Milioni radnika i dalje primorani na lažno samozapošljavanje zato što su vlade Nemačke, Francuske, Grčke i Estonije sprečile dogovor o evropskoj direktivi o platformskom radu, saopštila je Evropska konfederacija sindikata
Prošlog petka (16. februara) nije postignut dogovor u institucijama Evropske unije o direktivi o radu platformi, zato što su četiri zemlje članice odlučile da ne podrže najnoviji sporazum o poboljšanju uslova za radnike. Nemačka, Francuska, Grčka i Estonija formirale su blokirajuću manjinu, sprečavajući da se postigne kvalifikovana većina za usvajanje konačnog teksta deklaracije.
Belgijsko predsedništvo EU ni sa “razvodnjenim” predlozima nije uspelo da dobije neophodnu podršku država članica za dogovor o novoj direktivi. Time je predlog direktive o radu platformi, posle više od dve godine pregovora, praktično odložen za posle izbora novog sastava Evropskog parlamenta.
Milioni radnika ostali lažno zaposleni
Istog dana, prošlog petka, Evropska konfederacija sindikata (EKS) oštro je kritikovala neuspeh institucija EU.
“Milioni radnika će i dalje biti primorani na lažno samozapošljavanje nakon što je mali broj nacionalnih vlada uskratio šansu da pronađu dogovor o radnoj direktivi platforme. Tačno 799 dana od predloga Evropske komisije, predstavnici francuske, nemačke, grčke i estonske vlade uložili su veto na sporazum pronađen u pregovorima između institucija EU prošle nedelje”, ukazuje EKS.
Evropska sindikalna cetrala poziva 23 zemlje koje su se izjasnile za direktivu “da ne odugovlače, već da rade sa sindikatima i preduzmu mere kako bi na nacionalnom nivou okončale lažno samozapošljavanje”.
IZ EKS ukazuju da Evropska komisija ne može zanemariti postojeće radno-pravne praznine samo zato što je ova direktiva sprečena, već mora da obezbedi da svi radnici, uključujući i radnike na platformama, budu zaštićeni propisima EU.
“Direktiva je bila preko potrebna kako bi se sprečilo da se milioni radnika pogrešno klasifikuju kao samozaposleni, što omogućava platformskim kompanijama da izbegnu plaćanje minimalne plate, naknade za godišnji odmor ili bolovanje i doprinosa za socijalno osiguranje”, ističe EKS.
Foto: Pixabay
Pored toga, direktiva bi konačno donela transparentnost u korišćenju algoritamskih sistema upravljanja koji su korišćeni za kažnjavanje sindikalno organizovanih radnika.
EKS ukazuje da protivljenje francuske vlade direktivi treba posmatrati u kontekstu sa skandalom koji je otkrio veze kompanije sa predsednikom Francuske (aludira se na lanjske medijske objave o tajnoj saradnji predsednika Emanuela Makrona u vreme dok je bio ministar finansija 2014 – 2016. sa kompanijom Uber, prim. S.R.).
Takođe, EKS navodi da je dokazano da je savetnik stranke FDP, članice koalicione vlade Nemačke koja se takođe protivi evropskoj direktivi, aktivni lobista jedne platformske kompanije (EKS ovde misli na Juliu Bosman, savetnicu za poresku politiku poslaničke grupe Stanke slobodnih demokrata – FDP koja je bila direktno uključena u poreske zakonodavne i druge veoma poverljive parlamentarne procese a koja je, kako su objavili mediji, u registru lobija nemačkog Bundestaga navedena kao direktni zastupnik interesa kompanije Deliveri Hero, prim S.R.).
Slavlje platformskih milionera
Reagujući povodom takvog razvoja događaja, konfederalni sekretar EKS-a Ludovik Voet izjavio je da Evropska komisija i države članice sada moraju da preduzmu mere kako bi izbegle da milioni vrednih ljudi budu izloženi eksploataciji.
„Napredak u donošenju čak i najslabijih mogućih pravila zaustavile su vlade sa dokazanim vezama sa platformskim lobistima. Milioneri čiji je eksploatatorski poslovni model danas zaštićen ne bi trebalo da slave predugo. Sindikati će nastaviti da organizuju svoje radnike, razotkrivaju njihove nezakonite prakse pred nacionalnim sudovima i grade podršku za snažnu direktivu o platformama”, istakao je Voet.
