Međunarodna organizacija rada (MOR) objavila je Dopunski regionalni izveštaj za Centralnu i Istočnu Evropu (koji uključuje i Srbiju) i Centralnu Aziju u okviru svog Globalnog izveštaja.
GLOBALNA PERSPEKTIVA
Izveštaj polazi od konstatacije da uprkos napretku koji je postignut tokom prethodnih godina po pitanju proširenja obuhvata socijalne zaštite u mnogim delovima sveta, kada je počela pandemija korona virusa brojne države su se i dalje suočavale sa značajnim izazovima po pitanju ostvarivanja univerzalnog pristupa ljudskom pravu na socijalnu zaštitu.
Globalni izveštaj formuliše pet zaključaka:
- Pandemija je ogolila duboko ukorenjene nejednakosti i značajne praznine u obuhvatu socijalnom zaštitom u čitavom nizu zemalja. Kriza je ukazala na ranjivost milijardi ljudi za koje se činilo da se relativno dobro snalaze, ali zapravo nisu bili adekvatno zaštićeni od socijalno-ekonomskih potresa koje je izazvala. U pitanju su deca, stariji, neplaćeni negovatelji, angažovani na nestandardnim i neformalnim oblicima rada koji su bili nepotpuno ili nimalo pokriveni postojećim merama socijalne zaštite.
- COVID-19 je izazvao uvođenje nikada do sada viđenih mera politike socijalne zaštite. Vlade su proširile obuhvat na prethodno nezaštićene grupe, povećale nivo prava ili uvele nova, prilagodile administrativne mehanizme, mehanizme za pružanje usluga i obezbedile dodatne finansijske resurse. Ipak, uprkos izvesnoj količini međunarodne podrške, mnoge zemlje sa niskim ili srednjim nivoom prihoda su se mučile da obezbede proporcionalnu socijalnu zaštitu i podsticaje kako bi ublažile negativne efekte pandemije na način kako su to uspele zemlje sa visokim nivoom prihoda. Ovo je dovelo do „jaza u podsticajima“ koji je nastao uglavnom zbog značajnih nedostataka na polju obuhvata i finansiranja.
- Socijalno-ekonomski oporavak je i dalje neizvestan i povećanje sredstava za socijalnu zaštitu je i dalje od ključnog značaja. Najnovije prognoze MMF-a upozoravaju na postojanje divergentnog oporavka, gde bogatije države postižu brz ekonomski oporavak, dok u državama sa nižim prihodima vidimo gubitak nedavnih razvojnih dobitaka. Obezbeđivanje globalnog oporavka sa fokusom na ljudima zavisi od jednakog pristupa vakcinaciji. To nije samo moralni imperativ, već i nužno sa aspekta javnog zdravlja: velike razlike po pitanju dostupnosti vakcina će dovesti do pojave novih mutacija virusa koje podrivaju zdravstvenu korist vakcinacije u celom svetu.
- Države su na prekretnici po pitanju funkcionisanja svojih sistema socijalne zaštite. Neophodnost ulaganja u socijalnu zaštitu suočava se sa fiskalnim ograničenjima. Ovaj izveštaj pokazuje da skoro sve države, nezavisno od svog nivoa razvijenosti, imaju izbor: da li da primene „pravednu“ strategiju ojačavanja svojih sistema socijalne zaštite ili konzervativnu strategiju minimalnih davanja, podležući fiskalnom ili političkom pritisku. Prvi izbor bi podrazumevao veće napore na polju izgradnje univerzalnih, sveobuhvatnih, odgovarajućih i održivih sistema socijalne zaštite, što podrazumeva i robusni minimum socijalne zaštite koji bi garantovao bar osnovni nivo doživotne socijalne sigurnosti za sve. Alternativa bi bila pribegavanje konzervativnom pristupu koji ne investira u socijalnu zaštitu i tako države zarobljava na putu jeftinog rasta koji ne doprinosi ljudskom razvoju.
- Uspostavljanje univerzalne socijalne zaštite i ostvarivanje ljudskog prava na socijalnu sigurnost za sve predstavlja jedan od kamena temeljaca pristupa za ostvarivanje socijalne pravde koji u fokusu ima ljude. Time se sprečava siromaštvo i obuzdava nejednakost, povećavaju ljudske sposobnosti i produktivnost, neguje dostojanstvo, solidarnost i pravednost i osnažuje društveni ugovor.
SOCIJALNA ZAŠTITA NA RASKRŠĆU U CENTRALNOJ I ISTOČNOJ EVROPI I CENTRALNOJ AZIJI
U izveštaju se polazi od konstatacije da su države ovih regiona već razvile sveobuhvatne sisteme socijalne zaštite kada ih uporedimo sa svetskim prosekom i drugim regionima. Međutim, obim i dizajn ovih sistema se razlikuje od države do države. Pandemija virusa COVID-19 je dubinski uticala na regionalno tržište rada i dovela do značajnog gubitka prihoda od rada i povećanja nejednakosti sa aspekta roda i prihoda. Naročito je zabrinjavajuća situacija mladih koji se ne školuju, ne pohađaju nikakvu obuku niti rade. Ključne mere koje su države u regionu usvojile:
- Sve države su uvele mere socijalne zdravstvene zaštite koje olakšavaju pristup uslugama zdravstvene zaštite u kontekstu terapije za COVID-19 i testiranja svih građana. Pored toga, neke države su opredelile relativno velike resurse za svoje celokupne sisteme zdravstvene zaštite.
