Neprestano idući ka nekom višem društvenom kvalitetu, što po definiciji predstavlja jedini smisao istorije ako taj smisao uopšte postoji, u Srbiji se opet, posle nepunih 20 godina, suočavamo sa situacijom u kojoj vlast otuđuje Javni servis svih građana za potrebe svoje promocije i potiskivanja svih oponenata i neistomišljenika.
Mi, delatnici Javnog radio-televizijskog servisa Srbije, odlučno dižemo svoj glas protiv ovog ponovnog razvlašćivanja naroda od pristupa svojoj Televiziji i svom Radiju. Ne može se pravedno i prosperitetno društvo graditi na premisama arogantne supremacije koju vlast ostvaruje nad svim neistomišljenicima ne birajući pritom sredstva i ne mareći za moralne obzire. U istoj generaciji mi već po drugi put gledamo isti scenario, u kome elementarna istina vidljiva golim okom na ulicama gradova Srbije više nije merodavna a merodavan postaje samo interes vlasti. Jednom, pre 19 godina, to se nije završilo dobro; ni za Javni servis a ni za vlast. Mi, radnici RTS, nikako ne želimo da dozvolimo da naša kuća ponovo dospe pod udar gneva javnosti koja ne može da trpi toliki informativni teror svoje Televizije i svog Radija.
Ne možemo, dakle, da tolerišemo dalje izvitoperavanje temeljnih načela naše profesije koja nalažu izbalansiranost, jednak pristup do javnosti svim političkim opcijama, kao i odsustvo svake tendencioznosti pri izveštavanju sa događaja kao i u tumačenju istih. Pa tako ne možemo dalje da ćutimo pred očiglednim falsifikovanjem naše ionako bolne stvarnosti u kojoj se uspesi vlasti glorifikuju i pretvaraju u opijum za narod, stvarnosti u kojoj se pametni i učeni ućutkuju za račun poslušnih, a prisustvo samog naroda na ulicama gradova Srbije predstavlja kao sporedan incident čija se važnost bagatelizuje i nipodaštava, dok u isto vreme prisustvo naroda na manifestacijama koje su po volji vlasti biva preuveličavano, slavljeno i osvetoljubivo naglašavano. Ne dozvoljavamo dalje podvajanje naroda, jer to vodi u nesagledive perspektive daljih podela i sukoba. Naša kuća, Radio televizija Srbije, ne sme više nikad doprinositi takvim scenarijima naše stvarnosti.
Turobna je sudbina medijske kuće koju svi plaćamo, i sve predvidljiviji kraj ove kule od karata koju uz pomoć ovakvog Javnog servisa, sprovodeći ovakvu kampanju prema neistomišljenicima, gradi vrh aktuelne vlasti u Srbiji. Ne dozvoljavamo da se na leđima nas radnika RTS koji smo život posvetili jednom plemenitijem cilju dalje utire put ka još jednoj lomači na kojoj će goreti naša kuća i sa njom ugled koji su u decenijama pre nas gradili veliki profesionalci ove profesije, čije biste sad krase naše hodnike.
Upozoravamo rukovodstvo kuće, da u najkraćem mogućem roku – a to je odmah – pronađe način da informisanje ove kuće prilagodi profesionalnim standardima koji važe u civilizovanom svetu. Poslušništvo nije etički i profesionalni domet dostojan 21. veka, ono pripada srednjem veku i dvorskim ludama tiranskih dvorova. Mi, članovi sindikata Nezavisnost, koji smo bili inicijatori oktobarskih promena 2000. godine i koji smo te večeri obećali auditorijumu da ga ova kuća više nikad neće tlačiti svojim programom, nećemo da služimo u institucijama takvog tipa. Kao slobodni ljudi izjavljujemo da priznajemo samo zdrav razum i profesionalni kodeks za svoj putokaz na istorijskom putu ka onom višem društvenom kvalitetu ka kome, kao razumne ljudske jedinke, valjda svi zajednički stremimo.
U vremenima kad politika i njeni protagonisti zaprete golom životu i egzistenciji, osnovna je dužnost svakog prosvećenog građanina da počne da se bavi svojim životom i opstankom, dakle – politikom. Pogotovo mi, članovi jednog medijskog sindikata, imamo pravo da kažemo da program naše kuće klizi u neodrživu varijantu sirove propagande jer mi u čijim redovima sede svi profili zanimanja u našoj kući, najpozvaniji smo da učinimo ovakvu analizu programa i damo ovakvu njegovu ocenu. To nam pravo niko ne može oduzeti, ponajmanje onaj ko bi ovaj naš proglas možda hteo da označi kao „politikantski“, što je u poslednje vreme, u naopako shvaćenom pojmu politike i samog života, postala praksa onih koji ne biraju sredstva da ućutkaju svakog čije im se mišljenje ne sviđa, birajući pritom kvalifikaciju koja im se u tom trenutku učini najpodesnijom, ne usaglašavajući je sa zdravim razumom nego samo pojačavajući ton svog glasa.
Inat se može terati nekim ljudima sve vreme. Može i svim ljudima neko vreme. Ali inat se ne može terati svim ljudima sve vreme. Gospodo direktori i urednici Informativnog programa, nemate nikakvo pravo na ovakvu razgradnju bića ove kuće kao i čitavog naroda koji ovakvim načinom izveštavanja ponižavate. Jer, ma šta vi o tome mislili, taj narod, a ne bilo koji čovek na vlasti, je vaš poslodavac. Poslušajte glas svog poslodavca, jer kad vam ovaj poslodavac uruči otkaz, svi su znaci da će vas taj otkaz boleti, i da nikakve privilegije koje vam bliskost sa trenutnom vlašću sada donosi neće moći taj bol da ublaže.
