LETNJA PREPORUKA KUME: Pesme koje tematizuju položaj radnika i radnica

“Muzika je univerzalni jezik i iz tog razloga može predstavljati jedan od najmoćnijih kanala komunikacije za slanje različitih poruka, opomena, zaključaka”

Spot za drugi singl na studijskom albumu “Euforija” koji priprema pančevački dvojac Buč Kesidi posvećen je teksitilnim radnicama. Muzički spot za pesmu “Skupi snagu“ prepun je radničkih motiva – u prvom kadru šivaća mašina, u skoro svakom kadru ženski radni kolektiv, radničke uniforme, radnička i ženska solidarnost.

Kolika je moć pop kulture u otvaranju tema u javnosti kao što su problemi obespravljenih radnika, loših uslova rada i koliko su muzičari i muzičarke spremni da se posvete ovim temama u svojoj umetnosti, za KUMU govori Katarina Mitić Minić muzikološkinja iz kolektiva FEMIKS.

“Skupi snagu, reci mu
Kako si, ali nije potrebno
Skupi snagu, reci mu
Teško je, ali nije dovoljno”

Lepota umetnosti jeste u tome što je gotovo uvek otvorena za različita tumačenja i učitavanja, kaže Katarina Mitić Minić analizirajući za KUMU pesmu ,,Skupi snagu” koja, prema njenom mišljenju može da se tumači na različite načine, ali u simbiozi sa vizuelnim rešenjem u vidu spota definitivno podstiče na promišljanja o statusu radnica u fabrikama širom naše zemlje, ali i sveta.

“Mišljenja sam da je za svako osnaživanje potrebna neka polazna tačka, pa zašto da to ne bude jedan muzički spot u kom su glavne akterke žene koje predstavljaju radnice u fabrikama i koje se očigledno suočavaju sa različitim izazovima.”

U snimanju spota učestvovalo je preko trideset žena, a spot govori o podršci i prijateljstvu, navela je na svom Instagram profilu art direktorka Vedrana Vukojević koja je radila na samom projektu. I osnaživanje, ženska kolektivnost jesu neizbežna tumačenja tog spota.

To što su pesma i spot “Skupi snagu” stigli od benda mlađe generacije donosi jednu novu dozu optimizma, kaže za KUMU muzikološkinja iz kolektiva Femiks Katarina Mitić Minić.

“Donosi i novu dozu energije i poleta činjenica da sve više mladih autorki i autorka biva inspirisano dešavanjima u društvu i to često vrlo uspešno pretaču u svoju muziku. Svaki vid podizanja vidljivosti tema koje su važne je podjednako bitan, te ne treba umanjiti vrednost delanja starijih koleginica i kolega koji kontinuirano u svom radu, kroz muziku koju stvaraju, ukazuju na probleme koji nas okružuju.”

Solidarnost – vaša borba je i naša borba

U novembru 2019. godine aktuelni štrajk prosvetnih radnika i radnica u Hrvatskoj bio je okidač za nastanak pesme “Solidarnost”. Sastav Elemental, čiji su članovi i članice većinski upravo prosvetni radnici, pružili su podršku protestima i najpre na društvenim mrežama poručili: “Mi muzičari smo osjetljivi na borbu svojih sugrađana . Pogotovo onih koji su nas odgajili i podignuli. Vaša borba je i naša borba. Ljudi držimo vam leđa. Ovaj put ne uzmičemo. Za bolje sutra!”, a zatim je nastala pesma “Solidarnost”, spontano u svega nekoliko dana. Više od 75 škola i hiljadu prosvetnih radnika slalo je video materijale i tako je nastao spot za pesmu koja je postala je simbol borbe prosvetnih radnika i radnica. Da takva muzika ima pokretačku snagu, mišljenja je Katarina Mitić Minić.

