Praksa plaćanja osobama sa invaliditetom ispod zakonskog minimuma mora biti zaustavljena sprovođenjem direktive EU o minimalnoj zaradi, poruka je Evropske konfederacije sindikata
Situacija na evropskom tržištu rada je teška za osobe sa invaliditetom među kojima je stopa zaposlenosti 51,3 odsto u poređenju sa 74,6 procenata u opštoj populaciji. Pored toga, osobe sa invaliditetom koje rade češće će se suočiti sa siromaštvom nego ostakli zaposleni, ukazuje Evropska konfederacija sindikata (EKS) povodom Evropske nedelje osoba sa invaliditetom.
Francuska i Portugal su među državama članicama koje dozvoljavaju da osobe sa invaliditetom budu plaćene niže od minimalne plate, ukazuje EKS. I u tekstu direktive EU o minimalnim platama takođe se navodi da osobe sa invaliditetom često primaju naknadu ispod zakonske minimalne zarade zbog nepoštovanja postojećih pravila.
EKS poziva zemlje članice EU da iskoriste primenu direktive o minimalnim platama kako bi eliminisale diskriminatorne zakone o platama i osigurale isplatu najmanje minimalne zarade ili iznosa utvrđenih kolektivnim ugovorima, jer se pravo na kolektivno pregovaranje o pravednom plaćanju rada odnosi na sve radnike.
Evropska komisija, smatraju u EKS-u, treba da učini obavezujućim mere zapošljavanja u svojoj Evropskoj strategiji o pravima osoba sa invaliditetom, što uključuju pravo na razuman raspored na radnom mestu i šeme zadržavanja posla. Da bi se to razmotrilo, krajnje je vreme da se ta strategija pokrenuta 2021. godine preispita o čemu treba da se konsultuju socijalni partneri i organizacije civilnog društva.
Konfederalna sekretarka EKS-a Tea Jarc ukazuje na rastuću diskriminaciju radnika sa invaliditetom.
“Osnovni koncept minimalne zarade potkopava se širom Evrope diskriminatornim rupama u zakonu i nedoslednim sprovođenjem propisa što besramnim poslodavcima omogućava da osobe sa invaliditetom, kao i mlade ljude i migrante, tretiraju kao jeftinu radnu snagu. Umesto da pomognu najugroženijima u društvu da se zaposle, podaci EU pokazuju da isključivanja iz prava na zakonske minimalne zarade i kolektivne ugovore omogućavaju da se milioni ljudi drže u siromaštvu”, istakla je Tea Jarc.
Dodala je da je implementacija direktive o minimalnoj plati prilika da se diskriminatorne prakse okončaju i zamene politikama koje istinski pomažu osobama sa invaliditetom da rade i prihoduju. Zato, prema njenim rečima, “dobronamerni paket” normi Evropske komisije u okviru Evropske strategije za prava osoba sa invaliditetom mora da se transformiše u obavezujuće zakononske paragrafe.
Konfederalni sekretar EKS-a Đulio Romani je dodao da su “neprihvatljive diskriminatorne prakse u svetu rada u stalnom porastu”, i da se skrivaju iza “mantre o efikasnosti i konkurentnosti”, iako radnici sa invaliditetom, kada im se otvore mogućnosti, “daju važan doprinos uspehu naših kompanija i privrede”.
Priredio S. R.
