- mart 2023. Kategorija: Vesti Izvor: Nezavisnost.org Foto: Francuski mediji
Zaposleni i drugi građani Francuske juče su ponovo masovno stali protiv vladinog predloga penzione reforme. Protesti u približno 300 gradova privukli su više ljudi nego oni januarski, tvrde sindikati, dok se u parlamentu nastavlja veoma neizvesna debata o izmenama penzionog sistema, a posebno o najbolnijoj – povećanju starosne granice sa 62 na 64 godine
Francuska je juče gotovo stala, generalni štrajk koji su zajednički organizovale sve sindikalne centrale zaustavio je 7. marta ekonomski i društveni život u Parizu i drugim većim i srednjim gradovima. Štrajk je otežao pa i prekinuo železničke, vazdušne i pomorske veze sa Velikom Britanijom i drugim destinacijama u Evropi i svetu. Otkazane su desetine vozova i letova, a trajekti su satima odlagali svoje plovidbe preko Lamanša.
U vreme kada su kolone demonstranata krenule ulicama, u Senatu – gornjem domu parlamenta, nastavila se debata o penzionoj reformi koju je predložila vlada, a koju zdušno “gura” predsednik Francuske Emanuel Makron.
Inače, članove vlade je poslednjih dana vidno iznervirala izjava generalnog sekretara Granskog sindikata hemije CGT Emanuela Lepina da je zbog reforme spreman da „baci francusku ekonomiju na kolena“. Komentar ministra rada Olivijea Disoa je bio „baciti privredu na kolena znači baciti na kolena one kojima je posao potreban”. Istim povodom premijerka Elizabet Born je izjavila da „postoji pravo na demonstracije, pravo na štrajk”, ali da je “neozbiljna pretnja kao što je stavljanje francuske privrede na kolena”.
TOPSHOT – People take part in a demonstration in Paris on March 7, 2023, as part of a nationwide day of strikes and protests called by unions over the proposed pensions overhaul, which include raising the minimum retirement age to 64 from 62 and increasing the number of years people have to make contributions for a full pension. (Photo by Alain JOCARD / AFP)
Sindikalni lideri o “istorijskoj mobilizaciji”
Lideri najvećih sindikalnih centrala u Francuskoj juče, na samom početku generalnog štrajka, pozdravili su “istorijsku mobilizaciju” protiv penzione reforme.
Loran Berže, generalni sekretar Francuske demokratske konfederacije rada (CFDT), druge po veličini sindikalne centrale u zemlji, izjavio je na skupu u Parizu da je učesnika za 20 odsto više nego 31. januara, kada su demonstracije širom zemlje prema sindikalnim procenama okupile 2,5 miliona ljudi (procena policije je bila 1,27 miliona).
Generalni sekretar najstarije i najveće sindikalne centrale Generalne konfederacije rada (CGT) Filip Martinez ocenio je da će 7. mart “biti najjači dan mobilizacije od početka ovog sukoba sa vladom“.
Predveče su iz CGT objavili nepotpune podatke o razmerama jučerašnje mobilizacije. Očekivano, najviše demontranata bilo je u Parizu gde je ulicama marširalo 700.000 ljudi. Dok nadležni državni organi još nisu iznosili “svoje” brojke CGT je saopštio da je ovog puta u francuskoj prestonici protestovalo znatno više ljudi nego 16. februara (300.000), 11. februara (500.000) i 19. januara (400.000).
Među drugim gradovima prednjačili su Marselj sa 245.000 učesnika i Tuluz sa 120.000, zatim Bordo sa 100.000 i Nant sa 75.000 učesnika. U Grenoblu je bilo 53.000 demonstranata, u Sent Etjenu, Lionu, Brestu i Havru po 50.000. Protest u Renu je okupio 40.000 ljudi, u Orleanu i Klermon Feranu po 37.000, Le Manu 30.000, itd.
