Ogromna većina od 84 odsto ispitanika iz rukovodstava preduzeća u Srbiji smatra da je korupcija rasprostranjena, dok 53 odsto ukazuje da korupcija predstavlja problem u poslovanju
U Izveštaju o vladavini prava u Srbiji 2025. Evropska komisija navodi da svako drugo preduzeće u poslovanju ima problem s korupcijom. Prema izveštaju, čak 84 odsto ispitanika iz rukovodstava preduzeća u Srbiji smatra da je korupcija rasprostranjena (prosek u zeljama EU je 63 procenta), dok 53 odsto ukazuje da korupcija predstavlja problem u poslovanju (prosek EU 35%), preneo je Forbs Srbija.
Analizirajući društveni okvir Srbije za borbu protiv korupcije EK u Izveštaju konstatuje da je percepcija među stručnjacima, građanima i poslovnim ljudima da je nivo korupcije u javnom sektoru i dalje visok. S tim u vezi, EK podseća da Srbija u rangiranju po Indeksu percepcije korupcije za 2024. godinu (Transparency International) zauzima 105. mesto u svetu.
„Ova percepcija je ostala relativno stabilna u proteklih pet godina, iako je to najniži skor ikada zabeležen za Srbiju. Specijalni Eurobarometar o korupciji za 2025. godinu pokazuje da 85 odsto ispitanika smatra da je korupcija rasprostranjena u njihovoj zemlji, dok 31 odsto ispitanika navodi da su lično pogođeni korupcijom u svakodnevnom životu“, navodi se u izveštaju EK.
Uz podsećanje da je Srbija u julu prošle godine usvojila Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, za period 2024–2028, kao i prateći akcioni plan, EK ocenjuje da su „aktivnosti sadržane u akcionom planu u određenoj meri užeg opsega kada je reč o rešavanju problema i izazova u vezi sa korupcijom identifikovanih u strategiji i ne obuhvataju u potpunosti preporuke GRECO-a iz četvrte i pete evaluacione runde“.
Stav EK je da Srbija treba da uspostavi odgovarajuće mehanizme koordinacije, budžetska sredstva i efikasan sistem praćenja i evaluacije kako bi se osiguralo efikasno sprovođenje Strategije za borbu protiv korupcije.
U izveštaju se ukazuje i da „nezakonito bogaćenje još uvek nije kriminalizovano“, te da Srbija nije potpisnica OECD Konvencije protiv podmićivanja.
Kao sektore posebno podložne korupciji izveštaj EK izdvaja i one koji se direktno tiču privrede – porez, carina, privatizacija i javne nabavke, ali i na zdravstvo, obrazovanje i lokalne samouprave gde privreda takođe ima poslovne interese.
Nisko poverenje u pravosuđe
U izveštaju je istaknut segment javnih nabavki, uz napomenu da se izuzeća od primene Zakona o javnim nabavkama i dalje široko koriste, čime se „zaobilazi njegova primena, a mehanizmi nadzora su nedovoljni“. EK podseća da je u 2023. vrednost nabavki koje su izuzete od primene zakona gotovo dostigla vrednost zaključenih ugovora kroz redovne postupke, „čime se potkopava efikasnost zakona“.
Drugi veliki izazov, prema izveštaju EK, jesu izuzeća od zakona u kontekstu realizacije međuvladinih sporazuma.
Ukazuje se i na slabosti koje mogu dovesti do nekažnjavanja prekršaja: „Iako Krivični zakonik predviđa posebno krivično delo za zloupotrebe u javnim nabavkama, osude su retke“, ukazuje EK navodeći da je „Državna revizorska institucija u 2024. utvrdila nepravilnosti u 21,2 odsto ukupne vrednosti ispitanih ugovora o javnim nabavkama“.
Osim sistema javnih nabavki, EK je naglasila i druge oblasti sa visokim rizikom od korupcij – državna preduzeća, koncesije, stečajni postupci, javno-privatna partnerstva i zdravstveni sektor.
Brisel ističe i da proces javnih konsultacija i dalje treba jačati.
„Procenat nacrta zakona koji su prošli javne konsultacije porastao je blago sa 52,9 odsto u 2023. na 58,3 odsto u 2024. Istovremeno, procenat podzakonskih akata za koje su obavezne javne konsultacije, a koje su zaista sprovedene, blago je opao. Sa 31 odsto u 2023. na 29,7 odsto u 2024. godini“, naveli su iz EK.
EK dodaje da je nedostatak tog dela procesa i što se izveštaji o rezultatima javnih konsultacija ne objavljuju sistematski, navodeći da organizacije civilnog društva ukazuju da vreme predviđeno za konsultacije nije dovoljno, te da se njihovi komentari na nacrte zakona od javnog značaja retko uzimaju u obzir.
Izveštaj dalje ukazuje da je u zakonodavnom procesu, preciznije u usvajanje propisa u parlamentu nastavljena praksa objedinjavanja velikog broja često nepovezanih tačaka dnevnog reda. U tom kontekstu EK je podsetila na primer iz novembra 2024. godine kada je 68 tačaka, uključujući budžet za 2025. obrađeno kao jedna tačka dnevnog reda i usvojeno bez ikakve rasprave.
Priredio S. R.
