Evropski sindikati: Veštačka inteligencija ne sme ugroziti radna mesta i socijalni model

Evropa mora osigurati da veštačka inteligencija unapređuje radna mesta i javne usluge, umesto da potkopava radna prava služeći samo povećanju profita, istakli su lideri evropskih sindikata u razgovoru sa funkcionerima Evropske unije

Na sastanku makroekonomskog dijaloga u Briselu, 9. marta, predstavnici Saveta Evrope, Evropske centralne banke i Evropske komisije razgovarali su sa evropskim socijalnim partnerima – predstavnicima Evropske konfederacije sindikata i najvećih poslodavačkih asocijacija ne temu „Veštačka inteligencija i budućnost tržišta rada EU: Zaštita konkurentnosti EU i socijalne kohezije“.

Govoreći o aktuelnim globalnim geopolitičkim neprilikama, poremećajima i neizvesnostima, komesar Evropske unije za ekonomiju Valdis Dombrovskis je da se institucije EU moraju fokusirati na jačanje konkurentnosti, u čemu im je potrebna veća saradnja sa socijalnim partnerima.

„To znači uklanjanje barijera na jedinstvenom tržištu, smanjenje troškova poslovanja i inovacija u Evropi, kao i ulaganje u veštine. Veštačka inteligencija takođe može pomoći u povećanju produktivnosti i poboljšanju uslova rada, zbog čega EU podržava njeno usvajanje na inkluzivan i odgovoran način“, kazao je Dombrovskis, kako je objavljeno na sajtu Evropskog saveta.

Generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikat Ester Linč naglasila je da je uvođenje veštačke inteligencije „previše važno da bi se prepustilo isključivo izvršnim menadžerima kompanija koji nisu uspeli da reinvestiraju rastući profit u tehnologiju ili obuku potrebnu za povećanje produktivnosti“. Umesto toga, Linč je pozvala na akciju EU kako bi se osiguralo da se koristi od veštačke inteligencije dele i van upravnih odbora, kroz povećanje ulaganja u kompanije, radnike i javne službe.

Ona je prenela stav EKS-a da paketom propisa o kvalitetnim radnim mestima treba osigurati da se veštačka inteligencija uvodi na način koji poštuje prava radnika i zasniva se na principu „čovek ima kontrolu“. Sindikalni je zahtev i da jača evropska industrijska politika, potkrepljena investicijama i jasnim socijalnim uslovima, kako bi se osiguralo da tehnološke promene štite radna mesta, podržavaju prekvalifikaciju i stvaraju nove kvalitetne poslove. EKS smatra da dobitke od produktivnosti veštačke inteligencije treba iskoristiti za stvaranje novih kvalitetnih radnih mesta u sektorima kojima nedostaje radna snaga, uključujući negu, zdravstvo, obrazovanje, javne usluge i javno emitovanje.

Ovi zahtevi EKS-a su usledili zbog upozorenja da bi veštačka inteligencija mogla izazvati šok na tržištu rada u Evropi čak i veći od onog nakon finansijske krize 2008. gorine. To bi imalo ozbiljne posledice, ne samo za radnike, već i za javne finansije Evrope, jer se više od polovine poreskih prihoda EU obezbeđuje porezima na dohodak iz rada i socijalnim doprinosima za penzije, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i javne usluge.

„Veštačka inteligencija će transformisati naše ekonomije, a ključno pitanje je da li će ojačati radna mesta i plate ili će jednostavno povećati profit dok radnici plaćaju cenu“, upozorila je Ester Linč.

Podsetivši da evropska ekonomija zavisi od jake zaposlenosti i pristojnih plata, Linč je poručila da veštačka inteligencija mora da se koristi za poboljšanje produktivnosti na načine koji podržavaju kvalitetno zapošljavanje, pravedne plate i snažne javne usluge. Kompanije koje dobijaju javnu finansijsku podršku kao što su subvencije, javni poslovi i investicije ili poreske olakšice trebalo bi obavezati da se o planovima transformacije dogovore sa sindikatima, kako bi veštačka inteligencija pomogla Evropi da postane produktivnija i konkurentnija.

Konfederalni sekretar EKS-a Ludovik Voet rekao je da Evropi sada treba pravi investicioni skok kako bi obezbedila pristupačnu energiju, ojačala svoju industrijsku bazu i stvorila kvalitetna radna mesta. Reforma tržišta električne energije i sprečavanje neočekivanih profita moraju ići „ruku pod ruku“ sa velikim javnim investicijama u čistu energiju kako bi Evropa konačno mogla da prekine svoju zavisnost od nestabilnih cena fosilnih goriva.

Voet je rekao i da „Evropa takođe mora da izgradi strategiju ’Proizvedeno u Evropi’ koja učvršćuje proizvodnju, inovacije i strateške lance vrednosti na našem kontinentu“, što podrazumeva podršku ključnim sektorima ne samo u proizvodnji već i u digitalnoj infrastrukturi i tehnologijama veštačke inteligencije.

Dok su lideri EKS-a insistirali da koristi od upotrebe veštačke inteligencije moraju osetiti i zaposleni i cela društva, predstavnici poslodavačkih organizacija, čija izlaganja je objavio sajt Evropskog saveta, više su naglašavali očekivanja da EU snažno podrži tehnološku transformaciju kompanija.

Markus Bejrer, generalni direktor Business Europe (najveća organizacija poslodavaca Evropske unije) je pohvalio „poboljšano raspoloženje“ u namerama politike EU u vezi sa veštačkom inteligencijom naglašavajući da je nepohodno sprovođenje konkretnih mera „koje osećaju kompanije na terenu i koje će pozitivno uticati na atraktivnost Evrope za investicije“. Bejrer je ocenio da veštačka inteligencija ima potencijal da ojača produktivnost i da podrži razvoj kvalitetnih radnih mesta samo ako EU stvori neophodan prostor za investiranje evropskih kompanija.

Valerija Ronziti, generalna sekretarka SGI Europe (ključno evropsko udruženje preduzeća za javne usluge kao što su komunalije, zdravstvo, transport…) rekla je da “u okruženju povećanih geopolitičkih rizika, Evropa mora da mobiliše svaku polugu koja jača dugoročnu otpornost i konkurentnost“. Prema Ronziti, „veštačka inteligencija može da ponudi stvarne dobitke u produktivnosti u energetici, transportu, zdravstvu i drugim uslugama od opšteg interesa“, ali je potrebno „osigurati da nijedan region ne bude zanemaren“.

Veronik Viljems, generalna sekretarka asocijacije SMEunited (vodeće evropsko udruženje zanatlija i malih i srednjih preduzeća) kazala je da slaba konkurentnost negativno utiče na mala i srednja preduzeća, te da zato EU mora snažnije da podrži napore za povećanje produktivnosti, što bi podrazumevalo „mere za smanjenje regulatornog tereta, pojednostavljenje i poboljšanje pristupa radnim veštinama i finansiranju“. U vezi sa uvođenjem veštačke inteligencije Viljems smatra da „ekonomske i fiskalne politike treba da odražavaju raznolikost malih i srednjih preduzeća i da podstiču ulaganja u obuku i prekvalifikaciju“.

Priredio S. R.