U strahu i poslodavci i sindikalci
Autor: Svetozar Raković
Prema podacima Evropske konfederacije sindikata (EKS), najmanje milion stalno zaposlenih ljudi u Evropi je tokom druge polovine marta ostalo bez posla. U EKS koja okuplja 45 miliona članova u 39 evropskih zemalja strahuju da bi se “broj nezaposlenih mogao povećati tri ili četiri puta posle Uskrsa” ukoliko nacionalne vlade uz podršku Evropske komisije ne reaguje nekim hitnim merama.
U Srbiji niko pouzdano ne zna podatke o ugroženim firmama i izgubljenim radnim mestima. Privredna komora Srbije raspolaže informacijom da je privremeno više od 90 većih kompanija potpuno ili delimično obustavilo rad. Nacionalnoj službi zapošljavanja do prijavilo se nešto više od 4.300 otpuštenih radnika. Ministar za rad Zoran Đorđević ne očekuje da se u narednim danima znatno poveća nezaposlenost.
Privrednici u Srbiji međutim vrlo zabrinuto razmišljaju o posledicama krize. Čak 85 odsto mikro i malih preduzeća procenjuje da će epidemija imati negativan uticaj na njihovo poslovanje, pokazuje istraživanje Smart kolektiva i Foruma za odgovorno poslovanje sprovedeno od 25. do 29. marta. Smanjenje potražnje za svojim proizvodima i uslugama tokom i nakon pandemije očekuje 80 odsto anketiranih, dok blizu 30 odsto njih smatra da će biti i smanjenja broja zaposlenih.
Nadanja i sumnje sindikata
Predsednik UGS “Nezavisnost” Zoran Stojiljković smatra da je vlast na velikom ispitu odgovornosti, sposobnosti i solidarnosti i zamera Vladi što je bez konsultacija sa sindikatima usvojila antikrizni paket mera vredan 5,1 milijardu evra, a reč je o novcu zaposlenih i svih građana.
Stojiljković izražava zadovoljstvo zbog podrške koju je dobio poziv “Nezavisnosti” na moratorijum na otpuštanja i smanjivanje zarada i radnih prava, bar dok traje vanredno stanje, kao i zbog socijalne klauzule, odnosno uslova da sredstva pomoći i podrške dobiju samo poslodavci koji ne otpuste više od 10 odsto zaposlenih, što bi, dodaje, trebalo da uključuje i radnike s privremenim ugovorima.
Izvršna sekretarka UGS “Nezavisnost” Čedanka Andrić naglašava da je za sindikat prioritet bezbedno i zdravo radno mesto a najvažnije – da se radnici ne razbole. Pored toga, “Nezavisnost” svakodnevno nadzire i poštovanje radnih prava zaposlenih.
“Hitno, odnosno u zakonskim rokovima intervenišemo kada god dobijemo saznanje o nezakonitim otkazima ili pretnjama otkazom i na tim poslovima Pravna služba radi u punom kapacitetu. Koliko je do sada ljudi dobilo otkaz u periodu trajanja Vanrednog stanja nemoguće je reći, ali informacije naših granskih sindikata govore da nije došlo do masovnih otpuštanja. Tačnije, otkaza ima, naročito na inače nesigurnim, privremenim i povremenim poslovima i po agencijskim ugovorima na određeno vreme. Što duže bude trajala pandemija situacija će se pogoršavati”, smatra Čedanka Andrić.
Andrić kaže da će antikrizne mere Vlade moći da se konkretnije osete i ocene tek kada počne realizacija Programa ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom, koji Vlada treba da usvoji 10. aprila.
Izvršna sekretarka “Nezavisnosti” smatra da je “dobro što će pomoć i podršku Vlade dobiti samo poslodavci koji nisu otpustili više od deset odsto zaposlenih, ali bi bilo još bolje da su u taj procenat uključeni i radno angažovani”. Ona ukazuje da bi isplata „kriznog minimalca“ najavljena za drugu polovinu maja “bila efikasnija mera kada bi bila primenjena odmah”. Takođe, smatra, “da bi bilo pravednije kada bi se obećana pomoć u vrednosti 100 evra svakom punoletnom građaninu raspodelila samo najugroženijim građanima Srbije”.
Nedovoljna zaštita radnika
U Granskom sindikatu zdravstva i socijalne zaštite “Nezavisnost” ukazuju da je virus već odneo živote nekoliko lekara, a da je 20-ak odsto zaposlenih u zdravstvu u nekoj vrsti izolacije. Posledice, kažu, mogu biti mnogo teže ukoliko svi građani ne shvate ozbiljnost epidemijske krize.
