- maj 2022. Kategorija: Autorski tekstovi Izvor: Nezavisnost Foto: Medija centar
Bez pravne države ne vrede ni mnoge mere u Srbiji, jer ako nema sankcija i reperkusija za prekršioce ne vredi sprovoditi socijalnu pravdu i ekonomsku logiku. Država je ovde odavno trebalo da uvede socijalne karte, da bi se intervencije sa deljenjem novca ili subvencije sprovodile pravičnije i delotovornije, smatra Jovan Protić, Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju
Od početka ruske agresije u Ukrajini je izgubljeno skoro pet miliona radnih mesta, saopštila je nedavno Međunarodna organizacija rada (MOR) sa sedištem u Ženevi. Prema studiji na osnovu koje je MOR prezentovao taj podatak, usred humanitarne krize izazvane agresijom Rusije na Ukrajinu, tržišta rada su poremećena kako u toj zemlji, tako i njoj susednim državama, a nesporan je i globalni uticaj, pre svega na povećanje inflacije i prekide u lancima snabdevanja, koji posledično utiču na smanjenje proizvodnje, izvoz i uvoz i broj radnih mesta u mnogim zemljama.
Rat u Ukrajini – šok za globalnu ekonomiju
Kako je za portal Nezavisnost.org objasnio dr Jovan Protić, Nacionalni koordinator MOR za Republiku Srbiju, prema izveštaju “Uticaj ukrajinske krize na svet rada: Početne procene”, procenjuje se da bi se gubici zapošljavanja u Ukrajini povećali na sedam miliona, ako bi neprijateljstva eskalirala. Međutim, ako bi se borbe odmah prekinule, brz oporavak bi bio moguć, uz povratak 3,4 miliona radnih mesta.
– Ukrajinska ekonomija je teško pogođena ruskom agresijom. Od njenog početka, više od 5,23 miliona ljudi pobeglo je u susedne zemlje. Izbeglice su uglavnom žene, deca i osobe starije od 60 godina. Međutim, u ovoj grupi je i oko 2,75 miliona radno sposobnih, a njih 43,5 odsto, ili 1,2 miliona, je ranije radilo, a potom izgubilo ili napustilo posao. Regionalna i globalna kriza u Ukrajini može dovesti do poremećaja rada u susednim zemljama, u Mađarskoj, Moldaviji, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj. Ako se neprijateljstva nastave, ukrajinske izbeglice bi bile prinuđene da duže ostanu u egzilu, što bi dodatno pritiskalo tržište rada i sisteme socijalne zaštite u ovim susednim državama i povećavalo nezaposlenost u mnogima od njih, ističe Protić.
Naš sagovornik objašnjava da u studiji nisu zanemareni podaci i projekcije za Rusiju. Značajni ekonomski poremećaji koji utiču na Rusku Federaciju imaju velike efekte na centralnu Aziju, posebno na zemlje čije ekonomije zavise od doznaka iz Ruske Federacije, kao što su Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan. Ove četiri države su među prvih deset zemalja porekla migranata u Ruskoj Federaciji, a mnogi od njih šalju značajan deo doznaka nazad u svoje matične zemlje. Ako neprijateljstva i sankcije protiv Ruske Federacije dovedu do gubitka posla za radnike migrante u Ruskoj Federaciji i ovi radnici se vrate u svoje zemlje porekla, doći će do ozbiljnih ekonomskih gubitaka u Centralnoj Aziji u celini, prognozira MOR.
Agresija u Ukrajini je takođe izazvala šok za globalnu ekonomiju, dodatno otežavajući oporavak od krize tokom pandemije kovida 19. Ovo će negativno uticati na rast zaposlenosti i realnih plata i stvoriti dodatni pritisak na sisteme socijalne zaštite. U mnogim zemljama sa visokim dohotkom, posledice ukrajinske krize mogu pogoršati uslove na tržištu rada i preokrenuti neke od postignutih dobitaka. Situacija je posebno teška u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, od kojih mnoge nisu bile u stanju da se u potpunosti oporave od uticaja krize u vreme pandemije, a u koje, svakako, spada i Srbija. Našu zemlju tako već pogađa veliki porast cena hrane i energije, što može biti i drastičnije i preti oporavku zaposlenosti.
Povećana je neizvesnost i zaoštravanje monetarne politike u naprednim ekonomijama, što može negativno uticati na finansijske tokove u zemljama u razvoju, koje se suočavaju sa visokim nivoom duga i ograničenim fiskalnim prostorom, upozoravaju iz MOR-a – najstarije agencije Ujedinjenih nacija.
