Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“, i ove godine, učestvovali su na Konferenciji NETLEX, sa svojim predstavnikom, Slađanom Kiković, šefom Odeljenja za zakonodavno-pravnu regulativu, pravnu pomoć i zastupanje.
NETLEX jedanput godišnje okuplja pravnike i advokate, iz cele Evrope, koji rade za sindikat i Konferenciju organizuje Evropska konfederacija sindikata.
NETLEX konferencija je održana sa temom „Uloga zakona o radu u svetu rada u budućnosti“. Izvestioci, u okviru navedene teme, su bili Pinto De Albuquerque, sudija Suda za ljudska prava iz Strazbura, prof. dr Martin Risak, Univerzitet Beč, prof. dr Jeremias Prassl, Univerzitet Oksford, Marianne Thyssen, Evropska komisija, sudija Evropskog suda pravde, Claire Courteille, direktor Kancelarije Međunarodne organizacije rada u Briselu i drugi panel diskutanti.
Na Konferenciji se raspravljalo o uticaju prekarnih oblika rada na nacionalne zakone o radu i velikom uticaju posebnih oblika rada u budućnosti na opstanak zakonodavne regulative koje regulišu prava iz rada i na osnovu rada. Konstatovano da je uticaj „Bregzita” u Velikoj Britaniji ali i u ostalom delu Evropske unije ugasio mnoga radna mesta, i da postupak i dalje je u toku. Nesporno je utvrđeno, na osnovu panel diskusija, da se javljaju novi poslovi i nova zanimanja, a da mnoga zanimanja nestaju ili će u skoroj budućnosti prestati da postoje. Evropska unija je u postupku donošenja potpuno novih direktiva, ali i zamene postojećih, npr. Direktiva o radnom vremenu.
Raspravljalo se o privatnosti i dostojanstvu na radnom mestu, elektronskom praćenju zaposlenih, kako na radnom mestu, tako i van radnog mesta i van radnog vremena i zaštiti radnika.
Na Konferenciji se otvorilo pitanje razlike između radnika i zaposlenog i konstatovano je da je radnik samo onaj koji ima ugovor o radu. Zbog rada preko Internet platformi otvara se pitanje definisanja poslodavca i ko je poslodavac za rad preko Internet platformi. Evropska unija u cilju adekvatne primene i izmena i dopuna direktiva počinje praviti razliku između rada i radnog odnosa kao i ugovora o radu i ugovora o radnom odnosu.
Trenutno Evropu „trese” slučaj UBER, gde se posao obavljao preko Internet platforme i gde se dokazalo da je vozačima UBER poslodavac.
U mnogim zemljama Evropske unije, a naročito u Velikoj Britaniji, u cilju izbegavanja preuzimanja obaveze poslodavca, većina zaposlenih na gradilištu su samostalni preduzetnici – građevinski radnici i poslodavac primorava radnike da potpisuju ugovore sa zaposlenima kao da su samostalni delatnici – preduzetnici.
Diskusija na Konferenciji se otvorila i po pitanju veštačke inteligencije i njenog uticaja na radnike i zaposlene kao i na zaštitu zaposlenih i očuvanja radnih mesta u slučaju upotrebe robota, kao i zaštite morala, privatnosti radnika i uticaja na tržište rada veštačke inteligencije. Uvođenjem veštačke inteligencije ubrzano se gase mnoga radna mesta i prestaju da postoje mnoga zanimanja.
Zaključeno je da će se tržište rada, priroda poslovanja i položaj radnika i zaposlenog u skoroj budućnosti promeniti zbog veštačke inteligencije, a nažalost zbog primene veštačke inteligencije poslodavac će sve više imati kontrolu nad radnikom na poslu i van posla i da zbog toga se u skoroj budućnosti mora naći rešenje i dati nova uloga nacionalnog radnog zakonodavstva u cilju zaštite radnika.
Evropska konfederacija sindikata, sa žaljenjem konstatuje, da u Evropskoj uniji slabi uticaj nacionalnih zakona o radu, kolektivnih ugovora na nacionalnom nivou i nivoima delatnosti i da je stanje alarmantno, pa se hitno mora strateški delovati.
U Evropi postoje pobornici koji razmatraju da se robotima daju određena ljudska prava, komentar izvestioca – dokona Evropa.
Evropski sud pravde, prilikom definisanja radnika i zaposlenog uzima ekonomske i pravne elemente i pravi razliku između lažne zaposlenosti i lažne nezaposlenosti i da je taj problem sve evidentniji u Evropskoj uniji.
Uočeno je da postoje veliki problemi, na nivou EU, sa principom slobodnog kretanja radne snage i da je uočeno da naknada za rad nikada nije bila element, po Evropskom sudu pravde, da je on radnik, dok zaposleni zavisi od pristupa tržištu rada. Evropska konfederacija sindikata smatra da se nacionalnim radnim zakonodavstvom eksplicitno treba definisati radnik, tj. onaj koji ima zaključen ugovor o radu i da se tako definisan radnik najbolje može zaštititi. Zbog problema oko definisanja radnika, zaposlenog i poslodavca, vrlo je bitna Direktiva o informisanju.
Evropska konfederacija sindikata upozorava da je prilikom primene direktiva najveći problem primeniti kaznenu politiku, a u cilju zaštite radnika EKS upućuje na Preporuku o radnicima Međunarodne organizacije rada iz 2006. godine koja je bitna da se primeni u nacionalnim radnim zakonodavstvima.
U Evropskoj uniji se veliko pitanje postavlja oko nadležnosti inspekcije rada i traži se rešenje da npr. francuski inspektor rada može da vrši inspekcijski nadzor u Poljskoj, zbog slobodnog kretanja radne snage, sedišta i unutrašnjeg organizovanja poslodavca.
Promena Direktive o radnom vremenu se vrši zato što se shvatilo da je radno vreme mnogo širi pojam od onoga što Direktiva trenutno obuhvata i EKS kao treće lice traži da radnik može više da utiče na određivanje svojeg radnog vremena. Sagledavajući sve direktive koje su na snazi i primenjuju se u EU evidentno je da one isključuju zaštitu zaposlenog, već samo utvrđuju zaštitu radnika i radničkih predstavnika. Preporuka EKS-a i Međunarodne konfederacije sindikata je da se u zaštiti radnika sve više treba oslanjati na konvencije i preporuke Međunarodne organizacije rada.