Sukobi sa policijom u Nantu i Renu
Demonstracije su održane u približno 300 gradova širom Francuske. Najvećim delom protekle su mirno, uz neprijatan izuzetak Nanta gde je došlo do sukoba demonstranata i policije koja je upotrebila vodene topove i ispalila suzavce. „Danas na ulici, sutra nastavljamo!“, uzvikivali su demonstranti. Povorka je ipak nastavila planiranu maršutu do ostrva Nant, gde su demonstranti podigli nekoliko barikada opremom sa gradilišta. Policija je uhapsila 11 učesnika demonstracija u Nantu, koje su prema ocenama lokalnih medija bile najnapetije od početka pokreta protiv penzione reforme.
I u Renu su demonstracije ubrzo izašle iz mirnog okvira ali se tamo policija sukobila sa nekoliko stotina uglavnom mladih, obučenih u crno i maskiranih lica, koji su se kretali izdvojeno, ispred glavne protestne povorke.
U Parizu i Lionu su grupe radikalnih demonstranata i huligana provocirale učesnike i pokušale da prekinu demonstracije. Eskalaciju incidenata sprečila je policija koja je privela desetak lica.
Rano popodne mediji su preneli da je štrajk otežao pa i prekinuo železničke, vazdušne i pomorske veze sa Velikom Britanijom i drugim destinacijama u Evropi i svetu. Otkazane su desetine vozova i letova, a trajekti su odlagali svoje plovidbe.
Eurostar, koji upravlja železničkim saobraćajem u tunelu Lamanš, otkazao je 16 od 26 vozova planiranih za utorak između Londona i Pariza i šest drugih između britanske prestonice i Brisela. Kompanija je nagovestila da će se poremećaji u železničkom redu vožnje verovatno nastaviti i posle utorka.
Ništa bolje nije bilo ni u avioprevozu: EasiJet je otkazao najmanje 18 letova između Velike Britanije i Francuske, dok su Britiš ervejz i Er Frans otkazali četiri linije između londonskog aerodroma Hitrou i Pariza.
Trajketne veze između Dovera i Kalea na Lamanšu kasnile su i po više sati a nadležna kompanija P&O Ferries je savetovala putnike da odlože svoja putovanja.
Strujanja u Makronovoj stranci
Neki važniji funkcioneri Makronove stranke Renesansa pozvali su juče na zbijanje redova u vezi sa penzionom reformom. Na internom sastanku poslanika Renesanse održanom nekoliko sati pre početka generalnog štrajka, predsednica te grupacije Aurora Berže pozvala na jedinstvo zbog sumnji da pojedini njihovi poslanici, kao na primer, bivša ministarka Barbara Pompili, neće glasati za tekst zakona.
„Iz grupe Renesansa ne bi trebalo da nedostaje nijedan glas. To je previše važan zakon za našu zajedničku budućnost da bi ijedan glas nedostajo“, upozila je Berže.
Poslanice Stela Dupon i Sesil Rilak, bliske bivšoj ministarki Pompili, takođe su navele da nisu sigurne da će glasati za tekst predloženog zakona. One su podsetile na snažno protivljenje Francuza pomeranju starosne granice za penzionisanje sa 62 na 64 godine. “Društvena, dostojanstvena i masovna mobilizacija vodi ka razmišljanju“, napisala je Dupon u javnom saopštenju dan pre najnovijih demonstracija, založivši se za “bolju ravnotežu u raspodeli teškoća u društvu“.
Drugi poslanici Renesanse pridružili su se Aurori Berže pozivajući na odgovornost. “Glasanje u četvrtak 16. marta u parlamentu zahteva nastavak naše političke akcije. Moramo da biramo opšti interes umesto pravca vetra“, izjavio je Makronov ministar za odnose sa parlamentom Frank Rister.
Multimedijalni Fransinfo je popodne objavio da mu je neimenovani izvor potvrdio da će poslanici Makronove stranke koji budu glasali protiv ili se uzdrže od glasanja o penzionoj reformi biti isključeni iz poslaničke grupe.
