Štrajk je praktično je 24 sata paralisao ekonomski život u Grčkoj na poziv najvećih sindikata koji traže veće plate i aktiviranje prava na kolektivno pregovaranje koje je ukinuto pre desetak godina
Generalni štrajk je juče obustavio gotovo sve vitalne javne usluge širom zemlje, sa trajektima vezanim u luci, prizemljenim letovima i javnim prevozom koji je funkcionisao samo povremeno, javila je agencija Asošijeted pres. Sindikati koji su pozvali na celodnevnu blokadu zahtevaju okončanje dugotrajne štednje koju su pre desetak godina Grčkoj nametnuli međunarodni kreditori.
Štednja ugrozila život
Mediji izveštavaju da su juče desetine hiljada demonstranata marširale centrom glavnog grada Atine. Organizatori štrajka su dva glavna krovna sindikata koji imaju članstvo u javnom i privatnom sektoru. Oni traže povećanje plata i potpuni povratak prava na kolektivno pregovaranje koja su ukinuta u okviru programa međunarodne pomoći tokom finansijske krize u Grčkoj.
„Tražimo da se povećaju sve plate koje inače nisu dovoljne da traju ni do 20. u mesecu. Zahtevamo hitne mere za zdravstvo, za obrazovanje, za sva pitanja gde se životi radnika pogoršavaju dok profiti velikih monopolskih firmi nastavljaju da rastu”, izjavio je , za Asošijeted pres sindikalac Alekos Perrakis.
Međunarodni i unutrašnji komercijalni letovi otkazani su od srede u ponoć do četvrtka u ponoć, dok su u grčkoj prestonici samo delimično saobraćali autobusi, tramvaji, metro i vozovi. Grčka se trenutno bori sa porastom troškova života zbog zabrinutosti da bi globalna finansijska previranja izazvana američkim carinama mogla da izazovu nove poteškoće.
“Visoki troškovi života gutaju prihode radnika bez ikakve brige vlade“, saopštila je Opšta konfederacija radnika Grčke, krovna sindikalna asocijacija privatnog sektora. Sindikat navodi da veliki deo stanovništva troši više od 40 odsto svojih prihoda samo na stanovanje i grejanje.
„Borimo se veće plate jer nijedno od povećanja koja su najavljena ne zadovoljava naše potrebe. Ona su anulirana visokim troškovima života, primoravajući nas da smanjimo potrošnju da bismo preživeli“, objasnio je za Euronjuz ugostiteljski radnik Georgios Skofos.
EU da podrži direktno zapošljavanje
Krovni sindikat javnog sektora (ADEDI) pored povećanja plata traži i vraćanje regresa zaposlenima u državnoj službi, koji su bili jednaki iznosu dvomesečne plate pre nego što su ukinuti u okviru mera štednje.
Grčka je izašla iz dužničke krize 2009-2018. (približno 290 milijardi evra), što je dovelo do stalnih smanjenja plata i penzija i ovogišnjeg ekonomskog rasta za 2,3 odsto, čime je nadmašila druge ekonomije evrozone.
Koristeći napredak zemlje, konzervativna vlada je povećala mesečnu minimalnu platu za kumulativnih 35 odsto na 880 evra, ali se mnoga domaćinstva i dalje bore da sastave kraj s krajem zbog rastućih troškova hrane, struje i stanovanja, ukazuju sindikati.
Podrška EKS-a
Evropska komisija mora da sasluša radnike u Grčkoj koji su u generalnom štrajku kako bi se izborili za rešavanje problema sa rastućim troškovima života, saopštila je juče Evropska kofederacija sindikata (EKS).
EKS je ponovila zahteve grčkih sindikata prema institucijama Evropske unije i pozvala predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da iskoristi sva raspoloživa sredstva kako bi se u toj zemlji vratili na snagu kolektivni ugovori.
“Štednja je možda zvanično završena, ali njeno strukturno nasleđe ostaje duboko ukorenjeno u upravljanje tržištem rada“, navodi se u pismu predsednika sindikata GSEE Janisa Panagopulosa i generalnog sekretara Nikosa Fotopulosa.
U okviru svojih mera štednje, međunarodni poverioci su naterali Grčku da suspenduje kolektivne ugovore o radu i da više ne utvrđuje minimalne zarade kroz kolektivno pregovaranje. To je dovelo do pada plata i veoma negativno uticalo na ekonomiju zemlje.
Prema podacima sindikata GSEE radni ljudi u Grčkoj danas kupuju 10 odsto manje proizvoda nego prošle godine, 60 procenata zaposlenih ne može da podmiri mesečne troškove života a čak 90 odsto njih smanjuje osnovne prehrambene article.
Generalna sekretarka EKS-a Ester Linč ukazuje da odluke koje je Evropska komisija donela pre 15 godina i danas imaju problematičan uticaj na zaposlene.
“Komisija mora da pokaže radnom narodu Grčke da je ozbiljna u vezi sa svojim obavezama prema njima, jer ne može striktno da sprovodi mere štednje dok nudi samo prazne reči o socijalnoj podršci i politici za rad. Cene u Grčkoj takođe su vođene nekontrolisanom korporativnom pohlepom i formiranjem kartela, što pogoršava krizu troškova života”, izjavila je Linč.
