni koji su trebali da se za primer prvi vakcinišu, odlagali su to skoro tri meseca. Premijerka Ana Brnabić nije kazala koliko nas vakcine koštaju, ali je navela da je naručeno još 15 miliona doza. S obzirom na veliki broj neodlučnih i antivaksera, pitanje je za koga tolike vakcine?
Ono što ohrabruje je nedavno istraživanje Instituta za primenu nuklearne energije, koje je pokazalo da su vakcinisani građani Srbije dobro razvili imunitet na kovid-19. Istraživanje je rađeno na uzorku od 10.000 građana.
Profesor Dragan Delić, u intervjuu za portal UGS Nezavisnost kaže da je za stvaranje kolektivnog imuniteta neophodno da 80-85 odsto stanovništva bude zaštićeno preležanom infekcijom ili vakcinacijom.
Profesor nema dilemu da je vakcina jedina zaštita od težih posledica korona virusa i osuđuje lekare koji se protive vakcinaciji.
Nije mu po meri ni to što je predsednik države Aleksandar Vučić tri meseca odlagao vakcinisanje i što i dalje ne nosi masku, jer takvim ponašanjem šalje negativnu poruku građanima. Kaže da politika previše dominira nad strukom i da su zbog toga posledice epidemije kovida-19 mnogo veće nego što bi bile da je obrnuta situacija.
Dragan Delić, jedan od najcenjenijih naših infektologa, osnovnu školu je završio u Prištini, a gimnaziju i Medicinski fakultet u Beogradu. Za redovnog profesora Medicinskog fakulteta izabran je 2008. godine. Do 2014. godine bio je direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti.
Da li smo blizu kolektivnom imunitetu, s obzirom da je revakcinisano oko 1,2 miliona ljudi i da je prema zvaničnim podacima više od 600.000 preležalo infekciju?
– Nismo. Da bi znali odgovor na to pitanje trebalo bi pre svega da znamo koliko je od onih koji su se vakcinisali preležalo kovid-19, a koliko ih nije bilo u kontaktu s virusom. Nažalost, mi te podatke nemamo. Kolektivni imunitet se stiče kada 80-85 odsto stanovništva bude zaštićeno preležanom infekcijom ili vakcinacijom.
Šta je u ovom trenutku neophodno preduzeti na stvaranju kolektivnog imuniteta?
– Na tome je trebalo raditi godinama unazad. Problem je što se nije radilo na edukaciji stanovništva, već decenijama postoji defanzivan stav zdravstvenog sektora prema svim napadima. Da bismo izašli iz pandemije potrebno je da stanovništvo bude naoružano i empatijom i strpljenjem. Strpljenje sada polako gubimo, a empatija se, nažalost, davno izgubila. Stanovništvo se edukuje na duge staze, godinama, a ne kao sada, kampanjama za vakcinaciju od mesec dana.
Da li imate utisak da je dobar deo stanovništva neodlučan kada je u pitanju vakcinacija?
– Da, većina stanovništva je neodlučna jer nema pravovremenu i sveobuhvatnu informaciju o značaju vakcinacije. Osim toga, mnogi s pravom ne veruju u poruke ljudi iz Kriznog štaba, jer je očigledno da se politika previše uključila u vođenje borbe protiv pandemije. Vakcinacija je čisto stručno pitanje i o tome bi trebalo da govore samo kompetentni lekari: epidemiolozi, infektolozi, virusolozi, pedijatri i ostali specijalisti koji se time bave.
Kad već spominjete politiku, kako komentarišete to što je predsednik države Aleksandar Vučić tri meseca odlagao vakcinisanje?
– Vučić je odlaganjem vakcinisanja poslao negativnu poruku stanovništvu. Nije dobra poruka ni to što se on i dalje pojavljuje bez maske. On se čak i na vakcinisanju pojavio bez maske. To je nedopustivo. Osobe od posebnog značaja i uticaja, kao što je predsednik države, svojim ponašanjem šalju poruku celoj naciji kako bi trebalo da se ponaša. Maska mora da se nosi i pre i posle vakcine. E sad, postavlja se pitanje ako predsednik ne nosi masku, kako ubediti običan svet da poštuje protivepidemijske mere. To je još jedna potvrda da kod nas u celoj priči oko pandemije previše dominira politika, a da se premalo poštuje struka. Zato ljudi često ne veruju medicinskom delu Kriznog štaba.
