Smiljana Milinkov: „Žene se stave na liste da bi se ispoštovala forma, a suštinski se ništa ne menja, u smislu da žene zaista aktivno učestvuju u političkom životu.”
Političarke u Srbiji i dalje su u senci lidera stranaka i svojih muških partijskih kolega, a tokom izbornih procesa neretko su izložene nasilju, mizoginiji, seksizmu, uvredama, pokazala je analiza izbora koji su održani na samom kraju prošle godine. Akademija ženskog liderstva je po drugi put, u okviru inicijative „Za izbore bez nasilja“, pratila rasprostranjenost rodno zasnovanog nasilja nad ženama u predizbornim, izbornim i postizbornim procesima tokom poslednjih izbora u Srbiji. Cilj tog posmatranja bio je dokumentovanje prisustva različitih formi nasilja nad ženama u izbornim procesima, bilo da su one u ulozi biračica, kandidatkinja ili kontrolorki i nezavisnih posmatračica.
Analiza medijskog sadržaja sprovedena je u periodu od 1. novembra do 18. decembra, od čega je nedelju dana uoči izbora, na izborni dan i dan nakon izbora rađen svakodnevni monitoring sadržaja portala i naslovnih strana štampanih medija. Fokus je stavljen na tekstove i priloge koji se bave nekom od mogućih uloga žene u političkoj kampanji kao i na sadržaj kojim se problem rodno zasnovanog nasilja stavlja u kontekst predizbornog procesa.
Za KUMU analizu predstavlja profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Smiljana Milinkov, u ime Akademije ženskog liderstva.
KUMA: Iako je broj žena na izbornim listama oko 40 %, ne postoji odgovarajući reciprocitet u njihovoj medijskoj zastupljenosti, koliko smo političarke koje su se našle na listama gledali u medijima u ovoj izbornoj kampanji, šta je pokazala analiza?
Da, usvojene su izmene Izbornog zakona još pre nekoliko godina i doneto je to da najmanje 40 posto manje zastupljenog pola mora biti na listama. Neke stranke i koalicije to i poštuju, neke imaju i više od tih 40 posto, neke manje, ali s druge strane prisustvo žena u medijskom sadržaju je znatno ispod tog procenta. Mi nekoliko godina unazad radimo analizu načina na koje su u medijima prikazane žene koje učestvuju u predizbornim kampanjama na različite načine bilo da su nositeljke lista, kandidatkinje, kontrolorke, aktivistkinje i sve analize pokazuju nevidljivost žena u medijima tokom kampanje. Na žalost to nas ni ne čudi, jer ako uzmemo činjenicu da žena inače ima 51%, a u medijima su zastupljene sa ispod 20 posto, onda ne iznenađuje da nema političarki. U stvari, vidimo da to što su donete kvote jeste važno, ali nikako i dovoljno, jer se sve svodi na formu. Žene se stave na liste da bi se ispoštovala forma, a suštinski se ništa ne menja, u smislu da žene zaista aktivno učestvuju u političkom životu.
KUMA: U kom kontekstu su najčešće političarke bile u medijima tokom izbornih procesa i kampanje?
Medijska slika zavisi od političke opcije, u smislu da li su političarke deo pozicije ili opozicije. Ako su deo stranaka i koalicija koje su vladajuće, onda su te žene, na žalost, uglavnom prikazane kao kulise, kao pozadina ili kao neka lepa slika koja treba da ukrasi muškarce koji rade i govore. Kada je reč o ženama koje pripadaju strankama i koalicijama u opozicionom spektru te žene su na žalost vrlo često izložene jednoj negativnoj kampanji, ponižavanju, uvredama mizoginiji, seksizmu u znatnom delu medija.
KUMA: Analiza je pokazala da se u programima najvećih političkih stranaka upućuju samo opšte poruke svim ženama ili trudnicama i majkama. Programi se bave i ženama sa sela i preduzetnicama, ali opet najčešće majkama i trudnicama među njima, šta nam to govori o načinu na koji se percipiraju žene, njihova prava i potrebe?
Vidimo i dalje prisustvo jedne patrijarhalne matrice gde se žena doživljava isključivo u tim ulogama – majke, domaćice, supruge i onda i sve ono što se “radi za žene” jeste u cilju promocije nečega što jesu tradicionalne patrijarhalne vrednosti i opet vidimo nedostatak suštinskih promena i strateškog shvatanje pozicija žena i uopšte problema rodne neravnopravnosti u društvu
KUMA: Da li ijedna stranka imala svojoj u agendi rodnu ravnopravnost i položaj žena u tom širem kontekstu?