“Muzika poseduje mnoga blagotvorna dejstva, a jedno od njih jeste mogućnost da se mi kao slušaoci možemo poistovetiti sa narativom neke pesme i da ga na taj način možemo prisvojiti zato što većina tekstova komunicira univerzalno o stvarima koje su i nama bitne. To jeste jedna divna i moćna stvar u isto vreme. U protekloj deceniji sam često na protestnim šetnjama sa svojim sugrađanima bila svedok da u trenutku kada zajedno počnemo da pevamo tekst neke pesme, koji je itekako smislen u situaciji zbog koje smo na primer izašli na ulice, ljudi osete i podele neku novu energiju međusobno. Kako kaže Elemental ,,Svi smo mi na istoj strani, nikako drugačije. Kad nas krenu ušutkavat, možemo i glasnije.” 

Istorija je svedok toga da umetnost, a samim tim i kultura uvek nastaju, odnosno razvijaju se, u odnosu na različite društvene kontekste koji ih u datom trenutku okružuju, dodaje sagovornica KUME.

“Umetnice, umetnici i kulturni radnici ne borave pod staklenim zvonom, već su vrlo često posebno zainteresovani za dešavanja u društvu, okolini, kako na lokalnom, tako i na globalnom planu. Muzika je univerzalni jezik i iz tog razloga može predstavljati jedan od najmoćnijih ,,kanala komunikacije” za slanje različitih poruka, opomena, zaključaka i slično.”

Svi na pod – ovo je privatizacija

Hladno pivo je u pesmi “Firma” objavljenoj 2015. godine poručilo

“….a kad stignem do porte i do spuštene rampe skinem kapu za sve nas koji još pamte dan kad su ispred firme stale crne limuzine i rekli: Bog, domovina, nacija svi na pod ovo je privatizacija! Napravite mjesta za obitelji dvjesta!….“

Mile Kekin je nakon objavljivanja pesme izjavio za medije da je ona nastala nakon što su primetili da u svakom gradu u kojem su svirali postoji kombinacija novih crkava i propalih tvornica, velikih zastava i još veće nezaposlenosti. Tad je poručio „pjesma je ubrzani tečaj za mlađe, kratki podsjetnik za one malo starije, ali i upozorenje za nadolazeće da ne padaju olako i bez ispaljenog metka na stare fore novog početka.“

Takve teme treba budu aktuelne dokle god vrsta problema poput jako lošeg položaja radnika u fabrikama u našoj zemlji, regionu i šire postoji, smatra muzikološkinja Katarina Mitić Minić.

“Svedoci smo vremena u kom postoje fabrike poput ,,Aptiva” u Leskovcu u kojoj radnice potpisuju ugovore u kojima se navodi da će raditi 6 dana u nedelji po 12 sati, a ukoliko se požale na uslove rada, momentalno dobijaju otkaze. Sistem u kome živimo kao da je ,,gluv” na ovakve probleme i ozbiljno kršenje zakona. Ovakvi prestupi predstavljaju goruće tačke ne samo za bolji i kvalitetniji život naših sugrađana, već se zbog njih često dovodi u pitanje njihova gola egzistencija. Ne postoji zdrava ekonomija neke zemlje bez zdravih i zadovoljnih radnica i radnika. I važno je da sve umetnice i umetnici, a ne samo ljudi koji se bave muzičkim autorstvom, konstantno podsećaju na tu činjenicu, sve dok jednom, iako znam da je pomalo utopijska želja, ne dočekamo to ,,bolje sutra”.

Radnička klasa odlazi u raj

Praksa stavljanja u fokus tema poput radničke borbe, uslova rada, socijalne pravde, osnaživanja radnika i radnica, sindikalne borbe nije bila strana muzičarima osamdesetih godina prošlog veka. Upravo tada su nastale brojne pesme koje su mnogima i danas prva asocijacija na radničke borbe i osvajanje slobode.

“Gdanjsk osamdesete, uzavrele tvornice,

Dva puta se ne šalju tenkovi na radnike

Nisu se usudili, podbjedili smo svi mi”

Tako je Džoni Štulić još 1981. u svojoj pesmi podsećao i opevao istorijske osamdesete kada su Leh Valensa i sindikat „Solidarnost“ uzdrmali temelje istočnog sistema i podigli na noge hiljade radnika i radnica brodogradilišta koji su krenuli u Gdanjsk u borbu za bolji život, ljudska prava, protiv korumpirane vlasti.