– Srbija je zasad relativno nisko opterećena ovim posledičnim ratnim udarima, ali bi sve to, zbog ekonomskih i političkih odluka u EU i Srbiji, moglo da bude mnogo gore. Kada je reč o inflaciji, za koju nam je predsednik Srbije rekao da je uglavnom uvezena, to jeste tačno, ali da li je to zaista skoro devet desetina spoljnjeg uzroka, mislim da se bez ozbiljnih analiza ne može potvrditi, ističe Jovan Protić, koji podseća da se inflatorni udar jako osetio i pre napada na Ukrajinu, pogotovo u sferama koje su stanovništvu i radnicima najbitinije – hrana, prevoz, neke bitne usluge i repromaterijal.
Zašto u Srbiji kasne socijalne karte
Na pitanje da li su tome doprinele i neselektivne mere države za vreme pandemije, koje se i dalje sprovode, Protić odgovara potvrdno, podsećajući da je još početkom krize sa kovidom MOR upozoravao da se mora brzo preći na targetiranu podelu novca, što se nije dogodilo. Ipak, da nije bilo intervencije države pad nižih zarada u Srbiji, kao u drugim evropskim državama u vreme kovida, bi bio preko 17 odsto, tako da su i neselektivne mere nekako pomogle, ali uz velike posledice po budžet, javne finansije i sada evidentne inflacije, ističe naš sagovornik.
– Međutim, u korenu te neselektivne pomoći leži jedan veliki problem, a on je taj da Srbija još nema adekvatan mehanizam za slične situacije. Država je ovde odavno trebalo da uvede socijalne karte, da bi se takve intervencije sa deljenjem novca sprovodile pravičnije i delotovornije, za one pojedince kojima je zaista trebala pomoć, ili grupe i grane kojima se pospešuje opstanak i razvoj, a ne da se novac deli po principu “daš mi – dam ti”, svima redom i to sa političkom konotacijom. Sigurno je i da bi sada, kada već hara nova kriza, deo tog podeljenog novca u vreme pandemije, dobro došao za saniranje novih ekonomskih problema koji sigurno, i da brzo prestane rat, neće moći skorije da se reše, ocenuuje Nacionalni koordinator MOR za Srbiju.
Protić podseća da je za projekte oko sistema socijalnih karata, naša država dobila nemalu novčanu i stručnu pomoć iz inostranstva, kao i kredit Svetske banke. Pored toga, donesen akon o socijalnim kartama, tako da se ne reći da gotovo ništa nije urađeno. Međutim, uvođenje sistema socijalnih karata predugo traje.
– Da je sve to išlo brže, a ne govorim da je to namerno otaljavano, mada je evidentno da nekim strukturama to odgovara, sigurno je da bi uz socijalne karte svaka novčana intervencija države, subvencija ili razni popusti imali daleko bolji efekat. Da ne govorimo o svakodnevnom životu, gde država subvencioniše npr. gotovo sve roditelje za dečje vrtiće, dok oni nisu sigurno u istom materijalnom položaju, a to ne znate tačno bez socijalnih karata. One moraju što pre da se uvedu, jer će prelivanje krize na ljude sa najmanjim standardom, gde su i brojni radnici, biti izrazito, počev od velikog rasta cene potrošačke korpe, preko stagniranja plata i jurnjave za inflacijom, pa do potencijanih otpuštanja. Na primeru kovida, se već videlo kako se u dobro uređenim i pravnim državama može pravično i brzo reagovati. Spomenuću samo da je stomatolozima u Nemačkoj, kada im je naložen prestanak rada za intrevencije koji nisu urgentne, država odmah mogla da uplati pristojnu naknadu sa smanjeni rad. Naravno, tamo nikom nije padalo na pamet da onda radi ilegalno, jer su bili sigurni da će izgubiti licencu, ili platiti ogromne kazne ako ih uhvate u prekršaju, navodi Protić.
Dakle bez pravne države ne vrede ni mnoge mere, što se moglo videti u Srbiji tokom korone, jer ako nema spovodivih sankcija i reperkusija po prekršioce ne vredi ni pokušavati da se sprovodi socijalna pravda i ekonomska logika.
Naš sagovornik napominje da je problem posebno izražen kod nas, gde je socijalni dijalog zamro, gde je i pre uticaja ovog rata, u vreme izražene epidemijske krize, država, odnosno vlast, praktično sama o svemu odlučivala, bez tripartitnih pregovora i dijaloga, uprkos raznih upozorenja iz sindikata i stručnih tela za pojedine poteze.
