- maj 2022. Kategorija: Autorski tekstovi Izvor: UGS Nezavisnost Foto: Youtube, Pixabay
Za razliku od zemalja koje su novac delile najsiromašnijima, Srbija je bez razlike davala svima bacivši kroz prozor, prema analizi Fiskalnog saveta, oko dve milijarde evra. Kome su pomagali drugi a kome naši političari? Kako do dve milijarde sada, kada se najavljuje najveća inflacija u poslednjih nekoliko decenija?
Sećamo se, sa manje ili više uživanja, novela o balkanskom tigru koji je pobedio koronu, zemlji koja je imala ekonomski najmanji pad u Evropi tokom pandemije, državi koja je skoro pa profitirala na krizi za razliku od većine sveta koji se borio sa ozbiljnim ekonomskim posledicama blokada, karantina, zatvaranja aerodroma i zabrana kretanja. Pitanje je šta je zaista istina te zašto je Srbija tako glatko prošla kroz pandemiju, ako ne računamo cenu koju je platila u ljudskim životima a gde se ponašala krajnje galatno. Ispostaviće se da je isti princip rasipanja i čašćavanja primenila i u sferi ekonomije gde su uludo potrošene bezmalo dve milijarde evra, što je više nego što je u dve godine ukupno uloženo u zdravstvo, uključujući i izgradnju bolnica od temelja i nabavku respiratora, vakcina i testova, izgradnju fabrike za proizvodnju cepiva, troškove privremenih kovid bolnica…
Povratak inflacije na velika vrata
Naime, analiza koju je sredinom aprila objavio Fiskalni savet pokazuje kako je Srbija uludo spiskala milijarde koje bi joj danas, u još jednom nadolazećoj krizi, mogle i te kako značiti. Jer, najnovije procene Svetske banke govore da će zbog krize u Ukrajini, svet iskusiti ove godine najveća poskupljenja u poslednjih nekolik decenija. Inflacija koja je u Evropi gotovo bila zaboravljena, vraća se na velika vrata donoseći poskupljenja osnovnih životnih namirnica što u praksi znači veliki porast siromaštva. Procena je da će zbog rata u Ukrajini čija je sadnja žitarica desetkovana, pšenica poskupeti za skoro 50 odsto, ječam za 35, soja za 20, ulje za 30 a piletina za više od 40 odsto. Očekivano, najveći rast prognoziran je za energente koji će biti skuplji za minimum 50 odsto.
Što se Srbije tiče, Svetska banka je pre samo nekoliko dana saopštila da će rast ekonomije biti usporen „pod uticajem više ekonomskih kriza u svetu, uključujući i rat u Ukrajini“.
U Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan navodi se da se posledice rata u Ukrajini negativno odražavaju na izvoz iz Srbije, kao i na strane direktne investicije, doznake i prihode od turizma, uz predviđanje da će Srbija držati makroekonomsku stabilnost uprkos naglašenim negativnim rizicima koji bi se mogli ostvariti u 2022.
„Inflacija je već u porastu, a može se očekivati i njeno dalje ubrzanje, baš kao i u drugim državama istočne Evrope, usled povećanja cena hrane i energenata na svetskom tržištu“, ukazuje se u izveštaju u kome se navodi i da će zemljama Zapadnog Balkana biti potrebna „pažljivo promišljena podrška u vidu javnih politika koje će im omogućiti da nađu izlaz iz tih kriza i zaštite značajne rezultate ostvarene tokom 2021, između ostalog i na polju smanjenja siromaštva“.
U prevodu, država bi smislenom i ekonomski opravdanom politikom subvencija i zaštite najsiromašnijih trebalo da osigura najugroženije koji sve što imaju troše upravo na robu koja će najviše poskupeti.
Zašto je ono što dolazi toliko značajno za analizu svega onoga što je javna politika sprovela tokom pandemije?
Zato što je u te dve godine, država Srbija uludo bacila dve milijarde evra koje bi joj u nadolazećoj krizi mogle biti podrška robnim rezervama, ali i kao subvencije poljoprivrednicima u koje su sada uprte sve oči. U konačnici, država je brljotinu sa havarijom i loženjem blata pomešanog sa mazutom platila 750 miliona evra koliko je koštao višemesečni uvoz struje, što u praksi znači nova zaduženja svih građana Srbije.
