14.februar 2023. Kategorija: Vesti Izvor: Nezavisnost.org/EU/EKS Foto: Europa.eu
Subvencije vredne milijarde evra moraju se usloviti kako bi se osiguralo da se pravilno ulažu i dele sa zaposlenima, a ne da se samo pune džepovi izvršnih direktora i akcionara, upozorava EKS povodom novog zelenog industrijskog plana Evropske unije
Lideri Evropske unije podržali su na samitu održanom prošlog četvrtak zeleni industrijski plan Evropske komisije koji podrazumeva povećanje finansijskih podsticaja za industrije čiste tehnologije ali i jednostavnije procedure za odobravanje državne pomoći. Iz evropskih sindikalnih krugova pozdravljaju povećanje javnih investicija u zelenu industriju ali uz napomenu da lideri EU imaju odgovornost da osiguraju da se javni novac koristi za opšte dobro, što podrazumeva i socijalnu komponentu poslovanja.
„Subvencije vredne milijarde evra moraju se usloviti kako bi se osiguralo da se pravilno ulažu i dele sa radnom snagom, a ne da se jednostavno pune džepovi izvršnih direktora i akcionara. Evropa mora da iskoristi ovu priliku da istovremeno sa smanjenjem emisije ugljenika podigne plate i unapredi uslove rada”, poručila je generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata Ester Linč.
I asocijacija IndustriAll Europe pozdravlja “obnovljeni napor EU za zelenu industrijsku strategiju”, ali uz primedbu da “nedostaje jednaka posvećenost visokokvalitetnim poslovima u zelenoj industriji Evrope”.
“Insistiramo da javna podrška kompanijama čiste tehnologije bude povezana sa društvenim uslovima. U zamenu za zelene subvencije, kompanije moraju da obezbede pravednu tranziciju uz učešće radnika i kolektivno pregovaranje, poštenu platu, kvalitetne poslove i visoke socijalne standarde”, napomenuo je generalni sekretar IndustriAll Europe Luk Triangle.
Strah od selidbe kompanija
Novi zeleni plan EU je protumačen kao odgovor na američki Zakon o smanjenju inflacije (IRA), a dalja razrada i konkretizacija tog plana prepuštena je izvršnoj vlasti EU, koja bi nove predloge trebalo da saopšti u toku marta. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel kazao je tim povodom da se kratkoročno i srednjoročno treba pozabaviti globalnom konkurentnošću EU i pozvao Evropsku komisiju da nastavi rad na “otključavanju nacionalnih subvencija i postojećih fondova EU”.
U prilog potrebe jačanja konkurentnosti pominju se podaci da je 2020. u zelenim industrijama u EU radilo oko 4,5 miliona ljudi što je značajan rast u odnosu na 3,2 miliona u 2019. godini. Najnovija procena je da će samo sektoru baterija trebati 800.000 dodatnih radnika do 2025. Dodaje se i da je EU stvorila 14 industrijskih zelenih partnerstava, uključujući automobilsku i poljoprivredno-prehrambenu industriju, koji su osmišljeni da podstaknu obrazovanje, obuku i prekvalifikaciju radne snage za šta su takođe dostupna finansijska sredstva EU.
U zaključcima pomenutog samita EU pominju se inicijative Evropske komisije u novoj industrijskoj politici koje treba da dodatno pojednostave državnu pomoć, oslobode postojeća sredstva EU i olabave regulatorno okruženje za industrije čistih tehnologija koje su ključne za dekarbonizaciju. Lideri EU će ovo pitanje ponovo razmotriti na sledećem samitu 23. i 24. marta. Očekuje se da će u međuvremenu Evropska komisija detaljnije pripremiti “predloge za strategiju na nivou EU za povećanje konkurentnosti i produktivnosti“.
Pre samita lidera EU, početkom februara Evropska komisija je predstavila novi zeleni industrijski plan koji treba da bude odgovor na američki Zakon o smanjenju inflacije (IRA), vredan 369 milijardi dolara, a koji je izazvao zabrinutost u Evropi zbog pozivanja kompanija koje se bave čistim tehnologijama da proizvodnju iz EU presele preko Atlantika.