– Bojim se da je nakon pandemije, uz još neke izražene posledice iz tog perioda, sada ovaj uticaj rata u Ukrajini gotovo nemoguće rešavati u svetu rada bez socijalnog dijaloga i usvajanja osnovnih zahteva tripartitnih partnera. Socijalni dijalog je naročito važan i zbog povećanja zarada nakon krize tamo gde je to neophodno, ali i da se ne pretera u pojedinim sektorima i granama ili ukupno, kako bi se srečilo bujanje inflacije, ili da se čak smanji broj zaposlenih zbog nerealne cene rada, napominje Protić.
Sledi štednja, na udaru i plate
Procene MOR-a su da će morati do dođe do velike racionalizacije i štednje poslodavaca i država na svim nivoima, pa će i zarade biti na udaru. U tom smislu su tripartitini pregovori i socijalni dijalog veoma bitni, jer bi isključenje sindikata iz tog procesa moglo da dovede do većih socijalnih tenzija i štrajkova.
U tom smislu, to što sindikati u Socijalno ekonomskom savetu (SES) u poslednje vreme najviše insistiraju na visini minimalne cene rada, jeste bitno, ali se mora gledati šira slika, gde čak ni visina prosečne zarade nije potpuno relevantan podatak u borbi za viši standard i plate.
– Prosečna zarada je nepouzdan podatak o standardu, jer se u svetu pokazalo da je za vreme kovida došlo do rasta prosečne zarade usled otpuštanja uglavnom slabije plaćenih radnika, a ne zahvaljujući ekonomskom rastu, kojeg naravno nije ni bilo. Zato je medijalna zarada znatno pouzdaniji pokazatelj u ovim okolnostima i ukazuje na to koliko zapravo zarađuje velika većina radnika. U razvijenim ekonomijama minimalna zarada najčešće iznosi 50 odsto od medijalne zarade, dok podatak sa početka godine u Srbije govori da je minimalna zarada jednaka iznosu od gotovo dve trećine medijalne zarade, što je mnogo sličnije zemljama u razvoju, nego u razvijenom svetu. To znači da je velika većina radnika, kako se kaže, levo od proseka. Sindikati se ovde najviše bore za povećanje minimalca, što se podrazumeva, ali moraju i da prate šta se dešava sa ostalim kategorijama, da traže da im inflacija ne obezvredi plate i da ako ne pada produktivnost kod poslodavaca, traže održanje ili povećanje zarada. Naravno, toga neće biti ako nema ozbiljnog socijalnog dijaloga, na čemu MOR u Srbiji insistira, napominje Protić.
Prema njegovim rečima, sindikate, državu i poslodavce sada čeka veoma ozbiljan posao na promeni i usklađivanju radnog zakondavstva. Dugo odlagane promene Zakona o radu trebalo bi da počnu tek sledećeg leta, dok je potpuno neizvesno da li će drugi zakoni, poput Zakona o bezbednosti i zaštiti na radu, biti usvojeni u novom mandatu Vlade. Neizvesna je i sudbina Zakona o radnom angažovanju usled povećanog obima posla u određenim delatnostima, čiji bi nacrt morao ponovo na razmatranje šire radne grupe zbog brojnih primedbi sindikata u Srbiji, ali i komentara MOR-a o neusklađenosti nacrta sa međunarodnim radnim standardima.
Još jedan spoljnopolitički izazov
Prema tumačenju Jovana Protića, Srbija će uskoro imati još jedan izazov na međunarodnom planu. Naime, rukovodstvo MOR-a u martu je donelo rezoluciju kojom se suspenduju aktivnosti ove najstarije agencije Ujedinjenih nacija u Rusiji, osim onih koje su humanitarnog karaktera.
To praktično znači da bi podregionalna kancelarija u Moskvi, koja je pokrivala sve bivše članice SSSR-a, osim baltičkih republika, Ukrajine i Moldavije, trebalo da bude premeštena u neku drugu državu, što će otežati rad i velikom delu srednje Azije i kaspijskom regionu.
– Odluka o suspenziji će morati da se potvrdi na sledećoj Međunarodnoj konferenciji o radu, početkom juna. Prilikom glasanja, predstavnici poslodavaca i sindikata iz zemalja članica MOR-a neće biti, da tako kažem, javno vidljivi, ali će glasovi delegata koji predstavljaju državu morati da budu javni. Dakle tu sledi još jedan spoljnopolitički izazov Srbiji, s tim da nije obavezno da predstavnik države mora biti ministar, nego će to moći da bude i predstavnik države na nižem nivou, zaključuje Nacionalni koordinator MOR-a za Srbiju Jovan protić u razgovoru za portal Nezavisnost.org.
Branislav Božič, urednik u listu Danas
