Samo hitne tranzicione mere mogu da sačuvaje ugrožene poslove, poruka je Evropske konfederacije sindikata nakon što je juče Evropska komisija objavila Sporazum o čistoj industriji
Najveća evropska sindikalna centrala ukazuje da se u proseku dnevno gubi 500 radnih mesta i da samo hitne tranzicione mere mogu da sačuvaje ugrožene poslove. Zato te mere moraju biti prioritetne za Evropsku uniju a ne da se nude kao nekakav dodatak u Sporazumu o čistoj industriji ((Clean Industrial Deal – CID) koji je juče objavila Evropska komisija. Primena mera za očuvanje zaposlenosti tek od decembra, kako se nudi u Sporazumu, bilo bi prekasno, upozoravaju iz Evropske konfederacije sindikata (EKS).
Fokus na radnike
Aktuelna kriza zahteva izuzetan “talas” investicija i mehanizam stalne podrške ugroženim industrijama (SURE 2.0.), od čega koristi moraju da imaju radnici, uključujući promovisanje kolektivnog pregovaranja, smatraju u EKS-u. Ponovljen je stav da su zaposlenima potrebne obuke za veštine, uz upozorenje da takve mere predložene u Sporazumu o čistoj industriji neće biti dostupne radnicima ukoliko im se ne obezbedi pravo na besplatno usavršavanje tokom radnog vremena.
Mere koje je juče predstavila potpredsednica Evropske komisije zadužena za čistu pravednu i konkurentsku tranziciju Tereza Ribera, u EKS-u smatraju za “veliki korak napred” i odgovor radnicima koji su protestima i demonstracijama zahtevali hitne mere za obuzdavanje industrijske krize.
„Za radne ljude nema vremena za gubljenje”, izjavila je generalna sekretarka EKS-a Ester Linč uz ocenu da se Evropa nalazi u ključnoj fazi kada stotine hiljada radnih mesta zavise od odluka i koraka koji će biti preduzeti nakon objavljivanja Sporazuma o čistoj industriji.
„Mnogi od poslova koje ove mere treba da sačuvaju više neće postojati ako akcije odložimo do decembra”, kazala je Linč dodajući da fokus na radnike ne sme da se tretira kao dodatak, već kao hitan kao i ostale mere predviđene sporazumom.
„Potrebne su vanredne investicije. Od kompanija koje imaju koristi od ulaganja mora se zahtevati da obezbede plan za radnu snagu o kojem se pregovara sa sindikatima, plan koji štiti postojeća i stvara nova kvalitetna radna mesta. Taj plan, uz potrebe za zapošljavanjem i veštinama, mora da sadrži obuke tokom radnog vremena, kako bi radnici mogli da se usavršavanju ili prekvalifikuju”, poručila je Ester Linč.
Konfederalni sekretar EKS-a Ludovik Voet je naglasio da prelazak na čistu industriju i energetsku nezavisnost zahteva masovno povećanje obnovljivih izvore energije, ali i investiranje u kvalifikovanu radnu snagu.
Desetine milijardi ušteda
“Potrebno je ogromno povećanje investicija da bi se Evropa takmičila sa jačim globalnim igračima u industrijskoj politici. Moramo povećati javna ulaganja u obnovljive izvore energije i doneti Direktivu o pravednoj tranziciji”, rekao je Voet. Ukazao je i da kolebanje mora biti zamenjeno proaktivnim planiranjem i upravljanjem tranzicijom koja donosi rezultate i za radnike i za njihove kompanije.
Za čistu proizvodnu silu
Prilikom jučerašnje promocije Sporazuma o čistoj industriji, potpredsednica EK Tereza Ribera je istakla da je EK ima viziju o “Evropi kao čistoj proizvodnoj sili”, jer je Uniji potrebna čista, konkurentna i pravedna tranzicija.
“Sporazum o čistoj industriji je evropski poslovni plan za suočavanje sa klimatskom krizom, za jačanje konkurentnosti, osiguranje ekonomske otpornosti i za zadržavanje talenata naše omladine. Sporazum je dugotrajan predlog da se Evropa zadrži kao privlačno središte za tradicionalne industrije, ubrzavajući nove čiste tehnologije i kružne poslovne modele koji mogu da se takmiče širom sveta. To je posvećenost stvaranju kvalitetnih radnih mesta, izgradnji veština i pružanju mogućnosti za sve – posebno mlade Evropljane”, naglasila je Ribera.
Zbog svega toga, kako je kazala Ribera, ključni pravci aktivnosti EK su: obezbeđivanje pristupačne energije, podsticanje čiste ponude i potražnje, mobilisanje javnih i privatnih investicija, pokretanje cirkularne ekonomije, podsticanje međunarodnih partnerstava, usavršavanje radnika za kvalitetne poslove i obezbeđivanje socijalne pravičnosti.
Pomenuti ciljevi, između ostalog podrazumevaju manje račune za energiju, dobro funkcionisanje tržišta gasa, manje oporezivanje struje, racionalnije korišćenje energetskih mreža i infrastrukture, smanjenje rizika za investicije stvaranjem pogodnijih uslova za investiranje kroz novi okvir državne pomoći, koji će pojednostaviti i ubrzati podršku za obnovljive izvore energije, industrijsku dekarbonizaciju i proizvodnju proizvoda čiste tehnologije.
Povodom objavljivanja Sporazuma o čistoj industriji EU, evropski mediji prenose da Evropska unija time, pre svega, pokreće plan za remont energetskog sektora. Kako su objavile agencije Rojters, DPA i AFP, taj plan će podržati obnovljive izvore energije unutar EU koja se suočava sa jeftinijom konkurencijom iz inostranstva i pretnjom američkih carina.
Uoči objavljivanja sporazuma, Komesar EU za energetiku Dan Jorgensen izjavio je za Rojters da se “SAD sada udaljavaju od zelene agende”, ali da to ne sme da znači da i EU traba da urade isto. Prema njegovim rečima, projekti obnovljive energije podrazumevaju mnogo investicija, ali da je “takođe skupo ne raditi ništa“.
Priredio S. R.
