- oktobar 2022. Kategorija: Autorski tekstovi, Jelena Aleksić Izvor: Nezavisnost.org Foto: Shutterstock
S druge strane objektiva kamere je pola miliona apsolutno siromašnih, bez osnovnih sredstava za život, i još približno dva miliona ljudi u riziku od siromaštva, kao i pola miliona onih koji primaju minimalac kao i oni koji primaju socijalnu pomoć sa kojom jedva preživljavaju. Ima li država ikakav plan kako da u energetskoj krizi pomogne ovim svojim građanima?
Desetine milijardi evra subvencija za najsiromašnije odvajaju najrazvijenije zemlje EU u pokušaju da sačuvaju građane sa najnižim primanjima od sve težih posledica energetske krize. Njima će se ove zime dodeljivati novac u kešu, biće oslobođeni plaćanja pojedinih poreza, imaće popuste na korišćenje javnog prevoza i brojnih drugih usluga. U većini zemalja „starog kontinenta“ povećana su socijalna davanja, dečiji dodatak kao i minimalna plata, a Poljska vlada je, na primer, najavila da će ove zime ukinuti porez na hranu, gas i đubrivo. Podsticaji u „kešu“ koje će najugroženiji primiti kreću se od 100 evra u Francuskoj pa do 1.300 evra u Holandiji, koliko je izdvojeno za one sa najnižim primanjima kao pomoć u plaćanju računa za električnu energiju.
Dakle, nema uravnilovke, nema jednake pomoći i za siromašne i za bogate, nema lakih i brzih, da ne kažemo populističkih mera koje ne zahtevaju angažman a koje se svode na „daj svima“. Sto evra tokom pandemije ili popust na struju koji će građani Srbije dobiti od oktobra.
Vidi li država siromašne
To je samo deo problema sa kojim će se suočiti najugroženiji tokom ove zime. U međuvremenu, nakupilo se toliko problema da je verovatno najjednostavnije praviti se da ne postoje samo što se tako ne ponaša odgovoran roditelj ali ni odgovorna država.
Na nedavno održanoj debati u organizaciji Fondacije Centar za demokratiju pod nazivom „Energetska kriza i položaj siromašnih u Srbiji“ čuli si se frapantni podaci o skupoći javnog prevoza, broju dece koja ne idu u osnovnu školu, mizernim iznosima socijalne pomoći i broju onih koji imaju status energetski zaštićenog kupca. Po sistemu spojenih sudova, što državni sistem i jeste, siromašni su najveće žrtve socijalne i ekonomske aparature koja bi se u Srbiji mogla okarakterisati kao „drži vodu dok majstori odu“. Ili „verglaj dok su upaljene kamere“ baš kao što je pre neki dan učinio ministar finansija Siniša Mali izjavljujući da „Srbija ekonomski rešeta sve zemlje Evrope“.
A Srbija je zemlja koja će ove zime na uvoz struje potrošiti 3,5 milijardi evra što nije morala nikad u svojoj novijoj istoriji.
A sa druge, nevidljive strane kamere su ljudi, oko pola miliona građana koji primaju minimalac i svaki dan se švercuju u prevozu kako bi uštedeli 100 dinara. Tamo su građani od kojih 40 odsto nema pristup javnom prevozu pa ako će do lekara moraju da upale svoja kola, plate taksi ili komšiji da ih odveze. Tamo su i građani koji ne šalju svoju decu u škole jer mesečna karta košta 9.000 dinara a oni toliko primaju socijalnu pomoć. S one strane kamere je pola miliona apsolutno siromašnih, bez osnovnih sredstava za život, dok je još oko dva miliona ljudi u riziku od siromaštva.
Ima li ikakvog plana da se ovim ljudima pomogne tokom nadolazeće zime kada nas očekuje i poskupljenje struje i poskupljenje gasa a o hrani da i ne govorimo. A sve pomenuto je ono našta upravo najsiromašniji troše najviše a neretko i sav novac kojim raspolažu?