Takođe osamdesestih, (1984.) muzički bend novog talasa „Haustor“ objavljuje album na kojem se nalazi pesma „Radnička klasa odlazi u raj“. Ona je godinu dana ranije bila zabranjena jer tematizuje i satirično ispraća borbenu prošlost radnika.

“Bolje je da odete prilike su nove

Ulozi u povjesti došao je kraj

U pola četiri ujutro sa perona pet

Radnička klasa odlazi u raj

Pa pa proleteri”

Darko Rundek je i nakon Haustora nastojao, a nastoji i danas da kroz angažovane tekstove u svojoj muzici ukazuje na nepravdu u društvu. Još jedna od njegovih takvih pesama je “Štrajk željezničara” sa albuma “Apokalipso”, u kojoj kaže “nek se podigne stisnuta šaka, nek nas povede u bolje dane”.

Težak ženski rad opevao je Vlada Divljan u pesmi “Patuljci”. Sa stihovima “radi u rudniku, život joj nije lak, ona ne voli muziku, ona voli ritam jak” i danas se mogu poistovetiti brojne radnice u našoj zemlji. Divljan je sa Idolima govorio o fabrikama, radnicima, udarništvu radnika u pesmi “Maljčiki”. Pesmu je napisao zajedno sa Srđanom Šaperom i kako je jednom prilikom izjavio za medije “Ta pesma je praktično nastala na probi. Neka početna ideja je moja, jer su već postojale pesme „Amerika” i „Schwule über Europa“ na nemačkom, pa sam razmišljao kako bi bilo fantastično da imamo nešto i na ruskom. Znali smo da pesma mora da ima socrealistički naboj.”

“Plamene zore
Bude me iz sna
Fabrička jutra,
Dim iz dimnjaka
Pesma se ori,
Mladi radnici
Čelična jutra,
Hitam fabrici.”

Pesma je objavljena 1981. godine na albumu “Paket aranžman” koji važi za jedan od najboljih i najznačajnijih u jugoslovenskoj rok muzici, jer je njegovim objavljivanjem započeo „novi talas“, pravac koji je promenio jugoslovensku rok scenu i uticao na njen razvoj tokom osamdesetih i devedesetih godina 20. veka.

Više od deset godina nakon toga dobijamo i “Himnu rada”. Naime, 1993. godine Kud Idijoti  objavljuju album “Tako je govorio ZaraTusta” i u pesmi  Himna rada između ostalog poručuju:

“Ujutru se dižeš rano, ideš na posao svoj.

Gde počinje život tvoj, tu zaradi kruh svoj.

Rad je tvoja sreća, idi naprijed i bori se
Ne dozvoli da te razni ljudi spletu i potkradu.”

Tehnološki višak danas slavi Prvi Maj

I dok je Lačni Franz osamdesetih objavio pesmu “Prvi maj” za koju Zoran Predin kaže da je ljubavna pesma radničkoj klasi, dvadesetak godina kasnije, praznik rada Prvi maj opevan je u pesmi Dubioze kolektiv iz potpuno drugog ugla. U pesmi istog naziva dobijamo prikaz praznika rada satirčno, ironično, duhovito, što može da posluži kao ilustracija doživljaja prvog maja tada i danas.

“Ni danas nije počeo svenarodni ustanak
Idu svi na sindikalni prvomajski uranak
Proleteri kao jedan žure do cilja
Nozdrve golica miris roštilja
Naspi nam po rakiju i nazdravi za kraj
Tehnološki višak danas slavi Prvi Maj
Ovdje se rastajemo, zbogom, good bye
Mi idemo u stečaj, sretan Prvi Maj”

I Nežni Dalibor u svojoj “Prvomajskoj” novijeg datuma (2016.)  govori o posrnuću radnika. Pesma je posvećena obespravljenoj i ucenjenoj radničkoj klasi, kako kažu, s idejom da služi kao podsetnik na to ko smo i na šta sve pristajemo. “Zato savijmo svi leđa. Hajde savijmo svi leđa i svi ćutke na posao” peva u refrenu pesme Nežni Dalibor.