Sekretar EKS-a ističe da lobisti koji tvrde da će direktiva dovesti do smanjenja prava samozaposlenih zapravo štite profit platformskih kompanija. Ocenio je da te kompanije i njihovi lobisti dobro znaju da neće moći da pobiju nacionalne pravne definicije rada i radnika, te da pretpostavke o radnom odnosu platfomskih radnika treba hitno primeniti u nacionalnim okvirima.
Prema podacima Evropske komisije, 2022. godine više od 28 miliona ljudi u EU radilo je preko jedne ili više digitalnih platformi, a procena je da će 2025. broj platformskih radnika dostići 43 miliona.
Nova pravila sadržana u predloženoj Direktivi EU o radu platformi, koju je predložila EK, olakšala bi način da se platformski radnici reklasifikuju u stalno zaposlene, što bi im garantovalo lakši pristup njihovim pravima u skladu sa odgovarajaćim pripisima EU.
Pravno bi se smatralo da su platformi radnici zaposleni na digitalnoj platformi (za razliku od samozaposlenih) ako njihov odnos sa platformom ispunjava najmanje dva od pet indikatora navedenih u direktivi: Gornja granica iznosa nadoknade/zarade za radnika; nadzor nad obavljanjem posla, uključujući i elektronski način; kontrola raspodele radnih zadataka; kontrola uslova rada i izbora radnog vremena; sloboda radnika da organizuju svoj rad i pravila o njihovom izgledu ili ponašanju.
Da li je direktiva mrtva?
Direktiva EU o radnicima na platformi je u statusu održavanja života, piše Euractiv u tekstu pod naslovom “Da li je direktiva o radu platformi mrtva?”
Euractiv (nezavisna panevropska medijska mreža specijalizovana za pitanja EU) podseća da je radna verzija direktive o platformama, prvi put predstavljena u decembru 2021. godine, pozdravljena kao prvi pokušaj EU da reguliše rastuću digitalnu ekonomiju. „Moramo maksimalno iskoristiti potencijal digitalnih platformi za otvaranje novih radnih mesta. Ali takođe treba da se pobrinemo da to budu kvalitetni poslovi“, rekao je tada komesar EU za zapošljavanje i socijalna prava Nikolas Šmit.
Nakon dve godine došlo se u pat poziciju. Evropski parlament i Evropski savet stoje na dva suprotna stava, navodi Euractiv i ukazuje da čak i unutar Saveta postoji podela između pristupa Španije i Belgije koji propisuje zaštitu radnika, s jedne strane, i fleksibilnijeg pristupa Francuske i nordijskih zemalja orijentisanog na kolektivne ugovore, s druge.
Podsećajući da je u srcu direktive usaglašavanje načina da samozaposleni radnici platforme mogu, ako za to postoje dokazi, biti reklasifikovani u stalno zaposlene, kao i da bi direktiva primenila pravila bez presedana o algoritamskom upravljanju na radnom mestu, Euractiv ukazuje da je to “previše” za neke države članice. Tako, predstavnici Francuske tvrde da direktiva u svojoj opštoj arhitekturi zadire u prerogative nacionalnog radnog prava i da je joj nedostaje bilo kakva fleksibilnost u primeni. Prošlog juna, Savet EU se saglasio da poveća prag prava radnika platforme da pokrene zakonsku pretpostavku o zaposlenju, zadovoljavajući time zabrinutost suzdržanih država članica. U međuvremenu, kako navodi Euractiv, Evropski parlament je učinio sve što je mogao da bi pretpostavku o zaposlenju učinio što lakšom i dostupnom radnicima – otklanjajući brige platformskih kompanija da bi to moglo dovesti do automatske reklasifikacije i preokrenuti naglavačke njihov fleksibilni poslovni model. Napori da Savet i Parlament pronađe zajedničke osnove doveli su do privremenog sporazuma sredinom decembra – koji su države članice – odbile.
Novi nacrti tekstova pod belgijskim predsedavanjem, koji su kružili u poslednjih nekoliko nedelja, izazivali su različite komentare, ocene i dileme. Belgijski “razvodnjeni” predlog bi bio gori od statusa kvoa, upozoravali su poslanici EP u otvorenom pismu. Sastanak svih pregovarača u Parlamentu 24. januara učvrstio je protivljenje svih poslaničkih strana, uključujući liberale, konzervativnu i krajnju desnicu.
Ima li, ipak, nade za evropsku direktivu o platformama?
Priredio S. R.
