Posle nekoliko odlaganja i skoro devet meseci čekanja, juče je predsednica francuska premijerka Elizabet Born predstavila vladin plan za borbu protiv siromaštva, promovisan kao „pakt solidarnosti“
Poznati su široki okviri novog državnog plana borbe protiv siromaštva, javnosti predstavljenog i kao “Pakt solidarnosti” koji je juče u vladinoj rezidenciji – palati Matinjon predsednica francuske vlade Elizabet Born predstavila predstavnicima organizacija koje se bore protiv siromaštva.
Glavni pravci nove strategije
Ključni pravci strategije su prevencija dečjeg siromaštva, povratak zaposlenju, borba protiv ekstremne isključenosti i mere koje će obezbediti da ekološka tranzicija ne opterećuje socijalno najugroženije stanovništvo. Planirane su i druge mere za borbu protiv stigmatizacije najsiromašnijih i prilagođavanje javnih politika određenim ruralnim područjima zemlje.
“Za stanovanje, zdravlje, pristup obrazovanju ili zaposlenju, ponekad čak i za hranu, siromaštvo je svakodnevni izazov i niko ne može ostati ravnodušan pred položajem žena, muškaraca i dece koji se bore da žive dostojanstveno. Dakle, dužni smo da delujemo”, rekla je francuska premijerka na početku prezentacije Pakta za koji je rekla da je “među najmoćnijima na svetu za obuzdavanje siromaštva i ublažavanje kriza”.
Elizabet Born je naglasila da je Pakt ambiciozan, jer će u odnosu na prethodnu vladinu strategiju za 50 biti povećana izdvajanja namenjena borbi protiv siromaštva. Pored toga, novom stretegijom biće uvažene prednosti francuskog društvenog modela ali i ispravljeni njegovi nedostaci.
“Prvo, mnogi naši sugrađani ne uočavaju dovoljno efekte našeg društvenog modela koji se bori da izbegne reprodukciju siromaštva. Čak i danas, dete rođeno u porodici sa najnižih 20 % prihoda ima jednu trećinu verovatnoće da tamo ostane i kada odraste. Naš društveni model ne dozvoljava onima koji su zapali u siromaštvo da iz njega dovoljno brzo pobegnu”, ukazala je Born, ističuči da francuski model “mora da omogući društveni napredak – kroz rad”. Dodala je da posao treba da omogući bekstvo iz siromaštva kako bi čovek imao punu kontrolu nad svojom sudbinom.
Premijerka je naglasila da je državna akcija protiv siromaštva usmerena na dva cilja: na ispravljanje strukturne nejednakosti i na hitno odgovaranje na aktuelnu situaciju u društvu.
Govoreći o prvom cilju francuska premijerka je kazala da je “za trajni odgovor na siromaštvo i smanjenje nejednakosti potrebno kvalitetno zapošljavanje svih koji su u radnoj situaciji”, i da je “u središtu izazova integracije kroz rad situacija siromašnih radnika”.
“Postoje neprihvatljive situacije: niske plate za osnovne profesije ili rad na određeno vreme, što ljudima ne dozvoljava da se snađu. Rad se mora isplatiti i svako mora imati izglede za profesionalni i društveni napredak”, istakla je Born. Dodala je da vlada posebnu pažnju posvećuje penzionerima sa niskim primanjima, i najavila da će od ovog meseca biti povećane male penzije za ukupno 1,7 miliona penzionera.
Iščekivanja siromašnih
Prema podacima francuskog Nacionalnog instituta za statistiku, siromaštvo pogađa više od devet miliona ljudi, što je skoro 15 odsto stanovništva. Približno toliki procenat stanovnika u Francuskoj ima problema sa obezbeđenjem grejanja, hrane i drugih osnovnih proizvoda i usluga.