„U ovom neizvesnom okruženju, privredni rast podstakle bi mere za smanjenje regulatornih troškova za privredu, povećanje tržišne konkurencije, podršku učešću svih građana na tržištu rada i jačanje nezavisnosti javnih institucija“, zaključak je Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan Svetske banke.
Za ekonomiste Fiskalnog saveta koji se hvataju u koštac da analiziraju prethodno učinjeno, ono što dolazi je nešto što je retko kad viđeno u dosadašnoj istoriji.
“U ekonomskoj istoriji retki su periodi kad jedna globalna kriza nastaje neposredno nakon prethodne. U 2022, međutim, posledice zdravstvene krize nisu se ni stišale, a pred vratima su novi ekonomski problemi usled rata u Ukrajini, uz visoku i rastuću inflaciju i energetsku krizu. Zbog toga je važno izvući pouke iz prethodne dve godine – kako bi, u budžetskom i širem ekonomskom smislu, Srbija u izazovnim vremenima koja slede što manje izgubila. Nove neizvesnosti će, kao i u nedavnoj krizi, po svemu sudeći ponovo zahtevati snažne budžetske intervencije. Tim pre pojačava se imperativ odgovornog vođenja fiskalne politike, a naročito odgovornosti s kojom se pristupa programima podrške privredi i stanovništvu. Fiskalni savet ovom analizom želi da doprinese objektivnom razumevanju dometa i efekata budžetske podrške tokom trajanja zdravstvene krize. To je važno ne samo zbog uže stručnog sagledavanja fiskalne politike u prethodnim godinama već i da se identifikovane greške ne bi ponavljale u periodu koji sledi”, navodi se na početku iscrpne analize u kojoj se strategija zaštite ekonomije i građana u Srbiji poredi sa zemljama Centralne i istočne Evrope (CIE). A to su zemlje najsličnijeg nivoa razvoja Srbiji koja je u odnosu na sve njih za prevazilaženje kovid krize ispraznila budžet za 55 odsto više.
No, pre navođenja konkretnih brojki o tome koliko je Srbija, kome i zašto delila pozajmljeni novac, recimo i da su u celoj Evropi izdašnije subvencije doprinele oporavku privreda u veoma kratkom roku. Naime, pad BDP-a u 2020. izazvan zdravstvenom krizom iznosio je u Evropskoj uniji 5,9 odsto što se ocenjuje kao najdublja recesija zemalja EU još od završetka Drugog svetskog rata. Svakako je to najdublja recesija od 1970. od kada se objavljuju podaci na tom nivou evropske agregacije.
“Podaci o kretanju zaposlenosti potvrđuju da je zdravstvena kriza imala relativno mali uticaj na tržište rada, što je i bio prevashodni cilj mera fiskalne politike. Pad broja zaposlenih u 2020. na nivou EU bio je za 20 odsto manji nego u prethodnoj krizi iz 2009. godine (iako je kriza iz 2020. bila znatno dublja), a oporavak tržišta rada počeo je vrlo brzo – već u 2021. godini. U prethodnoj krizi na oporavak zaposlenosti čekalo se nekoliko godina”, zaključuje se u analizi Fiskalnog saveta.
Srbija očekivano manje pogođena
Takođe, Savet skreće pažnju na činjenicu da se ekonomija Srbije oporavljala od prvog udara krize brže i od proseka EU, ali i od proseka zemalja CIE. Zašto? Zato što je ista ta država, za koju je MMF na početku krize prognozirao da neće biti previše pogođena (niti je turistička, niti avio, niti tehnološka sila), izdvojila rekordna davanja u odnosu na sve zemlje CIE. U pitanju je 10,4 odsto BDP-a dok su posmatrane države upumpale 6,7 odsto BDP-a u proseku. Budući da se pomagalo ili rasipalo na tri fronta (zdravstvo, privreda i građani) Fiskalni savet analizira svaki od paketa, ocenjujući da vanredna ulaganja u zdravstvo nisu bila hir već potreba.