Pa ima nekih koalcija i grupa i stranaka koje imaju drugačiji pristup. Ako treba da imenujem to je recimo “Zeleno-levi front” ili “Zajedno”, te stranke, koalicije, grupe promovišu jednu drugačiju sliku žene, u smislu da se suštinski bave neophodnim promenama kako bi se dostigla ravnopravnost. Međutim, vrlo često i kada se organizuju neke debate, tribine, edukacije, mediji ignorišu te skupove. Nekako taj segment rada politčkih partija ostaje zanemaren u medijskom smislu, kao da tema rodno ravnopravnsti nije važna. Više je prisutno ono što se samo deklarativno predstavlja kao pobaljšanje položaja žene u tom patrijarhalnom smislu – majke, domaćice, pronatalitetne mere, itd.
KUMA: Zapažanje koje ste uneli u izveštaj kaže da se izborna kampanja odvijala u atmosferi napetosti, nasilja i izrazitih podela u društvu. Od početka kampanje su zabeležena dva femicida, tako da je broj ubijenih žena u 2023. godini dostigao broj od najmanje 28. U ovoj godini, za tri meseca, imamo još pet femicida. Predizborna kampanja se inače jednim delom poklapala sa kampanjom 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama, da li je problem femicida u dovoljnoj meri mapiran tokom kampanje? Da li je iskorišćena šansa da se podigne vidljivost problema?
Na žalost, ne. Mi smo imali te dve kampanje uporedo, ali nije došlo do preseka. Zvaničnici se jesu pojavljivali u kontekstu borbe protiv nasilja prema ženama ali vrlo često su to bile prigodne izjave i nešto što je bilo deo unapred isplaniranih aktivnosti, ali se nije povezivalo u kontekstu kampanje za izbore. U okviru predizborne kampanje nije predstavljena kao jedna od važnih mera borba protiv femicida, a sa druge strane one koalicije i stranke koje jesu ukazivale na problem nisu bile medijski vidljive.
KUMA: Šta je medijski bilo vidljivo, šta je pokazala analiza, a da nismo spomenule do sada?
Analiza je pokazala da u programima televizija sa nacionalnom pokrivenošću žene koje su u politici dobile su svega 8 odsto vremena, dok su muškarci dobili 57 posto. U analizi smo imali 180 naslovnica štampanih listova, a na tih 180 naslovnica samo su četiri političarke dobile šansu da predstave svoj program, mislim da to vrlo ilustrativno govori o načinu na koji su političarke medijski vidljive odnosno nevidljive. Kada sumiramo u ovim televizijama sa nacionalnom frekvencijom vidljive su bile dve politučarke. Najprisutnija je bila premijerka Ana Brnabić dok je najnegativnije bila predstavljenja opoziciona političarka Marinika Tepić.
KUMA: Nakon izbora, nastupila je postizborna kriza koja još nije u potpunosti okončana, gde je žena u svemu tome?
Na žalost moralo je da prođe nekoliko dana štrajka glađu, jednog vrlo radikalnog vida protesta da bi jedna političarka postala medijima zanimljiva, da bi počeli ozbiljnije izveštavaju, da bi čak u jednom dnevnom listu bila izabrana za ličnost godine.
Možda najbolje sve to može da iliustruje komentar jednog kolege koji je rekao, dokle ćemo više žene ugrađivati u zidine!
KUMA: Kada smo kod ugrađivanja u zidine, žrtvovanja, targetiranja, nemoguće je da ne spomenemo dešavanja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Blokada, pretnje i pritisci da profesor Dinko Gruhonjić dobije otkaz zbog izmontiranog video snimka u kojem je njegova izjava predstavljenja van konteksta. Na stotine pretnji upućene su tokom prethodne dve nedelje novinarima i čelnicima Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), Dinku Gruhonjiću i Ani Lalić, kako se mediji odnose prema ovim događajima? Ima li solidarnosti?
Nažalost i u ovom slučaju došlo je do polarizacije medija, sa jedne strane su oni koji i inače profesionalno rade svoj posao tako i sada izveštavaju korektno, a sa druge su oni koji preuzimaju ulogu širenja mržnje prema svima koji puste glas kritike i vrlo aktivno učestvuju u linču. To su mediji koji više ni ne skrivaju otvorenu podršku režimu što je posebno zabrinjavajuće.
