Sistem plata u državi, u prosveti, zdravstvu i drugim javnim sektorima nije uređen pa postoje velike disporoporcije u visini plata i između sektora i unutar sektora, upozorio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović
U Srbiji postoji fiskalna stabilnost jer su javni dug i deficit budžeta pod kontrolom, međutim Narodna banka Srbije treba da utvrdi da li je održiv fiksni devizni kurs dinara, ocenio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović 18. juna na sednici Odbora Skupštine Srbije za finansije.
Na sednici Odbora, na kojoj je razmatran izveštaj o radu Fiskalnog saveta, Petrović je istakao da je “jasno da je fiksni kurs omogućio da odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda (BDP) izgleda mnogo bolje nego što jeste“, te da bi posebna analiza Narodne banke trebalo da utvrdi da li je to održivo, prenela je agencija Beta.
Neuređen sistem plata
“Sistem plata u državi, u prosveti, zdravstvu i drugim sektorima nije uređen, postoje velike disporoporcije i problemi u visini plata i između sektora i unutar sektora i to zahteva reformu još od 2014. godine“, rekao je Petrović, inače profesor emeritus Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
On je naglasio da bi na planiranih 17 milijardi evra javnih investicija, koje su vezane za projekte Ekspo 2027, trebalo primeniti standardne, međunarodno prihvatljive procedure, koje podrazumevaju izradu studija izvodljivosti, primenu procedure javnih nabavki, ali i praćenje realizacije projektnih aktivnosti. U tom kontekstu naveo je primer Bosne i Hercegovine koja redovno izveštava o fazama realizacije projekata koji se finansiraju javnim novcem.
“Postoji jako dobar primer i to nije Švajcarska, nego BiH. Autoceste Federacije BiH imaju sajt gde se, neverovatno transparentno, pokazuje izgradnja auto-puteva od toga u kojoj su fazi tenderi, izgradnja, koliki su troškovi i to kvartalno“, kazao je Petrović.
Takva procedura bi bila ključna, prema njegovim rečima, kada se krene sa investicijama od 17 milijardi za Ekspo 2027, “kako bi se izabrali pravi projekti, sprečilo da troškovi budu neopravdano visoki, a da se poštuju rokovi“.
Sniziti cene kredita
Petrović je ukazao da bi cena kredita u Srbiji bila niža kada bi se regularno i transparentno sprovodile sve procedure – od izrade studije izvodljivosti do drugih standarda u skladu sa propisima i Zakonom o javnim nabavkama.
“Tada bi mogli i da se okrenemo kreditima institucionalnih investitora, Evropskoj banci za obnovu i razvoj, Evropskoj investicionoj banci i Svetskoj banci i tada bi se obezbedile mnogo niže kamatne stope“, zaključio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
Predsednik skupštinskog Odbora za finansije Veroljub Arsić, inače član Srpske napredne stranke, rekao je da se sa nekim konstatacijama Pavla Petrovića slaže, a sa nekim ne, dodajući da razume to da Fiskalni savet nije obavezan da u svojim analizama uzme u obzir i političke prilike.
Povodom primedbi Fiskalnog saveta da se prilikom javnih ulaganja ne poštuje standarna međunarodna procedura Arsić je rekao da je povećanje ulaganja jedini način da se sačuva potentnost privrede, bez obzira na visoke kamate na kredite kojima projekti finansiraju. “Ako ćemo da sedimo i čekamo da padnu kamate, ne mogu da se složim s tim“, rekao je Arsić i dodao da onaj ko nije hrabar da rizikuje ne treba ni da vodi državu.
Uprkos pomenutim primedbama predsednika Odbora za finansije, to skupštinsko telo je jednoglasno usvojilo izveštaj o radu Fiskalnog saveta.
Studija o javnim ulaganjima
U studiji Fiskalnog saveta o javnim ulaganjima ukazuje se da javne investicije u Srbiji iznose više od sedam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), da su među najvećim javnim ulaganjima u Evropi i svetu, ali da građani nemaju uvid u ekonomsku i društvenu opravdanost velikih državnih projekata. Pored toga, troškovi javnih ulaganja u Srbiji se slabo ili nikako ne obrazlažu, a nejasan je i netransparentan odabir prioriteta i izvođača radova.