“Tačno je da je vrlo teško boriti se protiv neistraženih virusnih epidemija i da je naš zdravstveni sistem uprkos svim manama pokazao bolju organizovanost i svest zaposlenih od naših kolega u mnogo bogatijim zemljama, ali je tačno i to da su države krive što su ‘alati zdravstva’, pre svega farmaceutske kuće, u privatnim rukama”, izjavio je predsednik tog sindikata Zoran Ilić.
Naš sagovornik navodi da je taj sindikat reagovao odmah nakon početka epidemije tako što je republičkom Kriznom štabu poslao desetak predloga, zahteva, molbi i urgencija u vezi sa odredbama Zakona o radu o organizaciji rada, merama bezbednosti i zdravlja na radu, a zatraženo je i suspendovanje norme o nadoknadi plate za zaposlene u izolaciji, samoizolaciji, karantinu i na lečenju. Zahtev je rezultirao donošenjem uredbe kojom je nadoknada podignuta na ceo iznos redovne plate.
Podaci Granskog sindikata industrije, energije i rudarstva (IER) „Nezavisnost“ pokazuju da najveći broj preduzeća u farmaceutskom, rudarskom, elektroenergetskom i metalskom sektoru radi uprkos vanrednom stanju, dok su pojedine inostrane fabrike, pre svega zbog problema u matičnim kompanijama, zaustavile proizvodnju i poslale radnike na ostatak godišnjeg odmora iz 2019. i dela odmora za 2020. Time su poslodavci uvažili sugestiju Granskog Sindikata IER „Nezavisnost“ da se u vanrednim okolnostima isplaćuju pune plate, dok bi naknada za plaćeno odsustvo iznosila 60 odsto od zarade.
„Naš Granski sindikat je obavestio premijerku i ministra finansija da mnoge velike strane fabrike u Srbiji, kao što su to Leoni, Lear Corpotation, Aptiv Contract Services, Johnson Electric, Robert Bosch, Cooper Tyres, Eaton Electric, nisu raskidale ugovore sa radnicima na određeno vreme, a reč je o više desetina hiljada radnika, što je rezultat međusobnog poverenja, korektnog socijalnog dijaloga i razmišljanja o razvoju tih kompanija“, rekao nam je Milorad Panović, predsednik GS IER. Panović ističe da je u vanrednom stanju bilo i problema sa pojedinim poslodavcima, kao što je to slučaj sa kompanijom Vibac iz Jagodine, gde je poslodavac izrekao mere upozorenja za dva člana „Nezavisnosti“, a zatim otkazao ugovor o radu sekretaru Sindikata „Nezavisnost“.
Granski sindikat je od poslodavca VIBAC doo zahtevao da hitno povuče te protivzakonite mere.
Ovaj sindikat je savetodavno i logistički podržavao svoje sindikalno povereništvo u fabrici kompanije Jura u Rači, gde je poslodavac vršio pritisak na radnike da započnu proizvodnju, ali posle dužih pregovora uvažio sindikalni zahtev da se pozove epidimiolog koji je odredio zaštitne mere, nakon čega je omogućeno pokretanje proizvodnje.
Izvršni sekretar GS IER „Nezavisnost“ Dragan Vesić, ukazao je na primedbu radnika iz fabrike Hipol u Odžacima, koja je u stečaju, da su radnicima isplaćivane zarade niže od minimalne zarade za 2020. utvrđene odlukom Vlade i Socijalno-ekonomskog saveta Srbije. „Zbog toga smo zatražili nadzor Inspekcije rada i očekujemo što hitniju intervenciju“, navodi Vesić.
Granski sindikat građevine, industrije građevinskog materijala, drvne industrije i putne privrede „Nezavisnost“ raspolaže podacima da sve kompanije iz njihovih delatnosti posluju uz ograničenja. Nemaju saznanja o otpuštanjima jer preduzeća radnike koji nisu angažovani još drže na godišnjem odmoru ili plaćenom odsustvu. Bilo je sporadičnog redukovanja angažovanih preko agencija ili sa ugovorima na određeno vreme. Zadovoljni su što se zarade i naknade zarada isplaćuju ustaljenom dinamikom ali se pribojavaju da će smanjenje prihoda kompanija prouzrokovati probleme u isplati zarada.
“Gradilišta, bar ona najveća, uglavnom rade smanjenim kapacitetima za šta je uzrok svakako to što je deo radne snage dolazio iz inostranstva, kao i to da su građevinski radnici propašću velikih sistema na teritoriji Beograda uglavnom iz unutrašnjosti, pa je i velika većina njih otišla svojim kućama. Novonastale građevinske kompanije uglavnom rade na velikim državnim projektima, njihovi radnici nisu sindikalno organizovani i pa je od njih gotovo nemoguće dobiti neku informaciju”, objašnjava Dimitrijević.