- Privremeno subvencionisanje zarada, iako isplaćivano na nivou minimalnih zarada i samo tokom određenog perioda, je doprinelo sprečavanju masovnog otpuštanja, radnicima nadoknadilo prihode od rade izgubljene zbog uvođenja karantina i održalo stalne radne odnose.
- Olakšice na uplatu socijalnih doprinosa, u obliku ili subvencija ili odlaganja plaćanja su imale važan uticaj na kontinuitet poslovanja, s obzirom na obim doprinosa. Iako je privremeno smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje ispunilo momentalne potrebe za solventnošću i preduzećima omogućilo da nastave sa poslovanjem i zadrže zaposlene, ova mera imala je direktan uticaj na penzione fondove i dugoročno najviše pogodila one koji su u deficitu sa upitnomn finansijskom stabilnošću u budućnosti.
- Davanje plaćenog bolovanja zaposlenima koji nisu mogli da rade zbog zatvaranja preduzeća ili obaveznog karantina nije bilo široko rasprostranjeno u zemljama u regionu. Ovo je dobrim delom rezultat činjenice da su poslodavci odgovorni za plaćanje prvih nekoliko dana bolovanja svojim zaposlenima.
- Pandemija je pojačala dugo postojeću potrebu za proširenjem obuhvata davanja za slučaj nezaposlenosti i za povećanjem nivoa tih davanja. Izvestan broj zemalja u regionu je značajno proširio svoja prava po osnovu nezaposlenosti tako da obuhvate više grupa radnika. Takođe je primećeno da su mere socijalne zaštite za ublažavanje posledica COVID-19 poslužile kao podsticaj nezaposlenima da se prijave u javne službe za zapošljavanje.
- Budžetska davanja za socijalnu pomoć su privremeno bila povećana, uslovi za pristup pravima su smanjena i isplaćivani su jednokratni dodaci.
- Neke zemlje su dodatno investirale u redizajniranje i unapređenje elektronskih informacionih sistema kako bi pokrenule potrebne reforme i povećale pristup programima socijalne zaštite.
- Pored gotovinskih transfera, obezbeđivana su i davanja u naturi u obliku oslobađanja od plaćanja komunalija ili vaučera za nabavku određene robe ili usluga. Nekoliko država je uvelo posebno privremeno odsustvo radi brige o detetu za radnike koji su morali da se brinu o deci koja su ostala kod kuće kad su školske i predškolske institucije bile mesecima zatvorene.
- U svim državama, penzije su povećane, naročito minimalne ili je isplaćivana jednokratna pomoć penzionerima.
Procenjuje se da je 14,6 % globalnog GDP-a dodeljeno za fiskalne mere u oviru borbe protiv COVID-19.
Kako bi sistemi socijalne zaštite bili što izdržljiviji, Globalni izveštaj nudi nekoliko zaključaka/preporuka:
- Obuhvat socijalne zaštite trebalo bi da bude proširen na radnike u svim oblicima zapošljavanja, što obuhvata i radnike u sivoj ekonomiji i one u nestandardnim oblicima rada, poput radnika na platformama i radnika migranata.
- Kako bi sistemi socijalne zaštite delotvorno obezbedili pristup sigurnosti prihoda i zdravstvenoj nezi, neophodno je izdvojiti odgovarajuće resurse i identifikovati fiskalni prostor.
- Još jedan ključni izazov je vezan za unapređenje finansiranja socijalne zaštite kroz mešavinu izvora finansija zasnovanih na doprinosima i onih koji to nisu.
- Više pažnje bi trebalo da bude posvećeno osnaživanju kapaciteta ministarstava zaduženih za socijalnu zaštitu, institucija za socijalnu sigurnost i agencija na nacionalnim i nižim nivoima, sa ciljem uklapanja komponenti zasnovanih na doprinosima i onih koji to nisu u okviru jedinstvenog sistema.
- Tokom krize je identifikovana i potreba za integrisanim odgovorom sistema socijalne zaštite i službi za zapošljavanje.
Kriza je takođe naglasila potrebu da se tripartitni ključni akteri, zajednički uhvate u koštac sa problemima koje COVID-19 donosi uz pomoć delotvornog socijalnog dijaloga kao i da se poveća koordinacija sa finansijskim organima u cilju formulisanja mera socijalne zaštite za ublažavanje krize. Pojedine zemlje su ovakve koordinacije već uspostavile.
