Izborna nedelja u Srbiji postala je krvava nedelja za novinare. Razbijene, pretučene i okrvavljene glave novinara simbolizuju sliku izbora u deset opština širom Srbije.
Dok su obavljali svoju profesionalnu dužnost – izveštavanje o lokalnim izborima u gradu Boru i okolini – novinari „Revolta“, Lazar Dinić i Ivan Bjelić, zajedno sa frilenserskom, novinarkom Zoricom Popović, stigli su na biračko mesto van grada, u naselju Šarbanovac.
Ubrzo nakon toga, automobilom su stigla trojica maskiranih muškaraca. Prvo su Zorici Popović oteli telefon iz ruku i razbili ga, a zatim su je fizički napali, udarajući je pesnicama i nogama u stomak. Ivan Bjelić je pokušao da je zaštiti, ali je i on napadnut.
Napadači su bili u video komunikaciji sa osobom koja im je davala uputstva, vređala Bjelića, nazivala ga „ustašom“ i pretila smrću.
Trojica maskiranih muškaraca su ga potom fizički napala, oduzela mu telefon i kameru i uništila ih. Ubrzo nakon toga, stigao je drugi automobil sa pet maskiranih osoba koje su iz prtljažnika izvadile sekire, napale Bjelića, oborile ga na zemlju i šutirale ga tako jako da su mu se očni kapci zatvorili i privremeno je izgubio vid.
Istovremeno, maskirani napadači su jurili Lazara Dinića i sustigli ga u blizini reke Timok, gde je bio podvrgnut mučenju. Pored batinanja, snimali su ga i terali da viče: „Aca je predsednik“.
Sa krvavim glavama, žrtve su prevezene u medicinsku ustanovu, gde im je ukazana pomoć. Zbog težine povreda, Lazar Dinić je kasnije kolima hitne pomoći prebačen u Klinički centar u Beogradu. Bjelić je takođe upućen na dalja ispitivanja.
Darko Gligorijević, novinar portala Zumer, napadnut je u Bajinoj Bašti, udarali su ga pesnicama u glavu i prskali u oči biber sprejom. Miroslav Pantović, novinar portala Mačva njuz, napadnut je od strane muškaraca obučenih u crno; njegov fotoaparat i prateća oprema su oduzeti i uništeni. Tek nakon dolaska policije, polomljeni fotoaparat je vraćen, bez memorijske kartice. I Darko i Miroslav su primili medicinsku pomoć u lokalnom zdravstvenom centru.
U Kuli su novinari iz raznih medija bili ometani u svom radu – njihove kamere su oduzimane, snimanje je sprečavano, fizički su napadani, prećeno im je i vređani su…
Ipak, krvave glave – zapravo, pokušaj ubistva Lazara Dinića i Ivana Bjelića – izazivaju jezivu asocijaciju na ubistvo novinara Milana Pantića. Ubijen je 2001. godine u ranim jutarnjim satima, pretučen na smrt palicom ispred svoje zgrade. Ovog puta, pored palica, počinioci su nosili sekire i pokazali nivo brutalnosti tipičan za monstruozne režime. Pod udarcima, i dok su snimani, žrtve su bile primorane da viču: „Aca (Aleksandar Vučić) je predsednik!“ Mlada novinarka je više puta udarana u stomak, sa jasnom namerom da joj se nanesu trajne povrede.
Ovaj napad na novinare podseća na terorističke akte koji uključuju progon, fizičko i psihološko zlostavljanje, snimanje i prinudu da prenose političke poruke, uz zastrašivanje i ispitivanje o njihovom radu i angažmanu – sve pod pretnjom da će biti prebijeni sekirama.
Policija još jednom nije reagovala na vreme, stigavši na lice mesta tek kasnije. Iako su se počinioci vratili i prošli pored mesta nasilja, policajci su odbili zahtev žrtava da ih zaustave, identifikuju i pritvore.
Prošle nedelje, misija Saveta Evrope posetila je Srbiju, sastavljena od svih relevantnih međunarodnih organizacija za zaštitu novinarskih i medijskih sloboda – Međunarodne federacije novinara, Evropske federacije, Indeksa o cenzuri, Artikla 19, Komiteta za zaštitu novinara, Međunarodnog instituta za štampu i drugih. Njihov zaključak je bio da je položaj novinara u Srbiji najteži u Evropi i da nasilje eskalira.
Vlasti, posebno vladajuća stranka predsednika Vučića, jučerašnjim ponašanjem su, izgleda, ne samo potvrdile ove procene, već i signalizirale: „Možemo i gore.“ U proteklih godinu i po dana, Srbija je zabeležila rekordan broj napada na novinare.
Napadači dolaze iz redova maskiranih policajaca koje je regrutovala vladajuća stranka. Kriminalci, dileri droge, osobe osuđene za teško nasilje, osuđene ubice, uobičajeni nasilnici lečeni od psiholoških poremećaja, zlostavljači žena i slični profili čine jedinice raspoređene da preplave Srbiju – nastojeći da uliju strah svima sa drugačijim mišljenjem: studentima, građanima, aktivistima, novinarima i političkim protivnicima vladajuće stranke.
Srbija je u stalnom vanrednom stanju koje stvaraju maskirani, u crno obučeni, stranački povezani izvršitelji.
Medijska zajednica se pripremala za ove lokalne izbore u deset opština kao da se sprema za rat. Ujedinjeni u okviru Stalne radne grupe za bezbednost novinara, posetili smo sve ove lokacije pre izbora – razgovarajući sa lokalnim novinarima o dešavanjima, dajući preporuke i sastajući se sa lokalnim tužiocima da bismo razmotrili očekivanja.
Tokom naredne godine, širom Srbije će se održati parlamentarni i predsednički izbori. U proteklih godinu i po dana, bilo je 165 napada i pretnji novinarima, prema zvaničnoj statistici Vrhovnog javnog tužilaštva, od kojih su samo četiri rezultirala sudskim presudama. Nekažnjivost je gotovo apsolutna. Nasilje koje je viđeno tokom ovih lokalnih izbora samo će se intenzivirati u narednim mesecima.
Kada su u pitanju ubistva novinara, postoji i potpuna nekažnjivost. Ubistva Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića ostaju nerešena.
Nakon teških povreda, zastrašivanja i širenja samocenzure i cenzure, takvo nasilje će vrlo verovatno dovesti do novih žrtava među novinarima. To nisu samo naše procene sa terena, već i procene posmatrača iz međunarodnih organizacija.
Ne smemo dozvoliti da još jedan novinar bude ubijen. Ne samo zato što je to neprihvatljivo zlo, već zato što je jasno da bi se to zataškalo. Ubistvo novinara je najjeftiniji oblik cenzure, kako je neko jednom rekao – jeftino, bez posledica.
Zato ne smemo dozvoliti da ova „krvava nedelja“ u Srbiji postane trajno stanje. Novinarska solidarnost, zajedno sa solidarnošću među i sa građanima, je za sada ključna, dok međunarodne organizacije moraju da održe stalnu misiju u Srbiji kako bi sprečile da postane još jedna mračna Rusija ili Belorusija – još jedna zemlja bez novinara i bez nezavisnih medija.
AUTORSKI TEKST VERANA MATIĆA
Autor je predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i operater na Sigurnoj liniji za novinare 0800 100 115
