Nezaposlenost u najjačoj evropskoj ekonomiji zabrinjavajuće raste, posebno u industriji gde mnoge kompanije planiraju smanjenje zaposlenih, dok se u sektoru usluga otvaraju novi ali lošije plaćeni poslovi
Na aerodromu u Frankfurtu za Lufthanzu radi 120 nadzornika za utovar aviona, a plan poslovodstva je da se u toku godine angažuje još 60. Ova avio kompanija namerava da u toku 2025. širom sveta zaposli oko 10.000 novih radnika – od kojih više od polovine u Nemačkoj. Međutim, Lufthanza je po tome izuzetak u Nemačkoj, jer čak 44 odsto firmi u industriji planira smanjenje broja radnika, piše Dojče vele.
Otpuštanja u industriji
Istraživanje Instituta privrede u Kelnu (IW) pokazuje da ove godine samo 17 odsto svih kompanija u Nemačkoj planira da angažuje više radnika, dok 38 odsto namerava da smanji broj zaposlenih. Najgore su prognoze za industriju u kojoj već pomenutih 44 odsto anketiranih firmi planira otpuštanja, dok tek 14 odsto predviđa nova zapošljavanja.
Broj nezaposlenih na početku godine narastao na skoro tri miliona. Januarska stopa nezaposlenosti od 6,4 procenta najviša je u poslednjih deset godina. Iz dana u dan smanjuje se broj zaposlenih u građevinarstvu, metaloprerađivačkoj, električnoj i čeličnoj industriji… Prema poslednjim podacima u proizvodnom sektoru je za nepunih godinu dana ukupno nestalo 101.000 radnih mesta.
Daleko sporije otvaraju se nova radna mesta, najviše u sektorima bliskim državi kao što su javna uprava, zdravstvo, obrazovanje, medicinske i socijalne usluge…
Institut za privredu zato ukazuje da će se lanjski pad zaposlenosti u nemačkoj industriji nastaviti i ove godine. Prema njihovom istraživanju, broj industrijskih radnika u Nemačkoj 2019. godine iznosio je skoro 7,8 miliona da bi se u novembra 2024. smanjio na približno 7,4 miliona.
Enco Veber, naučnik Instituta za istraživanje tržišta rada u Nirnbergu (IFO), koji dugo prati pogoršanje situacije ukazuje da se Nemačka nalazi u ekonomskom padu, što sve više utiče i na tržište rada. Nezaposlenost raste već treću godinu zaredom. Od 2017. stopa nezaposlenosti u Nemačkoj je u proseku bila ispod šest odsto. Prošle godine je prvi put porasla na šest procenata, dok je u januaru i februaru ove godine dostigla 6,4 odsto.
Procvat vojne industrije
„Gubimo više od 10.000 radnih mesta mesečno“, ističe Enco Veber uz napomenu da je, s obzirom na ekonomsku situaciju i pad privrednog rasta, zaposlenost i dalje ipak na relativno stabilnom nivou. On tu relativnu stabilnost pripisuje sektoru usluga koji trenutno koliko toliko nadoknađuje gubitke radnih mesta u industriji.
Strahuju i inženjeri
Samo u velikim kompanijama ZF, Kontinental, Tisen Krup i Folksvagen u narednom periodu ugroženo je oko 70.000 radnih mesta. Pored njih, i kompanije Šefler, Porše, Boš i Ford planiraju gašenje hiljada radnih pozicija.
Najveći nemački proizvođač čelika Tisen Krup objavio je još krajem prošle godine plan za zatvaranje 11.000 radnih mesta, što je više od trećine ukupnog broja zaposlenih. Od toga će 5.000 pozicija biti ukinuto, aza6.000 radnika se planira preraspoređivanje. Kompanija namerava da smanji proizvodnju, neke pogone potpuno zatvori a neke proda ili takođe “zaključa” na duži rok.
Nemački ekonomski dnevni list Handelsblatobjavio je da ZF, drugi po veličini proizvođač auto-delova u zemlji, razmatra potpuno odvajanje sektora Elektrifikovane pogonske tehnologije (E divizija), što bi dovelo u pitanje više od 32.000 zaposlenih ili svakog petog u toj kompaniji. To ne bi ugrozila samo rutinske poslove u industriji – na udaru su i stručnije pozicije. Tako i Pablo Ole Šmit, softverski inženjer u kompaniji ZF u Fridrišafenu, gde živi i radi skoro 20 godina, strahuje za svoje radno mesto.
