30.jun 2023. Kategorija: Vesti Izvor: EKS/Nezavisnost.org Foto: Freepik
Zaštita radnika od azbestnih vlakana koja izazivaju rak mora biti značajno poboljšana, zaključeno je u Briselu, ali Evropska konfederacija sindikata upozorava na rizik da se prekasno zaštite oni koji rade na renoviranju zgrada u okviru Zelenog dogovora EU
Nova maksimalna granica profesionalne izloženosti azbestu širom Evropske unije biće postavljena na 2.000 vlakana po kubnom metru, dogovoreno je u sredu u pregovorima Evropske komisije, Evropskog saveta i Evropskog parlamenta o reviziji Direktive o azbestu na radu.
Novo ograničenje jeste 50 puta niže od trenutne granice izloženosti od 100.000 vlakana/m³, ali podleže dugom periodu primene, upozorila je Evropska konfederacija sindikata (EKS). Jer, prema pomenutom dogovoru, zemlje članice EU su dužne da u sledeće dve godine trenutnu granicu izloženosti smanje na 10.000 vlakana/m3, dok će maksimum od 2.000 vlakana/m3 morati da se dostigne tek za šest godina.
Pored toga, države članice takođe imaju šest godina da promene metode merenja koncentracije azbestnih vlakana tako što će uvesti elektronsku mikroskopiju, koja je modernija, preciznija i pouzdanija.
Azbest je prirodni mineral od čijih se vlakana mogu formirati tanke i trajne niti koje su u širokoj industriji, građevinarstvu i brodogradnji korišćene kao efikasan isolator zbog velike otpornosti, male provodljivosti toplote, kao i otpornosti na hemijske supstance. Takvu kombinaciju svojstava nije imao ni jedan drugi prirodni materijal, zbog čega se azbest masovno upotrebljavao sve do osamdesetih godina prošlog veka. Azbest se veoma mnogo koristio i za vodovodne cevi, jačanje cementa i drugih vezivnih materijala. Zanimljivo je da je u Srbiji postojao najveći rudnik azbesta (Stragari) u Evropi i da je proizvode od azbesta pravilo preduzeće Jugoazbest, dok je FIAZ iz Kruševca koristio azbest u proizvodnji kočionih diskova. Srećom, taj opasni mineral se ni u Srbiji odavno ne eksploatiše, a nema ni proizvodnje na bazi azbesta.
U nauci, posebno medicine, decenijama je već poznato da je azbest vrlo opasan zbog čega je svrstan u prvu kategoriju kancerogenih materija. Ako se sitna vlakna azbesta udahnu vremenom se mogu razviti bolesti kao što su azbestoza, mezoteliom i drugi oblici raka.
Azbest zabranjen i u Srbiji
Zbog dokazanog veoma štetnog uticaja na zdravlje ljudi EU je 2005. definitivno zabranila bilo kakvu upotrebu azbesta. Zabrane eksploatacije i proizvodne upotrebe azbesta uvele su kasnije i brojne druge zemlje, pa i države Zapadnog Balkana (u Srbiji od 2011. godine). Međutim, ostaje problem izlaganja azbestu u toku uklanjanja ili održavanja starijih objekata. U dodir sa azbestnim vlaknima, pre svih, dolaze radnici koji su angažovani na rušenju ranije izgrađenih objekata ili njihovom renoviranju kada se on obavezno uklanja i zamenjuje drugim izolacionim materijalima.
Statistike pokazuju da svake godine oko 90.000 ljudi u zemljama EU izgubi život od raka povezanog sa azbestom, što ga čini vodećim uzrokom smrtnih slučajeva na radnom mestu. Procene su da je u zemljama EU azbestu izloženo između 4 i 7 miliona radnika, a očekuje se da će u narednoj deceniji taj broj porasti za nekoliko procenata kao rezultat renoviranja zgrada u okviru Zelenog dogovora EU. Zato evropska sindikalna centrala poziva države članice EU da pređu na nižu izloženost brže nego što je predviđeno sporazumom koji je postignut 28. juna.
Evropski sindikalni pokret će takođe nastaviti da se zalaže za više naučnih istraživanja o ovom pitanju, kao i za poboljšanu obuku i sertifikaciju za kompanije.
Zamenik generalnog sekretara EKS Klaes Mikael Štal tim povodom je kazao da su decenijama životi miliona ljudi surovo prekinuti najtežim bolestima izazvanih izlaganjem azbestu na poslu.
„Ovaj sporazum je važan korak napred ali dug period implementacije znači da radnici neće imati koristi od sigurnijeg ograničenja sve dok se veći deo programa renoviranja zgrada ne završi. Zato je imperativ da države članice ne čekaju kraj perioda implementacije i da donju granicu uvedu što je pre moguće”, naglasio je Štal.
S.R.