Samoorganizovani hor i orkestar iz Beograda „Horkestar“ je 2000. godine nastao sa idejom da se u prvi plan stave radničke i revolucionarne pesme koje će prizvati stvaranje nečeg novog i postojanog. Kada su objavili spot za pesmu “Hej radniče” za medije su rekli da je „Spot je nastao kao težnja da se stavi znak jednakosti između radnika i umetnika. ‘Horkestraši’ veruju da svi radnici, bili oni rudari, pekari, bankari, radili u ateljeu ili u pozorištu, imaju jednaka prava i pravo na rad. Niko ne bi trebalo da se odriče svog rada, već da izdrži i izbori se za svoja prava i uzme stvar u svoje ruke“.

Iz kratke analize i podsećanja na pojedine pesme sa radničkim motivima, da se zaključiti da kontinuitet pevanja o pitanjima koja “žuljaju” radnike i radnice u zemljama bivše Jugoslavije postoji, a danas je čak primetno da sve više žena u muzici otvara teme socijalne pravde. Katarina Mitić Minić nabraja niz takvih muzičarki za njuzleter KUMA.

“Natalee je autorka koja ima neverovatno bistre i pametne tekstove u kojima komunicira različite stvari koje su važne novim, mladim generacijama i koja je zbog svoje muzike i meni lično često popravi dan. Tu je i nezaobilazna Konstrakta, koja je u svom, sad već globalnom hitu “In Corpore Sano”, podcrtala položaj umetnica i umetnika u našoj zemlji jednom ključnom rečenicom “Nemam knjižicu”, a sa druge strane potreba jeste da budeš zdrav da bi radio, zato što kategorija plaćenog bolovanja u slučaju umetnika gotovo da ne postoji.“

Upravo je pesma “In Corpore sano” koja je Srbiju predstavljala prošle godine na Evroviziji, napravila pravu malu revoluciju i pokazala koliko je muzika moćan kanal komunikacije za slanje poruka. Tema položaja umetnica, zdravstvenog osiguranja je bila u javnoj sferi više nego ikada pre, zahvaljujući jednoj pesmi, muzičarki Konstrakti i sastavu Zemlja Gruva.

Umetnica je (ne)vidljiva

I upravo su takve pesme (Zemlja Gruva – Jednom je sada; Natalee– Ćao) brojnih muzičarki ili bendova sa većinski ženskim autorstvom, koje pevaju o aktuelnim društvenim problemima, objavljivane na kompilacijama Femisketa. Kolektiv Femix se godinama trudi da putem kompilacije Femikseta i drugih projekata pruži podršku i veću vidljivost ženama na alternativnoj muzičkoj sceni u našoj zemlji, kaže sagovornica KUME Katarina Mitić Minić koja čini deo Femix tima.

Katarina Mitić Minić, foto Zorana Milovanović

“Podrška je jako važna, i iz tog razloga mi smo odlučile da je kroz projekat Rok kamp za devojčice pružimo od najranijeg uzrasta svim onim devojčicama koje žele da se oprobaju u stvaranju i sviranju muzike. Za one malo starije tu je muzička kompilacija Femikseta u okviru koje evo već jedanaesti put promovišemo debitantske autorke i bendove, ali i one već afirmisane i poznate široj publici. Mada jedna od lepših stvari jeste ta da sada imamo već nekoliko pesama u čijem su nastajanju učestvovale upravo naše devojčice sa Rok kampa”, zadovoljno dodaje muzikološkinja i ističe da im je veoma važno umrežavanje i pružanje prvih prilika.

“U radu našeg kolektiva, kroz projekte koje realizujemo, konstatno radimo na tome da mreža talentovanih umetnica i radnica u kulturi (ne samo u muzici) postane sve veća, jača i vidljivija, zato što verujemo da se na taj način dešavaju dobre i pozitivne promene u kulturi i društvu u našoj zemlji. Mislim da su mlade generacije itekako svesne uticaja muzike u kontekstu različitih ,,borbi” i istupanja protiv nepravde, i da će u budućnosti sve više i više koristiti prostor kojim raspolažu, a to je nepregledno polje muzike, kako bi prenosili poruke koje su im važne.”

Piše: Tamara Srijemac