Slučaj RTV
„Osećam se bednije nego dok je očekujem, bukvalno. Jer, čim primim platu, kad sračunam koje dugove i troškove imam i kad shvatim da za nedelju dana skoro neću imati platu, shvatim da sam bila srećnija dok sam je očekivala nego kad sam je primila“ – iskreno odgovara naša koleginica bez čijeg doprinosa programu ne bismo uspešno završavali posao.
Drugi kolega, stručnjak u oblasti koju decenijama prati, nagrađivan, poštovan i vredan, rezignirano odgovara na pitanje:
„Da živim samo od ove plate koju dobijem ne bih imao za kiselu vodu. Strašno je to da ljudi koji proizvode program imaju platu ispod proseka firme. Strašno je to da urednici, ne novinari, nemaju prosečnu platu. To je katastrofa. Zbog čega ova kuća postoji?“
Surova realnost sindikalne borbe
Poverenik Sindikata „Nezavisnost“ u JMU RTV, Darko Šper nedavno je na sindikalnom zboru RTV-a podneo izveštaj članstvu i zainteresovanima o zahtevu Sindikata za povećanjem zarade. Zboru u Medija centru novoizgrađene televizije prisustvovalo je oko 150 radnih ljudi iz različitih programskih jedinica RTV-a sa isto tako različitim i suvislim reakcijama na trenutno stanje u kojem se medijski javni servis Pokrajine nalazi, kako je to i primereno profesionalcima koji, uprkos sve lošijoj društveno-političkoj klimi za odbranu javnog interesa, decenijama grade medijski pluralizam.
Sindikat „Nezavisnost“ JMU RTV je sredinom decembra 2022. godine poslao dopis poslodavcu u kojem traži da se započnu pregovori o aneksu Kolektivnog ugovora jer su se za to stekli uslovi s obzirom na to da su troškovi cena na malo porasli za gotovo 14%, kazao je Šper i naglasio da u Kolektivnom ugovoru jasno piše da u takvim situacijama Kolektivni ugovor može da se aneksira. Sastanak sa poslodavcem je, kaže Šper, bio više informativnog karaktera i na tom sastanku su izneti neki finansijski pokazatelji u RTV-u.
“Poslodavac je, naime, rekao da je finansijska situacija u firmi jako teška i da nema prostora da se naše plate povećaju za 12,5%, koliko smo tražili.”– preneo je poverenik. Istakao je i nepopularnu činjenicu da su jedino RTS i RTV izuzeti od najavljenog povećanja plata od 12,5% koje će u februaru dobiti ceo Javni sektor u Srbiji.
Darko Šper i sindikalci “Nezavisnosti” na RTV-u, foto: Aristea Katana Osipov
„Vrlo nas se rado sećaju kada treba smanjivati plate” – kazao je Šper i dodao: „Od menadžmenta smo tražili da na sledećem sastanku o povećanju plata koji je zakazan za poslednji dan januara, prisustvuju v.d.Generalnog direktora Jožef Klem i predsednik UO JMU RTV Marko Ćalić koji su i potvrdili da će se sastati sa nama.“
Podsetimo, razlog za sastanak na najvišem nivou je prethodno nezadovoljstvo Sindikata “Nezavisnost“ sastavom i stavom komisije koja je na inicijalni razgovor u ime poslodavca odmah došla sa zaključnom informacijom da nema prostora za povećanje zarada od 12 i po odsto.
“Rečeno nam je da je prosečna neto zarada u JMU RTV 78 hiljada dinara” – preneo je Šper i suočio se sa salvom negodovanja i smeha prisutnih radnika na Zboru, koji tvrde da ne dobijaju ni blizu toliko i da su razlike u platama ogromne.
Jedna od koleginica koja će, zarad zaštite svog statusa i radnog mesta, u ovom tekstu ostati anonimna kaže da joj i dan danas nije jasno kako se napreduje u televiziji, a 20 godina je u tom preduzeću, i na koji način se povećavaju koeficijenti:
„Kad primim platu osećam se degradirano, pre svega zato što primećujem da ne znam kako se kod nas napreduje i da na hodniku čujemo ko i koliki ima koeficijent. Nedavno je bio jedan talas povećanja koeficijenata gde su, na primer, mnogi sa nižom stručnom spremom dobili veće koeficijente od nas koji imamo visoku stručnu spremu a moj Fakultet, sa toliko godina radnog staža i iskustvo na tri različita posla vredi 0,2 koeficijentna poena. Ne znam ni kako se napreduje u ovoj televiziji jer se šefovi postavljaju bez ikakvog smisla i iskustva. Dešava se da neko ko nije radio, nema iskustva niti dolazi na posao i ne poznaje ljude nad kojima šefuje, postaje nadređeni”, kazala je poverljivo za KUMU .