Naš sagovornik kaže da preduzeća u industriji građevinskih materijala i drvnoj industriji “rade uz otežan plasman proizvoda jer su mnoga usmerena na izvoz a transport je veoma otežan”. Sve te firme su reorganizovale radni proces i smanjile broj angažovanih radnika, a neke su ovaj period iskoristile za remonte ili lagerovanje proizvoda.
Najteže malim preduzećima
Odmah nakon uvođenja vanrednog stanja Granski sindikat prehrane, ugostiteljstva, turizma, trgovine i poljoprivrede “Nezavisnost” sproveo je anketu, pretežno u malim i srednjim preduzećima. Rezultati pokazuju da je 62 odsto anketiranih preduzeća promenilo obim proizvodnje, dok je kod 38 procenata obim ostao na istom ili približnom nivou. Proizvodnja je povećana uglavnom u industriji hrane i trgovini, dok je smanjena ili prekinuta u ugostiteljstvu i turizmu. Najteža situacija je u mikro i malim preduzećima, posebno u uslužnom sektoru, gde su, pre donošenja kriznih mera Vlade, otkazivani ugovori o radu.
“Nemamo informacije o tome da se zarade ne isplaćuju ili da kasne, ali smatramo da je još rano za preciznije procene ili ocene”, rekao nam je Dejan Titović, predsednik ovog granskog sindikata. Dodao je da se naknade u toku plaćenog odsustva zbog prekida rada ili smanjanja proizvodnje isplaćuju u rasponu od 60 do 100 odsto prosečne zarade iz predhodnog perioda.
Veliki broj anketiranih poslodavaca (72 odsto) preduzeo je organizacione promene (rad od kuće), kao i izmene rasporeda radnog vremena, kroz povećanje ili smanjivanje broja smena, preraspodelu i skraćivanje radnog vremena). Većina anketiranih poslodavaca (62 procenata) formirala je tela za upravljanje krizom a u nešto više od polovine kriznih štabova uključeni su predstavnici sindikata.
Granski sindikat javnih saobraćajnih i komunalnih delatnosti „Nezavisnost“ je u kontaktima sa članstvom saznao da zaposleni u preduzećima rade na osnovu naloga poslodavca, a na osnovu broja potrebnih radnika koje određuju lokalne samouprave i krizni štabovi. Broj zaposlenih koji rade od kuće i broj onih koji su na privremenom plaćenom odsustvu razlikuje se od preduzeća do preduzeća, ali uz poštovanje posebnih kategorija kao što su radnici sa hroničnim bolestima, stariji od 60 godina i majke sa decom do 12 godina uzrasta.
“Do sada u javnim komunalnim preduzećima nije bilo otpuštanja stalno zaposlenih. Dešavalo se sporadično da se radnici upućuju na plaćeno odsustvo na način koji nije u skladu sa Zakonom o radu i opštim aktom preduzeća, ali to za sada rešavamo dijalogom sa poslodavacem i osnivačem javnog preduzeća”, kaže predsednik tog sindikata Milan Simić. On ukazuje na učestali problem organizacije prevoza zaposlenih do mesta rada s obzirom da znatan broj komunalnih radnika živi van gradskih sredina, a prigradski saobraćaj je potpuno obustavljen. Sindikat zahteva konkretno uputstvo od Ministarstva rada, kako bi se problem rešio jedinstveno u celoj zemlji. Takođe, treba poboljšati mere zaštite na radu. “Zaposlenima koji rade na iznošenju smeća, na hitnim komunalnim intervencijama, na sahranjivanju, dezinfekciji objekata i javnih površina, mora se obezbediti optimalna zaštita”, naglašava Simić.
Povećan “rad na daljinu”
U Granskom sindikatu uprave, pravosuđa, odbrane i policije “Nezavisnost” podsećaju da su odlukom o uvođenju vanrednog stanja svi državni organi u najvećem procentu morali da usklade svoje poslovanje sa donetim merama i preporukama. Predsednik tog sindikata Dragan Čabrić navodi da su lokalne samouprave, pojedini državni i pravosudni organi i ministarstva najveći broj zaposlenih uputili na rad od kuće. Istovremeno, zaposleni u carini, policiji i vojsci su “u punom sastavu”, izuzev zaposlenih koji su oslobođeni radne obaveze zbog čuvanja dece ili hronične bolesti.
