Broj vatrogasaca smanjen je u deset zemalja EU uprkos klimatskoj krizi koja evidentno povećava rizik od požara, ukazuje Evropska konfederacija sindikata i poziva Evropsku komisiju da odustane od plana štednje koji će, pre svega, ugroziti javni sektor
Podaci Evrostata (biro za statistiku Evropske unije) pokazuju da se uprkos povećanom riziku od požara i drugih elementarnih nepogoda, uzrokovanih evidentnim klimatskim promenama, u deset zemalja članica Evropske unije poslednjih godina smanjuje broj vatrogasaca, ukazuje u najnovijoj analizi Evropska konfederacija sindikata (EKS).
U prethodne dve godine (2021-2022.) najveće smanjenje broja vatrogasaca zabeleženo je u Francuskoj (minus 5.446), za kojom slede Rumunija (minus 4.250) i Portugalija (minus 2.907).
Najveće procentualno smanjenje u istom periodu evidentirano je u Slovačkoj (minus 30%), zatim u Bugarskoj (minus 22% ), Portugaliji (minus 21%) i Belgiji (minus 19%).
Vatrogasci 2021. | Vatrogasci 2022. | Smanjenje broja | Smanjenje u % | |
Belgija | 9.594 | 7.807 | -1.787 | -19 odsto |
Bugarska | 8.138 | 6.370 | -1.768 | -22 odsto |
Nemačka | 66.690 | 64.869 | -1.821 | -3 odsto |
Francuska | 44.557 | 39.111 | -5.446 | -12 odsto |
Letonija | 2.813 | 2.416 | -397 | -14 odsto |
Mađarska | 10.965 | 10.062 | -903 | -8 odsto |
Portugal | 14.037 | 11.130 | -2.907 | -21 odsto |
Rumunija | 28.986 | 24.736 | -4.250 | -15 odsto |
Slovačka | 9.018 | 6.316 | -2.702 | -30 odsto |
Švedska | 9.755 | 8.910 | -845 | -9 odsto |
Evropska unija | 365.071 | 359.783 | -5.288 | -1,5 odsto |
Izvor: EUROSTAT, Ankete o radnoj snazi 2021 i 2022. godine
Ovakvi rezovi će svakako negativno uticati na spremnost Evrope da se izbori sa požarima izazvanim najtoplijim letom u istoriji, ističe EKS izražavajući zabrinutost da će se trend smanjenja kapaciteta vatrogasnih službi nastaviti ukoliko EU u januaru 2024. ponovo uvede pravila štednje za nacionalne budžete svojih članica.
EKS je ranije izračunala da će iznos novca koji će sledeće godine zemlje članice EU biti prinuđene da smanje u nacionalnim budžetima, u skladu sa novim pravilima EU, ekvivalentan broju od najmanje milion radnika u javnom sektoru.
Tim povodom generalna sekretarka EKS-a Ester Linč je ocenila da je smanjenje broja vatrogasaca usred klimatske krize zapravo recept za katastrofu.
„Povećan rizik od požara izazvan klimatskim promenama je svima jasan ovog leta i zato moramo da obezbedimo da naše vatrogasne službe imaju potrebno osoblje i resurse za obavljanje posla kojim spašavaju živote. Sve zemlje treba da ulažu u svoje vatrogasne i druge javne službe kako bi odgovorile na povećane izazove koje im nameću klimatske promene”, naglasila je Linč.
Generalna sekretarka najveće evropske sindikalne asocijacije je pozvala Evropsku komisiju da obustavi planiranu štednju i radi na ekonomiji koja radi u interesu ljudi i planete.
Istovrsnu poruku uputio je i Jan Viljem Gudrian, generalni sekretar Evropske federacije sindikata javnih službi (EPSU) kojoj pripadaju i sinidkalno organizovani vatrogasci širom Evrope.
„Jul je najtopliji mesec, a šumski požari i poplave utiču na mnoge države, zbog čega su porasli i opasnost i opterećenja za vatrogasce i druge radnike hitnih službi. Nove brojke odražavaju iskustva naših sindikalnih članica: države ne ulažu dovoljno u odgovarajuću opremu i osposobljavanje profesionalnih i dobrovoljnih vatrogasaca”, upozorio je Gudrian.
On je naveo da je EU nedavno “uložila u preko potrebnu vatrogasnu opremu za države članice što jeste dobrodošao korak, ali je izrazio razočarenje ponašanjem pojedinih funkcionera u Briselu.
“Razočaran sam što komesar Lenarčič (Slovenac Janez Lenarčič, član Evropske komisije), odgovoran za upravljanje krizama, ne daje prioritet sastancima sa evropskim sindikatima koji predstavljaju vatrogasce kako bi se pozabavili hitnim kadrovskim pitanjima. Pozivamo ga da razgovaramo o tome šta se može učiniti”, kazao je generalni sekretar EPSU.
Gudrian je takođe rekao da se EPSU, kao i drugi evropski sindikati, protivi novim merama štednje u EU, i zaključio da bi Evropska komisija “prvo trebalo da se pozabavi ogromnim nejednakostima“.
S.R.