Početkom septembra javne apele za pomoć države uputilla su i neka velika dobrotvorna udruženja, kao što su Crveni krst ili Restos du coeur (pomoć ugroženim licima kroz pristup besplatnim obrocima, slično narodnim kuhinjama). Takođe poznata asocijacija Alerte Collective, koja umrežava 34 nacionalne nevladine organizacije posvećene borbi protiv siromaštva i socijalne isključenosti, nedavno je organizovala skup sa koga su predsednika Republike Emanuela Makrona podsetili “na obavezu da iskorenjuje ekstremno siromaštvo“. Predsednik Alerte Noam Leandri izjavio je da je nova strategija „prilika za vladu da odgovori na društvenu krizu“.
Sprovođenje nove strategije, čije usvajanje je bilo najavljeno za početak godine, željno iščekuju najsiromašniji slojevi stanovništva. Oni kojima je poslednjih godina opstanak dodatno ugrozila kriza izazvana globalnom pandemijom a zatim i energetska kriza i inflacija, koje su posledica gobalnih ekonomskih poremećaja izazvanih ratom Rusije i Ukrajine.
Očekuje se da Pakt ponudi brojne mere sa ciljem da pomogne najugroženijima. Kao jedno od rešenja pominje se tzv „teritorija bez regresa“. Taj sistem treba da otkrije korisnike koji ne traže socijalna davanja iako na njih imaju pravo. Procenjuje se da danas čak trećina onih koji ispunjavaju uslove za socijalnu pomoć nemaju nikakvu materijalnu podršku države. Slično je i sa ljudima sa invaliditetom koji primaju nedovoljnu pomoć u vidu posebnog dodatka, ali i sa drugim ugroženim, a manje više nevidljivim kategorijama stanovništva. Procenjuje se da neostvarivanje prava na socijalnu pomoć državi uštedi više od deset milijardi evra, što je mnogo više od prevara u sistemu socijalnih davanja koje su procenjene na četiri milijarde.
Paktom solidarnosti treba da se pokrene i drugi petogodišnji program „Stanovanje na prvom mestu“, čiji je cilj podrška beskućnicima u pronalaženju smeštaja.
Takođe je već najavljeno da bi novom vladinom socijalnom strategijom mogle da budu integrisane i mere o unapređenju predškolskog i školskog sistema kako bi se posebno izašlo u susret siromašnijim porodicama i njihovoj deci. Takve mere bi mogle biti „mešoviti bonusi za raznovrsnost“ za dnevne centre koji primaju više dece u ugroženim naseljima, zatim besplatni doručak u školama za siromašnije učenike i tome slično.
Oštećeni životom i nesvesni svojih prava
Ko su ljudi koji nemaju pristup svojim pravima? Žan Merkarter, direktor akcije i zagovaranja u humanitarnoj organizaciji Secours Catholikue-Caritas koja pomaže siromašnima (funkcioniše u okrilju Katoličke crkve), slikovito opisuju te ljude: „To su često oni koji su oštećeni životom, bilo zato što su nedavno izgubili posao ili što žive u posebno nesigurnim stambenim objektima, u skvotovima (prazni i zapušteni prostori) ili na ulici, bilo da su državljani Francuske ili stranci koji nisu svesni svojih prava”. Dodaje da su ključni faktori koji opredeljuju socijalnu neizvesnost tih ljudi njihovo neznanje, ali i komplikovane formalne procedure.
Pojedini analitičari socijalne prakse ukazuju da su mnogi siromašni građani zapravo zatrpani papirologijom ili nemaju pristup digitalnoj tehnologiji, što ima ozbiljne veoma posledice za njihov ekonomski i socijalni status. „Neplaćena kirija, prezaduženost, deložacije, ali i problemi nedostatka nege, fizički, psihički i drugi zdravstveni problemi“, ukazuje Nadia Okbani, profesorka političkih nauka na Univerzitetu u Tuluzu. Ona smatra da ne bi bila efikasna automatska isplata socijalne pomoći na izvoru – rešenje koje je svojevremeno predložio francuski predsednik Makron. „Grupe koje su potencijalno najmarginalizovanije ili najnesigurnije ne bi mogle da uđu u takav sistem, i to bi pre svega zahtevalo da lokalne socijalne službe budu u stanju da ih identifikuju i podrže u takvim procedurama”, smatra profesorka Okbani.
S.R.