Na naše potpitanje, Da li u tom slučaju možemo govoriti o dostojanstvu ili, pak, o dostojanstvenoj plati, ona razočarano odgovara da je recept za napredovanje i povećanje plate i dalje isti:
„Potpuno smo degradirani. Ukoliko nismo u stranci i ukoliko ne pijemo kafu sa nekim s kim treba“
Procena poslodavca u JMU RTV je da ukoliko se zarade povećaju za 12 i po odsto, koliko traži Sindikat “Nezavisnost”, da će im u tu svrhu na nivou jedne godine biti potrebno 240 miliona dinara ali da za to novca nema – kazao je Šper i dodao da je poslodavac takođe saopštio i to da je za 2023. godinu budžet za plate SMANJEN jer će 28 ljudi steći uslov za odlazak u penziju po oba osnova i još 25 ljudi po jednom osnovu koji su propisani Zakonom.
Sindikalnom zboru u Medija centru novoizgrađene Radio televizije Vojvodine prisustvovao je i predsednik sindikata Nezavisnost u RTS-u, Dane Markovski koji je izneo podatak da prosečna neto zarada u Radio televiziji Srbije iznosi 90 hiljada dinara s tim što treba naglasiti da je razlika u tome što se RTS više ne finansira iz državne kase dok se RTV delom finansira iz budžeta. Zajedničko za oba javna servisa je finansiranje posredstvom pretplate građana, doduše u znatno drugačijim procentima.
RTV nova zgrada, foto Aristea Katana Osipov
Podsetnik sunovrata
Novinarski je podsetiti uvaženi čitalački publikum sindikalnog njuzletera KUMA na početak talasa osiromašenja radnika i penzionera i neslavnu 2013.godinu, pa redom i na sve naredne godine ko može da podnese, kada je aktuelna Vlada R Srbije, pravdajući se neophodnom štednjom i pritiscima Međunarodnog monetarnog fonda, paketom mera smanjila plate u javnom sektoru za celih 20 odsto (na plate od 60 hiljada dinara) i 25 odsto (na plate od 100 hiljada dinara).
“Plata (tadašnjeg) predsednika R Srbije Tomislava Nikolića biće manja za 12 i po hiljada dinara dok je plata (tadašnjeg) premijera Ivice Dačića umanjena za 18 hiljada i 122 dinara.
Uzmimo u obzir i to da je mesečna zarada predsednika Srbije tada iznosila 150 hiljada dinara a premijera 172 hiljade 488 dinara.
Za mnoge radnike ta zarada je nedostižna i danas, posle čitave decenije.
Srećom, zahvaljujući neodustajanju pojedinaca, jedinstvu i saglasju u teškoj, često bezizlaznoj i osujećivanoj sindikalnoj borbi tokom prethodnih 10 godina a gledajući činjenicama, osnovica za zaradu je povećana. S druge strane, niko iz aktuelne vlasti ne pominje niti se osvrće na naglo osiromašenje radnika i penzionera tokom godina rigorozne štednje.
Rov je iskopan
U saopštenju Sindikata Sloga iz prve polovine meseca, koje je prenela novinska agencija Fonet, navodi se da “ekonomska politika Vlade Srbije izgleda kao loše urađen kružni tok na ekonomskom putu u kojem se građani očajnički vrte u siromaštvu i bez izlaza.” Sloga tvrdi da su građani ekonomski i socijalno ugroženi, posebno radnici i penzioneri koji rade za plate u okviru minimalne zarade i primaju penzije ispod minimalca. U saopštenju se dodaje i to da „novizgrađeni autoputevi” vode u dva pravca – u socijalni egzodus, odnosno iseljavanje ili u ekonomski ambis“.
Pokušavam da ovom saopštenju pristupim neostrašćeno, balansirano i analitički, koliko je moguće objektivno i profesionalno, oslanjajući se na vrhunska moralna i profesionalna načela Kodeksa, tog često zanemarenog i pogaženog dokumenta. Priznajem da ne uspevam. Sedeći u hladnoj sobi broj 220 u vremenu prepoznatljive medijske propagande kojoj i sama često nečinjenjem doprinosim. U vremenu oskudice i negiranja svega na čemu je moja generacija novinarki i novinara odrasla, Kodeks jeste i uvek mora biti Sveta knjiga koju u ovoj, dozvolite da kažem, sumanutoj stvarnosti u kojoj mnogi samoproklamovani mediji i medijumi u Srbiji tu istu stvarnost koju svi vidimo i doživljavamo, tretiraju i targetiraju kao zabranjene knjige ili državnog neprijatelja.
Kao što su to činili vlastodršci i specijalni odredi vatrogasaca opisani u remek- delu 20-og veka, bestseleru Reja Bredberija „Farenhajt 451“.
Na sreću ili na žalost, sve zavisi iz kog ugla se tematika posmatra, pomenuti bestseler “Farenhajt 451” doživeo je i svoje holivudsko izdanje pa ko voli da gleda kako izgleda kada se ljudi hapse i ubijaju zbog čuvanja i čitanja romana, bajki, naučnih knjiga i poezije a ti isti romani, bajke, naučne knjige i poezija potom spaljuju na lomači, film je dostupan na nekim od internet sajtova. Za sada je to samo distopija.