Nove akcije – blokade puteva i rafinerija
U mnogim gradovima protestne šetnje protiv vladine penzione reforme počele su već pre podne. Mediji su preneli da je planirano više od 300 protestnih skupova širom države a primećene su i nove akcije kao što su blokade puteva (u Renu, Amijenu…) i rafinerija (Marselj)… Protestnom pokretu proteklih dana pridružili su se i sindikalni ogranci, poput kamiondžija, metalaca, malih trgovaca i građevinskih radnika. Pojedini sindikati u nekoliko sektora najavili su akcije i posle utorka, što je uslovilo prognoze o poremećajima u saobraćaju za 8. mart.
Granski sindikat CGT u hemijskoj industriji juče ujutru je najavio blokadu isporuke goriva svim rafinerijama u Francuskoj. Pre podne to nije izazvalo nestašice na benzinskim pumpama, ali su usledila upozorenja da bi produžetak štrajka mogao da dovede do zastoja u snabdevanju autogorivom.
Ministarstvo prosvete je procenilo da će štrajkovati nešto više od trećine (35,35%) prosvetnih radnika u osnovnom obrazovanju i manje od trećine (30,09%) njihovih kolega u srednjem obrazovanju. Najveće učešće u štrajku najavljeno je za nastavni kadar na fakultetima (35,89 odsto). Sindikati nastavnika, međutim, prijavili su mobilizaciju od najmanje 60 odsto. Agencija Frans pres je popodne javila da je u Renu blokirano osam škola i Univerzitet Ren 2, kao i nekoliko zgrada Univerziteta u Strazburu.
Reporter Monda u Parizu zabeležio je izjavu Mirej Venture, direktorke osnovne škole koja je u jednoj ruci nosila sindikalni transparent a u drugoj mobilni telefon: „Moramo da iskoristimo priliku da vlada čuje da su protiv ove reforme čak i kadrovi koji retko štrajkuju“.
Reforma bez javne debate
Predstavnici i aktivisti svih akademija, okupljeni u nacionalni sindikalni savet, došli su na demonstracije da prenesu svoj glas “koji se ne čuje često u protestnim povorkama”.
„Za nas produženje starosne granice za odlazak u penziju znači i produženje staža, jer znači penzionisanje sa 67 godina, ili odlazak sa velikim umanjenjem“, objasnio je Bruno Bobkievic, generalni sekretar sindikata akademija.
Mnogi oko njega nisu krili gorčinu zbog reforme predložene „u hitnom slučaju”, „bez javne debate”, u „uslovima visoke inflacije”…
Teško je juče bilo proceniti stepen mobilisanosti direktora škola, ali je Dominik, sada u penziji, uveravala da se ovo retko viđa: „Kada se umešaju šefovi ustanova, to znači da je vreme ozbiljno i da će vlada morati da razmisli o tome“.
U dugoj i gustoj povorci demonstranata u Parizu izveštač Monda u svoju “beležnicu” upisuje izjavu Semjuela Rasina, nastavnika ekonomije iz malog grada Meaka koji više ne zna koliko je puta marširao protiv penzione reforme. Ipak, kaže, ovaj utorak je „drugačiji“, jer je od početka “bio upisan kao osnovna, stožerna tačka mobilizacije”. , Pedesetogodišnji nastavnik ne zna da li će blokada biti efikasna, posebno zbog limitiranih finansijskih mogućnosti većine nezadovoljnih. „U svakom slučaju, vlada je učinila sve da ponovo motiviše svoje protivnike. Nedeljama su u Skupštini pa u Senatu umnožavali laži i nedoslednosti. To je zid koji vas samo može naterati da pređete na sledeći nivo”, ocenio je pedagog iz Meaka.
