Većina zemalja članica Evropske unije neće moći da ispune svoje ciljeve u vezi sa ulaganjima u škole i bolnice i za druge potrebe građana zbog novih pravila ekonomskog upravljanja, pokazuje nova studija Evropske konfederacije sindikata
Ulaganja u evropsku socijalnu infrastrukturu već su manja za 192 milijarde evra godišnje, prema podacima Evropske komisije, nego što je potrebno za zadovoljenje potreba građana, ukazuje Evropska konfederacija sindikata (EKS). Zato je potrebno da se investicije povećaju godišnje za 120 milijardi evra u zdravstvo, za 57 milijardi evra u pristupačno stanovanje i još za 15 milijardi evra u obrazovanje.
Poziv na uzbunu
Izveštaj koji je za EKS izradila Fondacije za novu ekonomiju otkriva da bi predložena nova fiskalna pravila Evropske unije, kojima bi se od 2027. godine zemljama članicama nametnula proizvoljna ograničenja duga i deficita, dovela do toga da čak 18 država članica EU, uključujući Nemačku, Francusku, Italiju, Španiju i Poljsku, neće moći da izvrši potrebne investicije (vidi tabelu).
EKS tim povodom “poziva na uzbunu” uoči konačnog glasanja o novim fiskalnim pravilima koje je zakazano u Evropskom parlamentu 22. aprila.
18 država članica koje ne mogu da ispune ciljeve EU za socijalna ulaganja
| Zemlja | Niska procena socijalnih ulaganja (% BDP) | Niska procena socijalnih investicija (po cenama 2021.) | Maks. povećanje potrošnje po fiskalnim pravilima 2027. (% BDP-a) | Maks. povećanje potrošnje po pravilima 2027. (cene u 2021.) |
| Grčka | 0,5% | 920 miliona | 0,5% | 900 miliona |
| Kipar | 0,4% | 110 miliona | 0,2% | 50 miliona |
| Bugarska | 0,4% | 250 miliona | 0,0% | 0 |
| Portugal | 0,6% | 1,3 milijardi | 0,0% | 0 |
| Nemačka | 0,5% | 19,3 milijardi | -0,1% | -3,6 mlrd |
| Španija | 0,6% | 7,7 milijardi | -0,1% | -1,2 milijardi |
| Austrija | 0,5% | 2 milijarde | -0,1% | -410 miliona |
| Letonija | 0,3% | 100 miliona | -0,2% | -70 miliona |
| Francuska | 0,4% | 11,2 milijardi | -0,2% | -5 milijardi |
| Italija | 0,4% | 8,1 milijardi | -0,2% | -3,6 milijardi |
| Slovenija | 0,4% | 180 miliona | -0,3% | -157 miliona |
| Poljska | 0,5% | 2,7 milijardi | -0,4% | -2,3 milijardi |
| Finska | 0,4% | 1 milijarda | -0,4% | -1 mlrd |
| Malta | 0,3% | 40 miliona | -0,5% | -80 miliona |
| Belgija | 0,5% | 2,5 milijardi | -0,5% | -2,5 milijardi |
| Rumunija | 0,4% | 1 milijarda | -0,5% | -1,2 milijardi |
| Mađarska | 0,4% | 570 miliona | -0,6% | -920 miliona |
| Slovačka | 0,6% | 570 miliona | -0,8% | -800 miliona |
Nalazi izveštaja EKS-a pokazuju da bi predložena fiskalna pravila bila kontraproduktivna za socijalne i klimatske ciljeve EU u vreme kada ankete same Evropske komisije pokazuju da su to prioriteti građana. Umesto ulaganja, države članice bi bile prinuđene da naprave rezove u vrednosti od preko 100 milijardi evra u prvoj godini (2027.) primene novih fiskalnih pravila.
Istraživanje dalje pokazuje da bi investicioni mehanizam morao da bude preko tri puta veći od RRF-a (Instrument EU za oporavak i otpornost od uticaja KOVID-a od 2021. do kraja 2026. a koji je u poslednje tri godine obezbedio oko 724 millijarde evra) da bi imao šansu da ublaži štetu od novih fiskalnih pravila.
“Zastarele ekonomske doctrine”
Generalna sekretarka EKS-a Ester Linč je objasnila zašto se najveća evropska sindikalna asocijacija protivi novim ekonomskim pravilima: “Evropi su potrebna ekonomska pravila koja na prvo mesto stavljaju potrebe radnih ljudi i budućnost planete. Ankete same EU dosledno pokazuju da su to prioriteti evropskih građana, a delovanje u potpunoj suprotnosti sa njima samo nekoliko meseci pre EU izbora je recept za katastrofu. Predložena pravila će staviti ludačku košulju državama članicama i sprečiti ih da čak i minimalno investiraju za postizanje socijalnih i klimatskih ciljeva EU”.