Šira javnost sigurno ne zna da u ovom trenutku status tzv. energetski zaštićenog kupca stiče šestočlano domaćinstvo samo ako ima primanja manja od 35.000 dinara? Šta to praktično znači pokazuje podatak da je od pola miliona apsolutno siromašnih status ugroženog kupca steklo svega 70.000 domaćinstava!? I na kraju, najporaznije, koliko ljudi zna da je nova uredba kojom se proširuje obuhvat korisnika sastavljena pre nekoliko meseci ali čeka formiranje nove vlade i paraf nadležnih?
„Nova uredba je otišla na mišljenje i verujem da će biti usvojena čim se formira nova Vlada. Predvideli smo duplo povećanje nivoa za sve kategorije pa će sada šestočlano domaćinstvo koje ima primanja ispod 70.000 dinara imati pravo na pomoć. Za jednočlano domaćinstvo do sada je limit bio 15.000 a sada će biti 18.000 i naša je procena da će status energetski zaštićenog kupca sada imati oko 200.000 ljudi što je tri puta više nego sada. Istovremeno, njima će automatski biti smanjivani i računi za grejanje ako su priključeni na centralni sistem. Takođe, predvideli smo da ljudi kojima zdravlje i život zavise od uređaja na struju ne mogu biti isključeni sa mreže. Oni koji su kupili kuću na kojoj ima duga za struju do sada nisu mogli da se prikače na mrežu dok ne izmire obaveze bez obzira što ih nisu oni napravili. Sada će bivši vlasnik vraćati svoje dugove u sudskom postupku a novi će moći da se priključi“, najavio je na pomenutoj debati pomoćnik ministarke rudarstva i energetike Zoran Ilić.
Subvencije čekaju novu vladu
Iako je sve planirano sigurno vredno pažnje a pre svega od životne važnosti za najugroženije, ostaje činjenica da se na sve pomenute subvencije i popuste čeka te da je predlogu koji levitira u Vladi mesecima dok je zima sve bliže.
„Građani se danas pitaju da li da plate energente ili hranu jer kad analizirate minimalnu potrošačku korpu jasno je da socijalno ugroženi 47 odsto prihoda troše na hranu. Iz godine u godinu se to povećava pa danas oko 10 odsto domaćinstava ne može da obezbedi dovoljno topao dom a oko 25 odsto nije u stanju da redovno plaća komunalije i grejanje. Sve inicijative da se minimalna plata poveća ove godine nisu urodile plodom. Skoro polovina zaposlenih danas prima ispod 56.000 dinara mesečno a prema našim procenama više od pola miliona ljudi radi za minimalac. I na sve to Vlada ne čini ništa da zaštiti najugroženije nego će posledice neodgovornog upravljanja elektroenergetskim sistemom snositi najugroženiji“, konstatovao je na istom skupu Zoran Ristić iz UGS Nezavisnost.
S njim je saglasan Danilo Ćurčić, programski koordinator organizacije A11 – inicijative za ekonomska i socijalna prava, iznoseći sumorne podatke o tome kako preživljavaju zime oni najugroženiji među siromašnima – Romi i beskućnici.
„Romi žive u nehigijenskim naseljima i često nemaju ni pristup vodi a kamoli struji. Oni se greju na sve što može da se zapali i posledica toga je da svake godine nama umre od petoro do desetoro dece tako što izgore u požarima u ovim naseljima. Iz godine u godinu se smanjuje broj korisnika socijalne zaštite koji, uzgred budi rečeno, primaju 90 evra mesečno. Sada je kubik drva toliko a da li se država pita ili misli o tome, kako da pomogne ovim ljudima“, pitao je Ćurčić kome će pomenuti predstavnik Vlade Zoran Ilić savetovati da se vrati na temu energetike, te da ne širi temu na socijalnu sferu!?.