„Ekonomska politika Vlade Srbije izgleda kao loše urađen kružni tok u kojem se građani očajnički vrte u siromaštvu bez izlaza“ – tvrde kolege iz Sindikata Sloga. Hajde da analiziramo tačnost njihove tvrdnje ali na primeru jednog medijskog delatnika koji je, recimo, NN rasvetljivač već 20 godina. Čovek koji radi svetlo u televiziji. Jednostavno, neko bez koga televizija ne može da funkcioniše. Nema tog studijskog plana koji rasvetljivač nije istražio, osmislio i osvetleo. Zbog toga su, između ostalog, televizijska lica vidljiva, što bi se reklo u kontri lepo ispeglana, prijatna i jasna kada se obraćaju širokom gledalačkom auditorijumu i saopštavaju informacije od javnog interesa. Idemo dalje. Šta mislite, kolika je prosečna neto zarada rasvetljivača sa 20-godišnjim televizijskim stažom? Prema poslednjim, veoma teško dostupnim podacima, do kojih se dolazi tzv. diverzivnim partizanskim metodama, ta zarada ne prelazi medijalnih 50 hiljada dinara. Idemo dalje! Kakav je njegov socijalni status, ima li svoj krov nad glavom, da li je podstanar, ima li porodicu? Ako je ima da li još neko u toj porodici doprinosi porodičnom budžetu i koliko? Na koji način školuje decu i da li ima novca za hranu i za školske udžbenike? Koliko često ide na lekarski pregled? Da li taj rasvetljivač redovno uzima sindikalnu pomoć i da li mi uopšte znamo ko je taj čovek?
Znamo. On je MI. A svi smo u tom kružnom toku slepih ulica ili hodnika izgubljenog platežnog dostojanstva, na granici siromaštva ili često ispod nje ali ćutimo jer je to sramota. I tako je, kroz samo jedno kratko saopštenje, zastrašujuće blisko svima nama, progovorila Sloga. Ovo saopštenje prenela su ukupno tri medija u Republici Srbiji.
Pusti sanak: Plata sproću Korpe
Prema prošlogodišnjim, proverivim podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, prosečna potrošačka korpa za septembar bila je 89 hiljada 866 dinara i 09 para. To je za 1,8% više u odnosu na avgustovski podatak. Saopšteno je da je za pokriće prosečne potrošačke korpe u septembru prošle godine bilo potrebno 1,2 prosečne zarade. Sledi i kviz pitanje:
Koliko radnika u Srbiji danas ima 90 hiljada dinara i može da kupuje namirnice, deterdžent, obuću i školske udžbenike bez ikakvih problema?
- Manje od 23% od ukupnog broja zaposlenih
- Samo radnici IT sektora jer imaju velike plate
- Državni službenici na visokim pozicijama
- Radnici u bankarskom sektoru
- Rasvetljivač u televiziji sa 20-godišnjim stažom
Tačne odgovore nagrađujemo svinjskom polutkom, jednim bonom od 20 litara goriva, vaučerom od 3500 dinara za kupovinu zimske obuće, pakovanjem od 12 kg praška za veš, 8 rolni wc papira, 2 stona margarina za kolače, litrom ulja, litrom šećera, jednim paketom udžbenika za tehničko vaspitanje za 7. razred osnovne škole (bez testerice) i 200g mlevene kafe.
“5 do 12” na RTV-u, foto: Aristea Katana Osipov
Klasna borba
Ima neke jezive simbolike u istorijskom trenutku u kojem živimo i ljudi čiju sudbinu delimo. Da bismo živeli potreban nam je posao, da bismo živeli potrebna nam je plata, da bismo živeli potrebno nam je zdravlje, da bismo živeli potrebni smo … Kome smo tačno potrebni? Državi, firmi, zakonodavcu, sindikatima, kapitalisti, apotekama, kladionicama i pekarama? Verujem da je izuzetno važno da se do marta ove godine raščisti s tim kome je i zbog čega potrebna ovako izmučena, neplaćena, degradirana radna snaga I zašto i dalje uzimamo novac od svojih, pukom srećom, živih roditelja penzionera kada nam novca nestane jer nam plata nije dovoljna za jedan ceo mesec.
Smrt i ostali troškovi života
I onda neko umre. I njegovi nemaju novca za sahranu i daću. Ili nemaju da plate čitulju u novinama. O grobnom mestu da i ne govorim. I taj što je preminuo dobije poziv za glasanje na izborima. Pa se nekako utvrdi da je prethodno umro ali to je već druga priča. A bio je član kolektiva, dobar radnik, drug i roditelj, radio tri posla da bi prehranio i iškolovao decu, voleo je o Slavi da popije ali tada je jedino i mogao. Imao je akutni stres bez dijagnoze i dijabetes 2 i vozio je bicikl koji mu je ostavio deda još 1984. godine.
Džingl, fejd in u crno, kratak tekst iz off-a, fejd aut, džingl.
12 i po sekundi televizijske čitulje.
Slede sportske vesti a potom i prognoza vremena za naredne dane.
Autorka: Aristea Katana Osipov