Linč je istakla da izveštaj EKS-a jasno pokazuje posledice: usvajanje predloženih fiskalnih pravila značilo bi manje bolnica, škola i pristupačnih stanova u vreme kada raste pritisak na sve tri oblasti društva.
„U pozadini niskih privatnih investicija, gušenje javnih investicija će sprečiti evropsku industrijsku politiku potrebnu za stvaranje kvalitetnih radnih mesta i odvući nas dalje ka još jednoj nepotrebnoj recesiji. Sve se ovo radi da bi se postigla proizvoljna ograničenja koja zahtevaju zastarele ekonomske doktrine. EU su potrebna ekonomska pravila u skladu sa njenom socijalnom i klimatskom politikom”.
Zato EKS poručuje Evropskom parlamentu da ograničenja u formi novih fiskalnih pravila za države članice EU ne smeju biti odobrena.
Nova fiskalna pravila EU
Nova fiskalna pravila, koje je Evropska komisija predložila pre tačno godinu dana, treba da zamene postojeća pravila iz Pakta o stabilnosti i rastu uvedena devedesetih godina zbog jačanja fiskalne discipline u državama članicama (Pakt je suspendovan 2020. da bi se državama omogućila veća izdvajanja i deficiti u vreme pandemije Kovida-19, da bi suspenzija bila produžena zbog rusko-ukrajinskog rata).
Novim pravilima zadržavaju se limit budžetskog deficita od 3 odsto BDP-a i ograničenje javnog duga na maksimalnih 60 procenata BDP-a, s tim što se uvodi obaveza da se prekomerni dug u odnosu na BDP smanjuje svake godine. Članice čije finansije nadilaze pomenuta ograničenja moraju da slede budžetska pravila koja određuje Evropska komisija, a kojima se detaljno razrađuje kako da se konkretne državne finansije dovedu u zadane okvire u toku četiri ili, u nekim slučajevima, sedam godina.
Države sa obimom duga većim od 90 procenata svog BDP-a moraće tu prekomernu zaduženost da snižavaju prosečno za jedan procenat svake godine, dok će zemlje čiji je javni dug između 60 i 90 posto BDP-a taj odnos morati da smanjuju za prosečno 0,5 odsto godišnje. Pored toga, prema novim pravilima, za sve države članice cilj je budžetski deficit manji od 1,5 odsto BDP-a.
Poslednjih sedmica mediji pišu o tome da će nova fiskalna pravila EU zahtevati rezanje državnih potrošnji već naredne godine. Na to su, prema pisanju sajta Euroactiv.com, upozorili i ministri finansija evrozone nakon njihovog sastanka 11. marta kada su saopštili da promeneokvira za ekonomsko upravljanje znače “da će u 2025. godini doći do blage fiskalne kontrakcije“. U njihovom saopštenju je navedeno da takva kontrakcija, odnosno fiskalno stezanje predstavlja prikladan odgovor na trenutne makroekonomske okolnosti, tj. potrebu da se poboljša fiskalna održivost i smanji inflacija.
Oprez i upozorenja stručnjaka
Zajednička izjava ministara evrozone usledila je posle brojnih upozorenja stručnjaka da bi takozvani revidirani okvir za ekonomskog upravljanje, koji podrazumeva i smanjenja investicija potrebnih za zelenu tranziciju, mogao ozbiljno da ugrozi planirani cilj EU da postigne nultu stopu ugljičnih emisija do 2050. godine. Pored toga, širom EU je već smanjena javna potrošnja, a ukupan obračunski deficit EU bi trebalo ove godine da se smanji 3,2 na 2,8 posto, prema najnovijoj prognozi Evropske komisije. Neki stručnjaci smatraju da je upravo takva fiskalna konsolidacija usporila rast BDP-a EU. Primera radi, Evropska centralna banka je početkom marta snizila svoju prognozu ekonomskog rasta evrozone za 2024. godinu sa 0,8 na 0,6 posto, što je samo za 0,1 posto više nego 2023.
Suprotno strahovanjima sindikata te oprezu i pesimističnim prognozama nezavisnih stručnjaka, evropski zvaničnici negiraju da će pridržavanje novih proračunskih pravila dovesti do smanjenja javnih ulaganja. Tako direktor Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM) Pjer Gramenj uverava da bi “cilj trebao biti rezanje manje produktivnih troškova, posebno mera energetske podrške”, te da je samo održanjem javnih ulaganja moguće povećati konkurentnost evropskih privreda.
Poverenik EU za privredu Paolo Gentiloni je takođe naglasio da su ogromna ulaganja potrebna da bi EU ostvarila svoje klimatske, digitalne, vojne i socijalne ciljeve, ali je priznao da će biti potrebno balansiranje između napora za fiskalno prilagođavanje i zahteva da se ne smanjuju javna ulaganja. “Ne možete zamisliti koliko je ministrima finansija bilo teško da se dogovore oko mape puta”, izjavio je Gentiloni priznajući da “postoje različiti pogledi između zemalja” a da je prioritet EU prevazilaženje tih razlika. Priredio S. R.