“U prethodne tri godine, od 2021. do 2023. za investicije države odvajalo se neuobičajeno mnogo budžetskih sredstava, a slična ekonomska politika nastaviće se i u narednim godinama. Trenutno na javne investicije odlazi oko pet milijardi evra godišnje, odnosno više od 15 odsto ukupnih javnih rashoda, što je treći, najveći budžetski izdatak, odmah posle penzija i plata u javnom sektoru“, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.
Preterano angažovanje stranih firmi
Cilj te studije je, kako je navedeno, da poreskim obveznicima pruži objektivan uvid u najvažnija, a dosad nerazjašnjena pitanja, i da Vladi Srbije ponudi preporuke za unapređenje trenutne politike u toj oblasti. “Snažno povećanje javnih investicija nije ostvareno na sistematičan način, kako je Fiskalni savet preporučivao 2015. godine“.
Agencija Beta podseća da je ovo druga sveobuhvatna studija Fiskalnog saveta o javnim investicijama. Prva je urađena 2015. kada je “gorući problem“ javnih finansija i ekonomske politike bio drugačiji nego sad, jer je država u tom periodu nedovoljno ulagala u infrastrukturne projekte, pa su javne investicije bile na neodrživo niskom nivou, ispod tri odsto BDP.
“Analiza iz 2015. otkrila je kao glavni razlog, koji je stajao iza niskih javnih investicija, izrazitu neefikasnost i sporost javne uprave u svim fazama sprovođenja investicionih projekata, od početnog odabira, planiranja i pripreme radova, pa do njihove implementacije”, navodi Fiskalni savet uz podsećanje da su njegove tadašnje preporuke “išle u smeru rešavanja tih problema, uz povećanje transparentnosti svih procedura“. Savet dodaje da su slične preporuke bile i od Međunarodnog monetarnog fonda koji je u analizi iz 2016. takođe identifikovao neefikasnosti u realizaciji javnih investicija.
Vladini zaobilazni putevi
Vlada Srbije je uspela da od 2018. pronađe drugačiji put ka nesporno potrebnom povećanju javnih investicija, naveo je Fiskalni savet ali i ukazao da to u osnovi nije uključivalo sistematska, institucionalna unapređenja upravljanja javnim investicijama, niti povećanje transparentnosti.
Jedna od najvažnijih primedbi Saveta je da se od 2018. najveći broj infrastrukturnih projekata sprovodi po posebnim postupcima, uz delimično ili potpuno izuzeće iz opšte zakonske regulative u oblasti javnih nabavki, eksproprijacije, planiranja i izgradnje. Dodaje se da su, pored bilateralnih ugovora s drugim državama, kojima se u većoj ili manjoj meri zaobilazi domaća regulativa, usvajani i posebni domaći zakoni, poput lex specialis za Moravski koridor iz 2019. ili lex specialis za čitavu grupu „infrastrukturnih projekata od značaja“ iz 2020. godine. Tu treba dodati i Uredbu o upravljanju kapitalnim projektima iz 2019, kojom je ostavljen prostor da projekti, koje Vlada proglasi da su “od posebnog značaja“, budu izuzeti i iz procesa identifikacije i predselekcije, ocene strateške relevantnosti i spremnosti projektne dokumentacije.
“Poslednji sličan primer odnosi se na usvajanje lex specialis-a, koji omogućava izuzimanje iz redovnih procedura projekta EKSPO 2027 sa Nacionalnim stadionom i pratećom infrastrukturom, koji je usvojen krajem 2023. godine“, ukazuje se u studiji Fiskalnog saveta uz dodatak da tako veliki broj izuzeća potpuno odstupa od uobičajene međunarodne prakse.
Studija se bavi i snažnim rastom ulaganja u sektor bezbednosti, odnosno u vojsku i policiju. “Ta ulaganja, koja se, prvenstveno odnose na naoružanje i opremu, takođe se zakonski izuzimaju iz standardnih procedura javnih nabavki i selekcije. Ulaganja u sektor bezbednosti tako su povećana od 2018. do 2023. na oko jedan odsto BDP u proseku, a čitavu deceniju pre toga standardno su iznosila 0,2-0,3 odsto BDP“, naveo je Fiskalni savet.
O Fiskalnom savetu
Povećanja javnih investicija tiče se i ulaganja u zdravstvo, naročito tokom pandemije COVID-19, koja su bila značajno veća nego u zemljama Centralne i Istočne Evrope. Razlog za to je verovatno bio što je zdravstveni sistem Srbije krizu dočekao s lošijom opremljenošću nego što je bio slučaj sa zdravstvenim sistemima u drugim evropskim zemljama. Međutim, i te nabavke su dobrim delom “preskakale“uobičajene procedure, a informacije o troškovima, nabavljenim količinama bile su poverljive u meri koja prevazilazi međunarodne standard, ukazuje se u studiji.