Naš sagovornik kaže da se zarade isplaćuju uredno i bez umanjenja, ali da još nije jasno da li Vladina odluka o povećanju zarada zdravstvenih radnika važi i za zdravstvenjake u Vojsci i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. Takođe, ostaje da se reši način obračuna i isplate prekovremenih sati jer se zbog manjka ljudstva, posebno u nekim zatvorskim ustanovama kao i policiji i vojsci, radi duže nego što je propisan
Predsednik Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija (KUM) Dragan Milanović podseća da je uoči proglašenja vanrednog stanja taj sindikat, zajedno sa medijskim i novinarskim udruženjima, uputio predlog mera Vladi Srbije sa ciljem da se novinarima i drugim medijskim radnicima obezbede adekvatne mere zaštite, ali i ekonomski opstanak medija, i tako osiguralo potpuno i pravovremeno informisanje javnosti.
Sindikat KUM je uputio i apel svim poslodavcima u medijskoj industriji “da tokom vanrednog stanja ne otpuštaju honorarne saradnike i omoguće im da poslove, što je više moguće, obavljaju iz svojih domova, kao i da im obezbede neophodnu zaštitnu opremu”. Milanović tim povodom podseća da su plate novinara neredovne i ispod republičkog proseka, a da je većini medijskih saradnika to jedini izvor prihoda.
U javnom apelu medijskim radnicima, Sindikat KUM je poručio da je u toku virusne pandemije još potrebnije uvažavanje javnog interesa i pozvao sve medijske poslenike profesionalno i moralno odgovore na još jedan izazov. “Danas je, dakle, više nego ikad važno da novinar hladne glave pristupi svom poslu i činjenice tretira sa pažnjom onoga koji rukuje potencijalno opasnim materijama”, navedeno je u apelu.
Ovaj sindikat je zajednički sa novinarskim i medijskim udruženjima javno protestovao zbog privođenja novinarke Ane Lalić i osudio Zaključak Vlade kojim je ozbiljno ugrožen protok informacija, a novinari dovedeni u rizik da čak i “ukoliko govore istinu, ali se nisu pre toga konsultovali sa Kriznim štabom, mogu završiti u zatvoru”. Novinarka Lalić je ubrzo oslobođena a Vlada povukla sporni akt.
Milanović ukazuje i da je GS KUM prvi u Srbiji pokrenuo krivičnu odgovornost zbog kršenja propisa o zaštiti od zaraze. Naime, Sindikat “Nezavisnost” Radio-televizije Vojvodina podneo je krivičnu prijavu protiv rukovodilaca u sektoru tehnike, jer su 22. marta uputili zaposlene iz mobilne tehnike da realizuju direktan prenos liturgije u Sabornoj crkvi u Novom Sadu.
U Granskom sindikatu prosvetnih radnika “Nezavisnost” podsećaju da zaposleni u obrazovanju ne podležu propisima koji važe za radnike u preduzećima, odnosno da je fukcionisanje obrazovnih ustanova regulisano specifičnim zakonima saglasno nivoima obrazovanja. Međutim, u ovom sektoru je tokom vanrednog stanja bilo problema pa i nezakonitosti.
“Tako je gradonačelnik Niša kao šef kriznog štaba doneo odluku da kao volontere angažuje i prosvetne radnike koji već drže nastavu. Posle natezanja sa resornim ministrom postignut je kompromis da se nastavnici izuzmu jer već drže nastavu onlajn, a da može da se aktivira samo nenastavno osoblje koje dobija platu, a nije radno angažovano”, objašnjava Tomislav Živanović, predsednik sindikata prosvetara.
Živanović smatra da “uvođenje vanrednog stanja umesto vanredne zdravstvene situacije dovoljno govori o vlastodršcima i njihovim težnjama”, kao i nejednak tretman i različite presude pojedinim prekršiocima vanrednih mera. Smatra i da su neadekvatne mere zaštite od zaraze i to ilustruje namerom da se zaposleni u Institutu za higijenu mesa bez adekvatne opreme radno angažuju u kompanijama koje rade smanjenim kapacitetom
Predsednik Granskog sindikata saobraćaja i telekomunikacija „Nezavisnost“ Aleksandar Titović kaže da preduzeća u kojima taj sindikat ima članstvo rade puno radno vreme bez prekida.
“U potpunosti se poštuju prava iz radnog odnosa i sve nadoknade u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorima. Za sada nije bilo otpuštanja zaposlenih ni po jednom osnovu”, napominje Titović. On smatra da su Vladine mere korektne, ali s jednom primedbom – da je neopravdano to što sindikati nisu uključeni u krizne štabove u preduzećima i na nivou Republike.