Krizni štab je ozvaničen tek u novembru prošle godine. Šta nam to govori?
– Postoji Republička stručna komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i ona je, po zakonu, trebala da vodi protivepidemijske mere zajedno sa Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Ministarstvom zdravlja. Krizni štab je ozakonjen tek sedam meseci posle proglašenja epidemije, da bi se opravdalo njegovo postojanje. I to nam govori da je politika duboko umešala prste tamo gde joj mesto apsolutno nije.
Političari su nam u nekoliko navrata slavodobitno saopštavali da smo pobedili virus.
– To mi je posebno zasmetalo. Kakva pobeda, kad nam na desetine ljudi svaki dan umire?! Ovo je poraz savremene civilizacije. Pandemiju ne možemo da sprečimo, ali možemo da utičemo na njene talase, snagu i posledice koje nam donosi. Međutim, u tome nismo uspeli upravo zbog preteranog mešanja politike.
Kako na stvaranje kolektivnog imuniteta mogu da utiču novi sojevi virusa, kao što su britanski i brazilski koji se ovde tek očekuje?
– Naravno da će ugroziti stvaranje kolektivnog imuniteta. Biološka osobina virusa je da se razmnožava i to je njegov jedini cilj. Prilikom razmnožavanja virus pravi greške, tako da su mutacije nešto što se podrazumeva kada je u pitanju bilo koji virus. Te mutacije mogu da rezultiraju da se virus lakše prenosi ili da bude manje efikasan. Virus ne želi da izaziva teške posledice i da bude smrtonosan, jer time seče granu na kojoj sedi. Ali, ako sprovodite vakcinaciju sporo, dozvoljavate virusu da se razmnožava i da mutira.
To se, kada je u pitanju spora vakcinacija, ne odnosi samo na našu zemlju.
– Tako je. Možemo da vakcinišemo celu Evropu, ali ako ne vakcinišemo Afriku opet nismo ništa uradili, jer će se virus preliti iz jedne u drugu zemlju, s jednog na drugi kontinent. Mora se što brže vakcinisati veći deo svetske populacije, kako virus ne bi dobio na vremenu. Odlaganje vakcinacije, spora vakcinacija i loš odziv, virusu idu na ruku da bi mogao lakše da se menja.
Da li bi vakcinacija trebala da bude obavezna?
– Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti je predviđena obavezna vakcinacija medicinskog osoblja. Zdravstveni radnici nose odgovornost ne samo za sebe nego i za svoje pacijente. Svi zdravstveni radnici koji rade s bolesnicima morali bi da se vakcinišu. U Americi se svake godine protiv gripa vakciniše 90 odsto lekara, a kod nas manje od pet odsto.
Ljudi iz struke najavljuju da će u Srbiju uskoro stići i brazilski soj virusa, koji je prilično smrtonosan i mnogo brže se širi od sojeva s kojima smo se susreli. Da li će vakcine koje smo primili imati odbrambeno dejstvo na brazilski soj?
– To ćemo tek videti. Kako se budu pojavljivali novi sojevi virusa tako će se razvijati i nove vakcine. Sledi nam jedna velika „igra“ između mutacija virusa i efikasnosti novih vakcina. Dokazano je da se britanski soj lakše prenosi, ali da ne daje težu kliničku sliku. Kada je u pitanju brazilski soj, od kojeg umire veliki broj ljudi u Brazilu, ne mora da znači da će taj virus isto tako biti smrtonosan i ako dođe u Srbiju. Smrtnost zavisi od mnogih stvari, pre svega od kvaliteta zdravstvenog sistema i efikasnosti lečenja, a ne samo od virusa. U Meksiku je, na primer, smrtnost od kovida devet odsto, a u Indiji 1,4 odsto.
Kako komentarišete to što je Srbija među vodećim zemljama u svetu po broju vakcinisanih na milion stanovnika?