Četvrti činilac rasta javnih investicija, kako je ocenio Fiskalni savet, jesu velike nabavke robnih rezervi i rezervi energenata, koje su najizraženije bile u 2022. godini, što se najvećim delom može povezati s energetskom krizom.
Od pragmatizma do rizika
Fiskalni savet smatra da se odluke Vlade da ubrza izvršenje javnih investicija zaobilaženjem standardnih procedura može “u prvoj ravni oceniti kao pragmatično”. Tako je postignuto da se izvršenje javnih investicija u Srbiji do 2021. podigne, a onda i zadrži, na visokih sedam odsto BDP, što je, s obzirom na veoma loše stanje osnovne infrastrukture u zemlji, “odgovarajući nivo javnih investicija“.
Studija ukazuje da je ostvareno povećanje javnih investicija imalo pozitivan uticaj i na privredni rast, zaposlenost i privatne investicije, a zaobilaženje procedura ubrzalo je sprovođenje projekata i “otkočilo“ neke projekte čija je realizacija kasnila godinama – kao što su Koridor 10, Moravski koridor, železica od Beograda do granice sa Mađarskom… Uz to, kako navodi Savet, taj pojačani investicioni ciklus države ostvaren je u uslovima načelne fiskalne stabilnosti i nije preterano povećao zaduženost zemlje.
Međutim, novi dominantan model upravljanja javnim investicijama ima brojne slabosti i rizike. “Preterana proizvoljnost u selekciji projekata dovodi do realizacije investicija diskutabilne opravdanosti (fabrika vakcina, sportski objekti), uz istovremeno zapostavljanje mnogih važnih sektora (zaštita životne sredine, obrazovanje)“, ukazuje Savet. Pored toga, taj model upravljanja javnim investicijama “ubrzanim“ projektima karakterišu upitni troškovi i veliko naknadno povećanja prvobitno ugovorene cene radova.
Osnovne preporuke Fiskalnog saveta Vladi Srbije su da se Srbija kontrolisano vrati u uređen sistem. „Nije racionalno, a verovatno ni moguće, naglo prekidati ili modifikovati započete projekte koji se već sprovode po nestandardnim procedurama. To, međutim, ne važi za nove, važne projekte koji će se ugovarati od 2024. godine. Oni bi morali da počnu da se realizuju uz punu primenu Zakona o javnim nabavkama, Zakona o eksproprijaciji i Uredbe o kapitalnim projektima, što je i zahtev EU“, istakao je Fiskalni savet.
Bez plana razvoja
Važno je da se odmah objave studije izvodljivosti za sve velike investicione projekte države, a one su obavezne po važećoj regulativi za investicione projekte čija je vrednost veća od 25 miliona evra.
Potrebno je dosledno sprovođenje zakonskih obaveza o dugoročnom planiranju i redovnom praćenju javnih investicija, što se trenutno ne radi. „Zakonom o planskom sistemu iz 2018. bila je predviđena obaveza Vlade da do 1. januara 2020. podnese Skupštini na usvajanje predlog Plana razvoja za period od najmanje deset godina, a da Ministarstvo finansija, po isteku svake kalendarske godine, priprema godišnji izveštaj o sprovođenju Investicionog plana i dostavi Vladi na usvajanje, dok se na svake tri kalendarske godine priprema izveštaj o učincima, na osnovu čega se može utvrditi potreba za njegovom revizijom, ali se ništa od toga ne sprovodi u praksi“, ukazao je Fiskalni savet.
Desetogodišnji razvojni plan i dalje nije usvojen, a tek sredinom 2023. usvojen je Predlog uredbe o postupku pripreme Nacrta plana razvoja, dok njegova konačna izrada i naredni dokumenti još se čekaju iako su zakonski rokovi za to odavno istekli.
Preporuka Fiskalnog saveta je i da se procedura za dodelu statusa projekta od posebnog značaja učini daleko rigoroznijom, odnosno da se taj institut ograniči samo na retke i izuzetne okolnosti. Fiskalni savet je takođe predložio da se u jedinstven sistem upravljanja investicijama uvede i javno-privatno partnersto, kako bi se povećala transparentnost investicija i efikasnije trošio javni novac.