„Moja partnerka i ja radimo u E-diviziji, tako da sada oboje strahujemo za posao. Uskoro ću napuniti 50 godina. Pitam se kakva mi je perspektiva da nađem dobar posao“, izjavio je iskusni inženjer za multimedijalnu kuću ARD.
Zarade manje vrede nego 2019.
I visokokvalifikovani radnici sve teže nalaze posao. U januaru je ostvaren još jedan negativan rekord: broj prijavljenih slobodnih radnih mesta pao je na 632.000, što je najniži nivo u poslednjih pet godina. Prema istraživanju IFO instituta, u prvom mesecu 2025. samo je 18 odsto industrijskih preduzeća prijavilo manjak stručnjaka, dok je u trećem kvartalu 2022. taj procenat iznosio 44,5. Nasuprot industriji, u sektoru usluga potražnja visokokvalifikovanih radnika je i dalje prilično visoka – iznosi 35,1 odsto.
Istraživač Enco Veber naglašava da smanjenje tražnje za stručnjacima u industriji nije samo posledica problema postojećih kompanija, već i pada ukupne poslovne klime: „Osnivanje novih preduzeća u industriji nikada nije bilo na ovako niskom nivou – nove investicije padaju već godinama.“
Oprezne prognoze rasta
Vodeći nemački ekonomski instituti, ali i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) smanjuju projekcije ekonomskog rasta za 2025, uz prognozu da se oporavak može očekivati tek naredne 2026. godine.
Ekonomski institut u Minhenu smanjio je svoju prognozu rasta nemačke ekonomije za 2025. na samo 0,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). „Nemačka privreda se ne pomera s mesta. Uprkos povećanoj platežnoj moći, potrošnja je još uvek uzdržana, a i preduzeća ne ulažu preterano“, objasnio je jedan od vodećih stručnjaka te naučne ustanove Timo Volmerhojcer.
Prema navodima minhenskog instituta, slaba potražnja i sve jača međunarodna konkurencija najviše ugrožavaju industriju, motor nemačke privrede. Lošem ekonomskom stanju značajno doprinose i nestabilna politička situacija kako u Nemačkoj tako i u Americi.
I stručnjaci OECD-a smatraju da je nestabilnost u SAD jedan od glavnih uzroka ekonomskih problema u Nemačkoj, posebno zbog najave američkog trgovinskog rata pod dirigentskom palicom predsednika Donalda Trampa. Prognozeri OECD-a su svoju projekciju nemačkog rasta za ovu godinu smanjili na samo 0,4 odsto BDP-a, za razliku od decembarske prognoze od 0,7 procenta. OECD je smanjio i svoju prognozu rasta ekonomije Nemačke u 2026. godini sa 1,2 na 1,1 odsto.
Najava velike pomoći države
Dojče vele skreće pažnju da je OECD svoje nove prognoze saopštio pre nego što su nemački Demohrišćani (CDU/CSU), Socijaldemokrate (SPD) i Zeleni postigli dogovor o promeni Ustava koja će omogućiti pojačano zaduženje i nove investicije u privredu. Prema tom dogovoru, članice verovatne buduće koalicione nemačke vlade dogovorile su ogroman paket pomoći privredi i obnovi infrastrukture u iznosu od 500 milijardi evra.
Taj sporazum ohrabrio je poslodavačka udruženja a Institut za svetsku pirivedu iz Kila objavio je svoju prognozu za 2026. godinu kojom predviđa snažniji oporavak privrede za 1,5 odsto.
Iako su svi ekonomski instituti složni u oceni da paket mera koji planira verovatna buduća vlada na čelu sa Fridrihom Mercom (CDU) može doneti željeni podsticaj privredi, ostaju problemi koji godinama muče nemačke preduzetnike, prenosi Dojče vele.
„Planirana ulaganja u odbranu i infrastrukturu mogu da podstaknu privredu, ali strukturne prepreke poput nedostatka kvalifikovanih radnika i preterane birokratije sprečavaju održivi rast“, smatra ekonomista Torsten Pmit iz Ekonomskog instituta RWI u Esenu.
Stručnjaci OECD-a takođe očekuju pozitivne efekte paketa mera buduće nemačke vlade na razvoj privrede – ali sa zadrškom: „Primena mera će potrajati i zato će željeni efekti doći kasnije“. Iz OECD-a istovremeno ukazuju da je pozitivna činjenica što Nemačka sebi može da priušti takav istorijski paket mera „jer je njena zaduženost osetno niža nego kod većine zemalja članica OECD-a“.
Priredio S. R.