“Veća vanredna davanja Srbije za zdravstvo u odnosu na druge zemlje CIE bila su neizbežna. Naime, Srbija je znatno manje ekonomski razvijena od proseka zemalja CIE. Zbog toga je pri nabavci standardnih medicinskih sredstava tokom pandemije (vakcine, lekovi i drugo) taj trošak za Srbiju bio znatno veći u odnosu na njen BDP nego u zemljama CIE. Međutim, to nije jedini razlog zbog kog su u Srbiji vanredna izdvajanja za zdravstvo u 2020. i 2021. iznosila 2,7 odsto BDP-a (u odnosu na 1,5 odsto BDP-a u CIE). Decenije nedovoljnog ulaganja dovele su do toga da je Srbija pandemiju dočekala s nedovoljnim kapacitetima zdravstvenih ustanova, nedostatkom potrebne opreme, relativno niskim platama i manjkom medicinskih radnika. Zbog toga su se u krizi pojavili vanredni troškovi za izgradnju i opremanje kovid bolnica (što nisu radile druge zemlje CIE), kao i vanredni trošak dodatnog zapošljavanja i relativno snažnog povećanja primanja zdravstvenih radnika (to su radile i druge zemlje CIE ali u manjem obimu od Srbije). Ipak, bez obzira na uzroke snažnijeg povećanja izdvajanja za zdravstvo u odnosu na uporedive zemlje (koje bi svakako trebalo analizirati), to je bio prioritetan trošak tokom pandemije i država je ova vanredna sredstva opravdano opredelila i potrošila”, piše u analizi u kojoj se jasno pozdravlja ulaganje u zdravstvo tokom pandemije.
Neselektivna pomoć privredi i građanima
Međutim, isto se ne tvrdi za druge dve komponente koje su se svele na neselektivno upumpavanje deviza u privredu, a naročito u džepove građana, bez ikakvih kriterijuma o njihovoj stvarnoj ugroženosti i procene koliko će im koja stotina evra pomoći.
Podsetimo da je Srbija za pomoć privredi tokom 2020. i 2021. dala nešto više budžetskih sredstava u odnosu na prosek zemalja CIE (4,8 odsto BDP-a u odnosu na 4,2 odsto BDP-a).
“Smatramo da ova razlika nije bila opravdana, tim pre što je Srbija zbog specifične strukture svoje ekonomije bila manje pogođena krizom od drugih evropskih zemalja. Međutim, još veći problem od veličine izdvojenih sredstava u Srbiji bila je njihova loša raspodela. U zemljama CIE u proseku je oko 75 odsto isplaćene državne pomoći bilo usmereno ka preduzećima pogođenim krizom (kojima je promet pao u rasponu od 20 do 50 odsto ili iz naročito pogođenih oblasti, poput turizma). Za razliku od njih, u Srbiji je manje od 10 odsto sredstava išlo targetirano na naročito pogođene delatnosti (turizam, ugostiteljstvo, autobuski prevoz, rentakar i drugo), a čak više od 90 odsto sredstava deljeno je nezavisno od ugroženosti preduzeća. Tako se budžetski novac neopravdano odlivao i na preduzeća koja uopšte nisu bila pogođena krizom. Države CIE su zahvaljujući boljem profilisanju uspele da sa nešto manje potrošenih sredstava daju znatno veću pomoć preduzećima pogođenim krizom”, ističe se u analizi u kojoj je do detalja pokazano kako su sa manje novca, manje populizma i politikanstva zemlje spašavale svoje ekonomije sa istim efektiuma kao i Srbija.
Nažalost, to čak i nije ono najgore.
“Najveća mana antikriznog paketa u Srbiji bila je prekomerna i neselektivna pomoć stanovništvu koja je dostigla ogromnih 1,9 milijardi evra uključujući poznate isplate u 2022. godini. Druge zemlje CIE pomoć stanovništvu usmeravale su prvenstveno na ugrožene kategorije”, skreće pažnu Fiskalni savet nabrajajući da su gotovo sve zemlje CIE sredstva davala nezaposlenima, dok su Hrvatska, Slovenija, Crna Gora i Bugarska posebno pomagale primaocima najnižih penzija, što je kategorija najstarijih koja nije uopšte prepoznata kao posebno ugrožena u Srbiji.
