Savet ministara Evropske unije dao je konačno “zeleno svetlo” za zakon o direktivi koja će promovisati adekvatnost zakonskih minimalnih zarada i na taj način pomoći da se postignu pristojni uslovi rada i života zaposlenih u Evropi.
Države članice EU, u kojima postoji institut minimalne zarade, dužne su da u periodu prilagođavanja koji traje maksimalno dve godine, preduzmu mere koje će osigurati da se novi zakon EU primenjuje u praksi
Direktiva uspostavlja procedure za adekvatnost zakonskih minimalnih plata, promoviše kolektivno pregovaranje o određivanju plata i unapređuje zaštitu minimalnih zarada za radnike koji na nju imaju pravo prema nacionalnim zakonima država članica EU.
Direktiva o adekvatnim minimalnim platama i kolektivnom pregovaranju odobrena je posle dvogodišnjeg procesa i duge sindikalne kampanje Evropske konfederacije sindikata i njenih članica širom Evrope.
EKS: Sledite primer Nemačke
Evropska konfederacija sindikata (EKS) pozvala je članice EU da slede primer Nemačke, koja je od 1. oktobra podigla minimalnu platu sa 10,45 evra na 12 evra po satu, čime je minimalna zarada dostigla 60 odsto prosečne nacionalne plate. Za 6,64 miliona radnika to znači povećanje zarade za 15 odsto, a Nemačka je time napustila listu zemalja članica EU čija je minimalna plata postavljena ispod rizika od siromaštva, koja iznosi 50 odsto prosečne zarade.
Pozdravljajući odluku Saveta EU zamenica generalnog sekretara EKS-a Ester Linč izjavila ja de “nema slavlja dok ova direktiva ne stavi novac u džepove ljudi”.
“Nema apsolutno nikakvog izgovora da države članice čekaju dve godine da omoguće platu za život, jer kriza troškova života zahteva od vlada da odmah pomognu najslabije plaćenim radnicima”, ukazala je Linč.
Posle sednice Saveta ministara EU održane u Briselu, Marijan Jurečak, zamenik premijera Češke ocenio je da je “ovaj zakon poruka nade za ljude koji moraju da štede zbog energetske krize”, i da su “minimalne plate i kolektivno određivanje plata moćni alati da se osigura da svi radnici zarađuju doovoljno za pristojan životni standard”.
Neke od glavnih odrednica Direktive su:
- Prilikom utvrđivanja minimalnih plata, države članice će morati da uzmu u obzir kupovnu moć i troškove života.
- Promovisanje kolektivnog pregovaranja i borba protiv razbijanja sindikata biće zadaci članica EU. Države u kojima je kolektivno pregovaranje zastupljeno ispod 80 procenata moraće da naprave akcioni plan za podršku kolektivnom pregovaranju.
- Sindikati će morati više da budu uključeni u utvrđivanje i ažuriranje zakonskih minimalnih zarada.
- Kompanije koje učestvuju u procesu javnih nabavki moraće da poštuju pravo na organizovanje i kolektivno pregovaranje u skladu sa konvencijama MOR-a.
Sindikalni protest u Strazburu
Evropska konfederacija sindikata, francuski sindikati i nekoliko sindikalnih saveza i konfederacija organizovali su prošle srede u Strazburu protest zbog krize troškova života i pozvali na odlučnu akciju EU i nacionalne vlade. Demonstracije su održane ispred zgrade Evropskog parlamenta, a zatim su usledili razgovori sa poslanicima u EP na kojem su sindikalni lideri izložili kakvim su katastrofalnim posledicama zbog velikih poskupljenja izloženi zaposleni i njihove porodice
Sindikalni zahtevi sažeti u planu EKSA-a predviđaju da se plate povećavaju kako bi pratile rast troškova života, što podrazumeva aktivno kolektivno pregovaranje. Zahtev je i da se minimalne plate povećaju kako bi se osigurala njihova adekvatnost. Treba omogućiti “ciljane isplate” slabije plaćenim radnicima koji ne mogu da plate račune za energiju, uz istovremenu zabranu isključenja energije. SIndikati traže i da se ograniče cene energije za domaćinstva kao i da se oporezuje višak profita koji ostvaruju energetske kompanije
„Milioni zaposlenih borili su se i pre ove krize sa troškovima života, a sada se od njih traži da plaćaju sve skuplju energiju sa platama koje realno opadaju. Ljudi moraju da donose sve teže odluke o tome da li da priušte hranu ili da uključe grejanje, dok glavni menadžeri i akcionari energetskih kompanija uživaju u rekordnim profitima na svojim računima. To je nemoralno i političari moraju da se izbore sa ovom krizom pre nego što ove zime ona ne bude koštala živote ljudi”, upozorila je Ester Linč, zamenica generalnog sekretara EKS.
Generalni sekretar francuskog sindikata CFDT Loren Berger naglasio je da se proizvedeno bogatstvo mora pravednije deliti jer su najugroženiji i manje plaćeni radnici glavne žrtve rastuće inflacije i poskupljenja prevoza, stanovanja i grejanja.
Član biroa francusko sindikata CGT rekao je da je „povećanje plata, penzija i socijalne pomoći jedini odgovor u trenutku kada stanovništvo mora da bira između hrane, grejanja i zdravstvene zastite”.
S.R.
