U Beogradu je 6. novembra 2018. godine održana Regionalna ministarska konferencija, prva koja je najavila početak aktivnosti na Inicijativi o socijalnoj dimenziji sa osnovnim ciljem, koji je ujedno i slogan, – „ne ostavljajući nikoga iza u procesu evropskih integracija“. Konferenciji su prisustvovali ministri rada i socijalne politike zemalja Zapadnog Balkana, članovi Evropskog parlamenta, ambasadori zemalja Zapadnog Balkana, Francuske i Nemačke u Srbiji, predstavnici nevladinih organizacija, Unije poslodavaca Srbije, a kao predstavnik sindikata u radu konferencije učestvovala je izvršna sekretarka UGS NEZAVISNOST, Čedanka Andrić. Pokrovitelj i inicijator konferencije je nemačka humanitarna organizacija ASB (Arbeiter-Samariter-Bund), koja je konferenciju organizovala u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije.
Na konferenciji su ministri rada i socijalnih politika zemalja Zapadnog Balkana potpisali Deklaraciju o unapređivanju socijalnih politika u zemljama Zapadnog Balkana, dokument koji ima značajan regionalni okvir i koji šalje poruku da će projekat evropskih integracija imati i svoju značajnu socijalnu dimenziju. Deklaracija polazi od konstatacije da narodi i ekonomije regiona imaju zajedničko nasleđe i historiju, ali i budućnost, koja osim što ima zajedničke izazove može da podrazumeva i zajedničke mogućnosti. Ministri ovom deklaracijom potvrđuju svoju spremnost i obavezu da ojačaju socijalnu dimenziju evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana zajedno sa partnerima iz Evropske unije, kao i da ojačaju i učine efikasnijim napore koji imaju za cilj borbu protiv socijalne iskjljučenosti i diskriminacije; promociju socijalne pravde i zaštite; povećaju jednakost između žena i muškaraca; podrže jačanje međugeneracijske solidarnosti i zaštitu prava dece.
U deklaraciji se takođe ističe da će članstvo u Evropskoj uniji značajno povećati iznos sredstava za socijalne politike kroz Evropski socijalni fond, kao i kroz ostale instrumente, zbog čega će zemlje kandidati uložiti dodatne napore kako bi prilagodile svoje zakonodavstvo i infrastrukturu da bi se pripremile za efikasno upravljanje ovim sredstvima i za nadzor nad trošenjem sredstava. Ovo bez ikakave sumnje podrazumeva jačanje kapaciteta državne administracije ali isto tako i jačanje kapaciteta socijalnih partnera u zemljama Zapadnog Balkana. Na kraju, ministri su se obavezali da će zajedno raditi kako bi se obezbedio bolji život građana zemalja regiona i kako bi se progresivno izjednačio sa životnim standardom građana Evropske unije, kao i da se privredni rast u regionu ravnomernije rasporedi kako proces integracija ne bi ostavio nikoga iza.
A šta je kontekst u kojem će se ova deklaracija realizovati kroz razčičite instrumente i šta su neki od najvećih izazova:
- Smanjivanje i starenje stanovništva
- Visok nivo siromaštva i rizika od siromaštva
- Visoke stope nezaposlenosti, naročito za mlade i žene
Ovome treba dodati i činjenicu da su izdvajanja sa socijalni sektor u zemljama zapadnog Balkana manja od proseka EU, i u relativnom, a pogotovo u apsolutnom smislu. Ekonomije zapadnog Balkana izdvajaju oko 25% svog BDP-a na socijalnu zaštitu (u poređenju sa 29% u EU), dok na primer izdvajanja za obrazovanje ili zdravstvenu zaštitu su manja od 3% u nekim ekonomijama – što je mnogo manje od proseka zemalja EU. Jaz između velikih potreba i ograničenih sredstava za socijalne namene na Zapadnom Balkanu dodatno produbljuju neuspešne, slabe, autoritarne i klijentelističke države (Stubbs, 2005).
