NETLEX konferencija – Evropska konferencija sindikalnih organizacija (pravnih eksperata koji rade za sindikat), ove godine se održala u Gentu, Belgija, u organizaciji Evropske konfederacije sindikata, sa temom: „Obezbediti poštovanje radničkih prava“. Ujedinjene granske sindikate „Nezavisnost“ na Konferenciji je predstavljala Slađana Kiković, šef Odeljenja za zakonodavno-pravnu regulativu, pravnu pomoć i zastupanje.
Izvestioci na Konferenciji su bili: Rory Palmer, predstavnik političke grupe MEP S&D u Evropskom parlamentu, Inge Bernaerts, šef Kabineta u Evropskoj komisiji, Wiebke Warneck, pravni savetnik Evropske konfederacije sindikata, Javi Lopez, predstavnik političke grupe MEP S+D, u Evropskom parlamentu, Martin Jefflen, predsednik Eurocadres, Yves Jorens, profesor Univerziteta Gent, Bart Stalpaert, generalni direktor Inspekotrata rada Belgije, Agnes Jongerius, zamenik šefa Komiteta poslodavaca Belgije, Henning Grosskreutz, član IG Metall, Bart Samyn, FGTB, Alan C. Neal, stručni saradnik Evropskog suda pravde, Marco Rocca, profesor Univerziteta Hasselt, Esther Lynch, sekretar Evropske konfederacije sindikata, Magnus Lundberg, TCO.
Evropska unija i sindikalne organizacije EU preokupirane su gubitkom velikog broja radnih mesta zbog „Bregzita“.
Evropski parlament se trenutno bori sa velikom nejednakošću u društvu i ulozi Parlamenta u rešavanju socijalnih prava zaposlenih – radnika u EU. U Evropskoj uniji, i dalje je zastupljena nezaposlenost i to u velikom procentu među mladima, kao i problemi ostvarivanja prava na penziju i jednakog pristupa zdravstvenoj zaštiti.
Direktiva o upućenim radnicima se u potpunosti ne primenjuje i pred Evropskim sudom pravde su poznati slučajevi Rufut Lavaz, Viking, Luksemburg, gde se na upućene radnike ne primenjuje zaključen kolektivni ugovor kao i princip iste zarade za svakog radnika koji obavlja iste poslove bez obzira da li je upućen radnik ili zaposleni kod poslodavca i poštovanje opšteg koletivnog ugovora, ako postoji na nacionalnom nivou i za upućene radnike.
Problem u Evropskoj uniji je počeo da bude i princip slobodnog kretanja radne snage koji predstavlja polaznu osnovu Evropske unije i koji je upućivao na demokratičnost jednog društva.
Kolektivni ugovori zaključeni u Evropskoj uniji se ne primenjuju i traže se novi instrumenti obezbeđenja primene kolektiivnih ugovora.
Evropski sud pravde i dalje traga za tačnim instrukcijama u izgradnji sudske prakse za primenu Direktive za upućene radnike. Zaključak je da se treba izvršiti dodatni pritisak sindikalnih organizacija na izvršnu vlast oko poštovanja Direktive o upućenim radnicima. Velika Britanija je poznata kao zemlja u kojoj upućeni radnici nemaju ista prava kao ostali radnici, npr. slučaj uvećanja zarade.
Organi Evropske unije su skeptični prema stavovima sindikata, ali trenutna situacija u Evropskoj unije je da sindikalne organizacije nemaju kapaciteta za zaključivanje kolektivnih ugovora. Izvestilac ispred Evropskog suda pravde je zahvalan sindikatima Evrope na zauzetim standardima za izgradnju sudske prakse i svi pomaci koji su učinjeni u zaštiti prava radnika pred Evropskim sudom pravde su zahvaljujući iskustvu evropskih sindikalnih organizacija.
Konferencija je poseban segment posvetila zaposlenima koji imaju terminalnu dijagnozu (lica kojima je prema dijagnozi lekara ostalo 6 – 8 meseci do okončanja života zbog bolesti) i njihovoj zaštiti. Razmatrala su se pitanja zaposlenih sa terminalnom dijagnozom u okviru ljudskih prava i ljudskog dostojanstva, prihvatanja radne i šire sredine sa prirodom njihove bolesti, pitanja ostvarivanja penzije članova porodice – porodična penzija, pogrebnih usluga, ali i pitanje zaštite zaposlenih koji imaju terminalnu dijagnozu od otkaza ugovora o radu. Stav stručne javnosti je da se u Evropskoj uniji trebaju izgraditi pravni instrumenti da zaposleni koji imaju terminalnu dijagnozu ne mogu dobiti otkaz ugovora o radu od poslodavca, međutim Nemačka, Belgija, Francuska, Velika Britanija, Holandija, Poljska, Luksemburg nemaju sistem zaštite zaposlenih sa terminalnom dijagnozom, za razliku od Italije, Latvije, Španije, Portugala, koji su svojim zakonskim propisima zaštitili sve zaposlene sa određenom medicinskom dijagnozom, obuhvatajući i zaposlene sa terminalnom dijagnozom, jer ne prave razliku između medicinskih dijagnoza.
Države, članice Evropske unije u poslednjih dve godine imaju problem i sa primenom zakona o radu i Evropska konfederacija sindikata je zauzela stav da se treba omogućiti stvaranje jedinstvenog pravnog osnova za zaštitu prava radnika i striktno poštovanje svih direktiva Evropske unije.
Trenutno se u Evropskoj uniji razmatra donošenje nove direktive o radnom vremenu i nove definicije radnog vremena zbog prekarnih oblika rada. Nacionalnim zakonima o radu treba se dozvoliti slobodan protok radne snage i ispoštovati kroz evropske organe načelo jednakih šansi za muškarce i žene, kao i pravičan pristup socijalnoj zaštiti.
Evropska konfederacija sindikata predlaže nacionalnim zakonodavstvima da se ograniče nestandardni načini zaposlenja i da se napravi razlika između radnika i zaposlenog jer će se u budućnosti lakše štititi pravo sa terminom radnik nego zaposleni.
Veliki problem u EU je rad inspekcije rada i sve više radnici u EU imaju problem da naplate svoja novčana potraživanja od poslodavca, prvenstveno kroz vid zarade. Takođe se u nacionalnim zakonodavstvima treba voditi računa o radnicima koji rade preko platformi jer oni sada nisu uključeni u kategoriju radnika pa im se ne može pružiti adekvatna zaštita njihovih prava.
U Evropskoj uniji je sve izraženiji problem rada „na crno“, i on je izuzetno izražen u Belgiji, iako je sindikalno organizovanje na visokom nivou u ovoj zemlji. Izuzetno je izražen slučaj paralelnog radnog vremena zaposlenog kod poslodavca i rada preko platforme istog lica pa se postavlja pitanje i kroz ovaj vid rada definisanja radnog vremena.
Evropska konfederacija sindikata očekuje od evropskih sindikalnih organizacija da sačuvaju nacionalne zakone o radu na postojećem nivou jer svaka izmena, dopuna, ili donošenje novog zakona dodatno umanjuje prava radnika, pa je situacija sve složenija.
