- decembar 2021. Kategorija: Vesti Izvor: UGS Nezavisnost Foto: Freepik
Raspodela globalnog bogatstva u poslednje dve decenije dovela je do ogromnih nejednakosti u svetu: Siromašnija polovina svetske populacije ima samo 2 % globalnog bogatstva dok je u rukama 10 odsto najbogatijih čak 76 % bogatstva, saopštio je Institut za istraživanje globalne nejednakosti (World Inequality Lab).
Do sada najobimnija analiza tokova bogatstva u protekle dve decenije Instituta za istraživanje globalne nejednakosti, objavljena prošle nedelje, rezultat je četvorogodišnjeg istraživanja u kome je učestvovalo više od sto autorki i autora, a koje su potpisali ugledni ekonomisti Tomas Piketi, Lukas Šansel, Gabriel Zucman i Emanuel Saez.
Kako je objavio američki veb-asajt za finansijske i poslovne vesti Biznis inasajder a preneo portal Mašina.rs, podaci iz izveštaja još jednom pokazuju besmisao ekonomskog koncepta prelivanja bogatstva od bogatijih ka siromašnima.
„Nejednakosti u primanjima i imućnosti su gotovo svuda rasle od osamdesetih godina, nakon uvođenja serije programa deregulacije i liberalizacije koje su različito izgledale u različitim zemljama“, naglašavaju autori studije o nejednakosti u svetu. Njihov zaključak je: „Nejednakost je politički izbor, a ne neminovnost“.
Analiza pokazuje da se smanjila nejednakost između zemalja, ali i da je je porasla nejednakost unutar pojedinačnih država: Razlike između primanja najplaćenijih 10 % i najmanje plaćenih 50 % stanovništva u proseku su se duplirale. Prema oceni istraživača, „siromašnija polovina svetskog stanovništva jedva da išta poseduje”. U njihovim rukama je svega 2 %, dok najbogatijih 10 % poseduje čak dve trećine svetskog bogatstva.
Rast nejednakosti nije bio ujednačen, pa se u nekim zemljama, poput SAD, Rusije i Indije, ona radikalizovala, dok je u drugima, na primer nekim evropskim zemljama i u Kini, nejednakost manje porasla. I ovaj izveštaj navodi da su globalne nejednakosti na nivou sličnom onome na početku dvadesetog veka, „na vrhuncu imperijalizma zapadnog sveta“.
Analiza ukazuje da je posebno važna raspodela bogatstva između javnog i privatnog sektora.
„Udeo bogatstva u rukama javnih aktera je u bogatim zemljama blizak nuli ili negativan, što znači da je svo bogatstvo u privatnim rukama“, upozoravaju autori. Od početka pandemijske krize trend osiromašivanja javnog sektora je pojačan, pa su se u tom periodu vlade zadužile za između 10 i 20 procenata nacionalnih bruto društvenih proizvoda, mahom uzimajući kredite od privatnog sektora. Takvo stanje ograničava sposobnost državnih vlasti da se ubuduće pozabave ključnim problemima poput umanjivanja nejednakosti i klimatske krize.
Istraživanje, inače prvo koje razmatra rodnu nejednakost u primanjima na globalnom nivou, ukazuje i da su pozitivne promene u ovom polju previše spore: žene su 1990. godine ubirale 30 % zarade od svih (plaćenih) poslova, dok danas ubiraju tek nešto više, odnosno 35 %.
Institut za istraživanje globalne nejednakosti se u ovoj analizi bavi se i gorućim pitanjem klimatske krize. U istraživanju se navodi da je 10 % najvećih zagađivača odgovorno za 50 % svih emisija ugljen-dioksida (CO2), dok polovina najmanjih zagađivača doprinosi efektu staklene bašte sa svega 12 % emisija CO2.