Nadalje, samo korisnicima socijalne pomoći, novčano su pomagale Crna Gora, Poljska, Litvanija i Albanija, dok oni u Srbiji nijednom nisu dobili više novca nego penzioneri, na primer. Takođe, Češka, Slovačka, Poljska i Litvanija su dotirale troškove odsustva sa posla radi nege člana porodice obolelog od COVID-19 ili zbog zatvaranja škola dok je Srbija i šakom i kapom delila novac svim punoletnim građanima. Zanimljivo je da su Hrvatska, Bugarska, Severna Makedonija i Litvanija uvele posebne subvencije za programe prekvalifikacije kad je krenula kriza a najveći deo privrede prebačen na rad online, dok su Slovenija, Severna Makedonija i Letonija davale posebnu pomoć ranjivim grupama stanovništva, uključujući samohrane roditelje i slično.
Neopravdani porast zaduživanja
“Srbija je, međutim, merama obuhvatala i stanovnike koji nisu bili socijalno ugroženi – zaposlene sa redovnim primanjima, penzionere sa iznadprosečnim penzijama itd. Zbog toga je za pomoć stanovništvu tokom 2020. i 2021. u Srbiji potrošeno skoro četiri puta više u odnosu na uporedive zemlje. Ove očigledne i ogromne razlike tek su jedan u nizu argumenata kojima Fiskalni savet već godinama pokazuje da je ekonomski neopravdano zaduživati sve građane Srbije (s kamatom) da bi se ta sredstva neselektivno delila i onima koji ni po jednom kriterijumu nisu socijalno ugroženi. Ipak, uprkos tome, neselektivne isplate građanima produžavaju se i tokom 2022, pri čemu Vlada nije dala na uvid nijednu kredibilnu analizu koja bi pokazala ekonomsku i/ili socijalnu svrsishodnost ovakvih mera”, navodi Fiskalni savet.
Sledi procena da je oko dve milijarde evra “moglo da se uštedi i toliko manje poraste javni dug da su mere bile bolje fokusirane na ugroženu privredu i stanovništvo”. Najveći deo ovih ušteda, kako se ističe, mogao se ostvariti kod pomoći stanovništvu. Da su za tu pomoć bili korišćeni isti kriterijumi i opredeljena ista sredstva kao u drugim zemljama CIE, potrošilo bi se za ove namene svega oko 500 miliona evra umesto 1,9 milijardi evra.
Što se privrede tiče, Fiskalni savet uzima u obzir eventualnu uštedu i to tako što je država mogla i trebala da pomaže onim firmama koje su imale smanjenje prometa od 20 odsto u odnosu na pretkrizni nivo (upravo taj kriterijum koristile su neke od zemalja CIE). U tom slučaju Srbija bi za podršku preduzećima potrošila nešto manje sredstava od proseka drugih zemalja CIE, što je zapravo razumna procena pošto je privreda Srbije bila primetno manje pogođena krizom od drugih zemalja CIE.
“U 2022. moguća je nova kriza i Srbiji bi sad veoma dobro došla sredstva koja su neracionalno potrošena tokom pandemije. Ekonomske krize nemoguće je predvideti. Nekad se vreme između njih meri decenijama, a ponekad se događaju u veoma kratkom intervalu. Ovaj poslednji, redak scenario upravo bi mogao da se desi tokom 2022. godine. Rat u Ukrajini uz već prisutnu visoku inflaciju i energetsku krizu dovešće do nove ekonomske nestabilnosti evropskih zemalja koja bi se praktično nadovezala na zdravstvenu krizu. Premda se javne finansije Srbije i dalje mogu načelno oceniti kao stabilne, prekomerna i suviše neselektivna potrošnja iz prethodne dve godine bila je pogrešna. Ne samo što je zbog toga javni dug povećan za oko dve milijarde evra više nego što je bilo neophodno (taj dug će u narednim godinama vraćati poreski obveznici), već su tako i nepotrebno umanjeni raspoloživi mehanizmi ekonomske politike u mogućoj novoj krizi”, zaključak je analitičara Fiskalnog saveta.
Jelena Aleksić