Da bi se podstakla proizvodnja čiste tehnologije u Evropi, izvršna vlast EU će pripremiti tzv. Net-nula industrijski akt (Net-nula industrija je industrija bez emisije ugljen dioksida) kako bi se “obezbedio pojednostavljeni regulatorni okvir za proizvodne kapacitete“ za tehnologije koje se smatraju vitalnim za ispunjavanje klimatske neutralnosti EU do 2050. (postizanje nulte emisije ugljen dioksida). Evropska komisija u tom kontekstu navodi proizvodnju električnih vozila, turbina na vetar, solarnih panela, toplotnih pumpi, elektrolizera i tehnologija za “hvatanje” i skladištenje ugljenika kao industrije koje će biti ciljano podsticane, napominjući da ta lista još nije konačna.
„Znamo da je u borbi protiv klimatskih promena, net-nula industrija ključna. Zemlje širom planete pojačavaju subvencije za zelenu industriju, i mi to pozdravljamo. Već dugo tvrdimo da je borba protiv klimatskih promena obavezna. Znamo da će u narednim godinama biti odlučeno kako će izgledati net-nula ekonomija i gde će se nalaziti, i želimo da budemo njen važan deo“, izjavila je predsednica EK Ursula Fon der Lajen.
Novi fond EU za subvencije
Već neko vreme postavlja se pitanje da li će subvencije konkurentskih globalnih ekonomskih “igrača” privući evropske proizvođače da isele svoje pogone ili sagrade nove fabrike van Evrope. Zato je jasno da je krajnji cilj novog evropskog zelenog plana da se kompanijama koje proizvode čiste tehnologije omogući da dobiju iste ili bolje subvencije od onih koje, pre svih, nude SAD i Kina, kroz različite grantove i poreske olakšice. Važno je napomenuti da se ne radi samo o visini državne pomoći, već i o dodatnom “labavljenju” postupka odobravanja.
„Novi propisi fokusiraće se na ključne tehnologije za prelazak na net-nula, ubrzaće procese dobijanje dozvola, podstaknuće projekte koje realizuje više zemalja zajedno i pomoći će da se skrati birokratski proces“, objasnila je Fon der Lajen, dodajući da se trenutno razmatraju različiti modeli finansiranja celog tog programa podsticaja net-nula industrija. Privremeni finansijski okvir pod kojim će se odvijati ove izmene biće razmatran kao „rešenje koje će premostiti jaz“ i Fon der Lajen je pozvala zemlje članice da „odmah investiraju“. Prema zamisli Evropske komisije, glavni fond za subvencionisanje imao bi 225 milijardi evra koje bi se obezbedile novim zajedničkim zajmovima članica EU, uz još 20 milijardi evra preostalih iz fonda EU za oporavak posle pandemije.
Domaći (evropski) kritičari novog zelenog plana EU ocenjuju da je proces odobravanja državne pomoći merama oporavka od pandemije već u velikoj meri izobličen u korist većih država članica i da bi predložene izmene samo dodatno pogoršale taj problem. Pojedini analitičari ukazuju da ionako ne može svaka evropska država da priušti istu količinu državne pomoći kao Francuska i Nemačka koje su među najbogatijim i najrazvijenijim ekonomijama u EU. Nasuprot njima, mnoge druge zemlje članice, posebno one u istočnoj i južnoj Evropi, nemaju iste resurse i nisu u istoj finansijskoj poziciji, zbog čega i ne mogu da obezbede adekvatnu državnu pomoć za razvoj čistih tehnologija.
Isti kritičari podsećaju da je jedinstvenos tržišta EU jedna od njenih najvećih snaga – od suštinskog značaja za održavanje jake i održive ekonomije. Zato bi omogućavanje većim državama članicama pristup većoj državnoj pomoći moglo dovesti do povećanih ekonomskih dispariteta i političkih tenzija unutar EU, povrh podela koje već postoje.
S.R.