– To je ohrabrujuća činjenica. Proces vakcinacije se odvija dobro. Problem je što je još uvek veliki broj ljudi neodlučan i što nećemo uspeti da antivaksere ubedimo da se ipak vakcinišu. Sada treba raditi s ljudima koji su neodlučni a koji nemaju negativnu nameru. Zastrašujuće je da pojedini lekari govore negativno o vakcinaciji. Lekar ne može da ima negativan stav prema vakcini, on prema vakcinaciji mora da ima proaktivan stav. Svaki lekar ima pravo na sumnju, sumnjajući dolazimo do istine, ali svoju sumnju ne možemo da plasiramo laicima jer ih na taj način dovodimo u zabludu. Vlast tim ljudima neće da se zamera da ne bi izgubila potencijalne glasače. Nema drugog rešenja osim vakcinacije. Kad tad ćemo svi oboleti od kovida-19, pitanje je kako ćemo se izboriti s tom bolešću ako nismo vakcinisani.
I država, odnosno vlast, pokazuje svoje loše primere.
– Jasno je da se vlast u više navrata ponela krajnje neodgovorno. Nedopustivo je bilo organizovanje raznih proslava, skupova, izbora, sportskih utakmica, koncerata…
Mi s vakcinama, bar za sada, nemamo problem. S čim, odnosno s kim imamo problem?
– Imamo problem sa preventivnim, odnosno protivepidemijskom merama koje od početka epidemije nisu bile blagovremene. Ja sam infektolog, ali znam da je obaveza svakog epidemiologa da vidi šta se događa „iza brda“ i da ide u susret tim problemima. To znači da epidemiolozi donose protivepidemijske mere koje su blagovremene i selektivne, u zavisnosti od problema u određenom regionu. Donošenje protivepidemijskih mera je sve vreme kasnilo.
Stalno se insistiralo na nekakvom balansu i kompromisu između struke i politike.
– Neprihvatljivo je bilo nastojanje Kriznog štaba da se, kako su govorili, stvori „balans“ između protivepidemijskih mera i privrede. A zapravo oni su stvarali balans između dela uslužnih delatnosti i zdravlja stanovništva, jer su fabrike sve vreme radile. Za mene, kao lekara, taj balans ili kompromis nikada nije bio prihvatljiv. Kada je u pitanju zdravlje ljudi nauka ne prihvata nikakve kompromise. Kompromise mogu da prave samo političari.
Kako biste ocenili ulogu i učinak Kriznog štaba u proteklih 13 meseci?
– Ne možemo biti zadovoljni njihovim radom. Krizni štab je telo koje nije trebalo da postoji, jer nije po zakonu. Neprirodno je da u savezu budu političari i struka. Takođe, vanredno stanje nije bilo potrebno, trebalo je proglasiti vanrednu situaciju. Kada smu ukinuli vanredno stanje, početkom maja, naglo smo relaksirali sve protivepidemijske mere zbog izbora, što je takođe bilo pogrešno i štetno. Stanovništvo se opustilo, pa smo tokom leta smo imali drugi talas s velikim brojevima inficiranih i preminulih. Da struka nije ustuknula pred politikom, sve je moglo mnogo bolje da se organizuje i bile bi mnogo manje posledice, posebno kada je u pitanju broj umrlih i inficiranih.
Za razliku od Kriznog štaba, Vaše kolege u crvenim zonama su pokazale izuzetnu odgovornost, požrtvovanje i herojstvo.
– Zdravstveni sistem je pokazao vitalnost, kompetentnost, odgovornost i ozbiljnost. Zdravstveni radnici su pokazali ogromno umeće, hrabrost i etičnost. Došlo je do očovečenja lekarske profesije. Dobro je što su izgrađene kovid bolnice u Batajnici i Kruševcu i što je u planu gradnja bolnice u Novom Sadu.
Posle više od godinu dana od proglašenja pandemije, šta još ne znamo o virusu korona?
– Svedoci smo fantastičnog progresa humane medicine i eksplozije znanja u poslednjih godinu dana. Takav odgovor nauke i struke na pojavu ovog virusa, do sada nije zabeležen. Publikovano je 124.000 naučnih radova na temu kovida-19. Sada se rade istraživanja koliko naš genetički materijal utiče na klinički tok bolesti.
Šta bi sve trebalo da preduzmu poslodavci kako bi se smanjio rizik od pojave zaraze na radnom mestu?
– Svaki poslodavac, u svakom gradu, mora da ispoštuje protivepidemijske mere koje preporučuje gradski zavod za javno zdravlje.
Velimir Perović