TOPSHOTS-TOPSHOT-FRANCE-POLITICS-PENSIONS-STRIKE
U Marselju se slogan „vi nama stavite 64, mi vam možemo dati 68“ kao refren ponavljao u impozantnoj povorci, izvestio je reporter Monda navodeći da je zbog velikog broja demonstranata, trebalo vremena da se krene iz Stare luke. Novinar je naveo da se, kao i uvek od početka mobilizacije protiv penzione reforme, veoma razlikuju procene o broju učesnika: policija navodi učešće 30.000 ljudi, što je manje nego 31. januara, dok sindikati tvrde da ih je 245.000 ljudi, što predstavlja blagi porast u odnosu na pomenuti datum.
Serž Tavano, generalni sekretar FSU – najvećeg francuskog sindikata u obrazovnom sektoru, bio je veoma zadovoljan razmerama štrajka i raspoloženjem štrajkača: „Osećamo da zaposleni ne žele da stanu”.
Izveštači iz Marselja navodili su masovno učešće radnika iz petrohemije, luke, energetike…
Prema juče objavljenim, nepotpunim podacima Ministarstva za javne službe, učešće državnih službenika u štrajku skoro se vratilo na nivo prvog štrajka iz 19. januara, Preciznije, 7. marta je štrajkovao svaki četvrti zaposleni u državnoj administraciji (24,4 % naspram 29,5% u januaru).
Prema sindikalnim izvorima, najmasovnija mobilizacija je među vozačima (76%) i kontrolorima aviosaobraćaja (55%).
Hiljade amandmana na vladan predlog
Senat je juče popodne prema planu nastavio rad, uprkos masovnim demonstracijama na ulicama gradova širom Francuske. Nastavljena je rasprava o obrazloženju penzione reforme u delu koji opisuje prihode i rashode socijalnog osiguranja od 2023. do 2027. godine. Očekuje se da posle izjašnjavanja o prihodima, na koje se odnose članovi 1 do 6, senatori pristupe članu 7, koji je zapravo srž zakona. Naime, njime se konkretno definiše podizanje starosne granice za penzionisanje sa 62 na 64 godine.
Očekivanja su da će diskusija o pomenutom članu biti intenzivna i veoma duga, između senatorske većine na desnici, koja je za njegovo prihvatanje, i senatora levice, koja se radikalno protivi. Prema rečima Žerara Laršea, predsednika Senata, senatori treba da razmotre još 2.460 amandmana – do nedelje u ponoć!?
Pomeranje starosne granice praktično znači da će zaposleni sa srednjoškolskim obrazovanjem morati da rade 43 godine da bi ostvarili pravo na punu penziju. Visokoobrazovani bi za punu penziju morali da rade još duže a najmanje do navršene 67 godine života. I to, kako upozoravaju sindikati, u vreme kada francusko stanovništvo značajno stari. Zato i ne čude rezultati ankete koji pokazuju da je većina francuskih građana, što znači i glasača, protiv predloga zakona o penzionoj reformi.
Makronovoj reformi se otvoreno i žestoko protive i lideri i poslanici levice koji smatraju da postoje i druga rešenja za posustali penzioni sistem. Na primer, da kompanije i bogati više učestvuju u njegovom finansiranju. “Makron ne treba da računa da će neko očajavati i odustati od borbe, to se neće dogoditi“, poručio je juče Žan Luk Melanšon, lider partije radikalne levice Nepokorena Francuska.
Vlada međutim i dalje računa da će reformski zakon dobiti “zeleno svetlo” u Senatu do kraja ove sedmice kao i da će pre isteka marta dobiti podršku i u glasanju oba doma parlamenta (Senat i Nacionalna skupština).
Jedna druga računica ukazuje da Makron u parlamentu nema sigurnu većinsku podršku i da će međustranačka ubeđivanja i pogađanja biti veoma komplikovana, mučna i skupa. A pre svega – neizvesna.
Koja je računica realnija pokazaće se narednih dana ili nedelja. Ako ne i pre.
S.R.