Tragično je što na istom tom skupu nije bilo nikoga iz Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja mada je Ilić konstatovao da je ministarka (Darija Kisić) lekar „koji brine o ljudima“. Ilić u isto vreme podseća da se u Srbiji svi građani zapravo subvencionišu tako što plaćaju netržišnu cenu struje i gasa. „Naši građani plaćaju struju i po 10 puta manjoj ceni nego što smo je mi u prethodnom periodu uvozili i nemojte mi reći da to nije način na koji država štiti najsiromašnije“, naglasio je Ilić.
Konstatacija o netržišnoj ceni energije je svakako tačna, ali je takođe notorna istina da će građani, pa i oni siromašniji, platiti onu konačnu cenu sadržanu u milijardama evra novih kredita koje je država već uzela ili namerava da uzme upravo kako bi obezbedila energente. Konačno u aktuelnoj energetskoj krizi, građanima EU energenti su poskupeli i do 50 odsto dok Srbija drži pod kontrolom ova poskupljenja preuzimajući trošak odnosno prebacujući ga na leđa svih nas.
Nagrađivanje „rasipnika“
O promeni tarifnog sistema se i ne govori iako je poznato da čak 70 odsto domaćinstava mesečno troši između 340 i 400 kilovata mesečno što je priličnio racionalna potrošnja. Dakle, umesto da natera onih 30 odsto „rasipnika“ da štede, država uvodi popuste za sve koji ove godine budu trošili manje energije nego prošle godine, što znači da će biti nagrađeni i oni koji su trošili 2.500 kilovata pa će ove godine smanjiti potrošnju na 2.000. Nije li bilo logičnije spustiti prag crvene i plave zone odnosno dodatno naplatiti svima onima koji imaju novca da se bahate ili ih makar naterati da smanje potrošnju koja nas sve u konačnici skupo košta zbog uvoza preskupog gasa i električne energije?
Umesto toga, država nam savetuje kako da peremo veš po jeftinoj struji kao da siromašni to već ne rade. I upravo će na ovakve nelogičnosti i nedoslednosti, pre svega na nebrigu države o svima, uputiti profesorka Ksenija Petovar, profesorka Arhitektonskog i Geografskog fakulteta u penziji. Svoju analizu ona započinje podsećanjem na Izveštaj o funkcionisanju gradskog prevoza putnika, Državne revizorske institucije (2017-2019) u kome je navedeno da čak 53 lokalne samouprave (40 odsto opština u zemlji) gde živi milion stanovnika ne organizuje javni prevoz kao komunalnu delatnost od opšteg interesa.
„Ko je posebno pogođen ovim izostankom javnog prevoza? Pa, razume se oni u ruralnim sredinama, ljudi u prigradskim naseljima i naročito siromašni. Da li znate da mesečna karta od Merošina do Niša košta 9.000 dinara, što znači da roditelj mora da izdvoji samo za kartu detetu 9.000 dinara a šta ako ima dvoje dece? Neto stopa obuhvata dece osnovnim obrazovanjem je bila u 2019. godini 93 odsto što je za šest procentnih poena manje nego 2012. godine a to znači da država ne obezbeđuje ono što je njena ustavna obaveza a to je dostupnost osnovnog obrazovanja svoj deci“, zaključuje profesorka. Dodala je i da će novo poskupljenje cene goriva posebno pogoditi one sa najnižim primanjima.
Analizirajući najavu resornog ministarstva o povećanju obuhvata energetski zaštićenog kupca, Petovar uočava da država nije predvidela nikakvu pomoć za ljude koji se greju na drva, već samo za one koji su priključeni na sistem centralnog grejanja.
„Posebna je tema kako će oni koji ispunjavaju kriterijume iz uredbe doći do grada da podnesu zahteve a moraće da dolaze bar nekoliko puta u onim opštinama u kojima nema prevoza? Pa, kako će oni to da plate, čak i da imaju pravo? To je dramatično uskraćivanje osnovnih ljudskih i socijalnih prava građanima iz ruralnih područja, staračkim i poljoprivrednim domaćinstvima, kao i domaćinstvima sa velikim brojem dece“, poručila je profesorka Ksenija Petovar.
