Kultura za sve! Dostojanstven rad za sve!

Povodom Prvog maja, zajedničko saopštenje umetnika i radnika u kulturi

Nakon više od 40 dana od uspostavljanja vanrednog stanja u Srbiji, u osvit Prvog maja Međunarodnog praznika rada, mnoštvo udruženja, organizacija i pojedinaca koji rade u oblasti umetnosti i kulture u Srbiji složno se okupilo kako bi još jednom ukazali na nefunkcionalni i nepravedni sistem koji je u nastaloj krizi brutalno ponizio i isključio sve radnice i radnike u polju umetnosti i kulture, kao i sve druge koji su se prvi našli na udaru globalne pandemije – radnice i radnike u zdravstvu, uslužnim delatnostima i sve one čiji životi zavise od volje vlasnika fabrika, preduzeća i trgovačkih lanaca.

U trenutku u kome naše društvo, kao i čitava globalna zajednica, prolazi kroz istorijski potres koji sa sobom nosi strah, zbunjenost, neizvesnost, ali i svest o greškama i mogućnostima da se one isprave u budućnosti, naše resorno ministarstvo, Vlada i lokalne samouprave, nisu realizovali nijedan oblik podrške očigledno ugroženim umetnicima i kulturnim radnicima, dok se jedina izrečena mera Vlade Srbije – jednokratna pomoć od 100 evra za sve punoletne građane – u međuvremenu pretvorila u svojevrsnu instrumentalizaciju.

Podsećamo da su brojna udruženja u prethodnih nekoliko nedelja pozivala nadležne, od Ministarstva kulture i informisanja i Ministarstva finansija pa do Vlade AP Vojvodine i Grada Beograda, da pokrenu raspoložive mehanizme za pomoć koja je neophodna onima koji su ostali bez ikakvih prihoda u nastaloj situaciji. U svojim apelima su se pozivali na istraživanja koja su promptno sproveli među više stotina umetnika, i stručnjaka samozaposlenih u kulturi, te onima koji svoju delatnost obavljaju kroz uglavnom mala udruženja u kulturi. Ti apeli sadržali su i predloge mera koje mogu biti brzo i lako donete, a na primerima brojnih evropskih država i naših suseda koji ih već primenjuju, vršeći svoju javnu funkciju brige o svim građanima.

U međuvremenu, mnoge mere hitne pomoći pokrenuli su sami umetnici i kulturni radnici kako bi pomogli one među sobom koji su u najtežoj situaciji i solidarno sa njima podelili minimalne raspoložive resurse: NKSS je osnovala Solidarni fond, za svoje članove i članice, ULUS je pokrenuo akciju ULUS65+ za pomoć svojim starijim članovima u potpunoj izolaciji, dok mnogi kulturni radnici zaposleni u javnom sektoru kulture i obrazovanja pokreću mini akcije solidarnosti sa kolegama iz nezavisnog sektora. Sve to govori da ima načina da se solidarno pomogne kada je potrebno, ali i da pomoć ne sme da ostane samo van državnih mehanizama i da vladajuća politička elita ne sme sama da pravi izbor „povlašćenih”, poput velikih domaćih i stranih kompanija, proizvođača zastava, investitora sa kojima svakodnevno patetično saoseća.

Jasno je da je sektor kulture u ovoj zemlji na prekretnici i da posle ovakvog ponašanja, neodgovornosti i nemoći, on ne može da ostane zarobljenik nefunkcionalne i oportunističke strukture koja zaposeda Ministarstvo kulture i informisanja, Vladu RS, Vladu AP Vojvodine, Sekretarijat za kulturu Beograda, Gradsku upravu za kulturu Novog Sada i većinu drugih lokalnih samouprava.

Zato tražimo da se hitno sprovedu mere ublažavanja posledica krize za hiljade umetnika i kulturnih radnika i njihovih porodica:

kroz hitnu realizaciju finansijske pomoći svim samostalnim umetnicima i samostalnim stručnjacima u kulturi koji delaju kroz strukovna i reprezentativna udruženja, kroz samoorganizovana udruženja, neformalne grupe i druge oblike vaninstitucionalnog udruživanja u iznosu od po 30 000 dinara neto

kroz realizaciju godišnjih konkursa za projekte po ubrzanim procedurama u Ministarstvu kulture, Sekretarijatu grada Beograda i drugim gradskim i pokrajinskim Sekretarijatima
kroz uključenje predstavnika stručnih udruženja i institucija kulture u konkursne komisije kako bi se obezbedila stručna i fer raspodela sredstava, budući da su to jedina sredstva sa kojima čitav sektor može da nastavi da angažuje hiljade umetnika u narednom periodu
kroz zagarantovanu isplatu minimalne zarade (u iznosu od 30 000 dinara neto mesečno) za sve u sektoru kulture koji rade u nesigurnim uslovima, a koji ne podležu gore navedenim merama.

Očekujemo da se pokrene korenita promena sistema kulture u kojoj niko neće biti žrtva svog profesionalnog bavljenja umetnošću i kulturom i u kome će se taj rad vrednovati kao rad koji je društveno koristan, angažovan i emancipatorski, jer kultura je neodvojivi deo identiteta svih nas!

Pozivamo i sve zaposlene u javnom sistemu kulture da dignu glas protiv nepromišljenog izlaganja riziku na radnom mestu koje dolazi kao kruna dugogodišnjeg uništavanja svakog profesionalnog i društveno-odgovornog rada u javnim institucijama kulture.

Pridružujemo se svim ostalim radnicima i radnicama u obeležavanju Međunarodnog praznika rada, u ovom teškom i neizvesnom trenutku. Pozivamo sve na solidarnost i zajedničku borbu kao jedini put izlaska iz ove duge, iscrpljujuće i sveopšte krize.