Međunarodni skup u Barseloni: Većim platama i socijalnom pravdom protiv desnog ekstremizma

Poboljšanje života radnih ljudi je najbolji način suprotstavljanja usponu krajnje desnice, poručili su učesnici sindikalne skupštine u Barseloni političkim liderima okupljenim 17 i 18. aprila u istom gradu na Globalnom progresivnom forumu

Skupština sindikata održana prošle subote u Barseloni, uz podršku vodećih globalnih sindikalnih asocijacija – Međunarodne konfederacije sindikata (MKS) i Evropske konfederacije sindikata (EKS), okupila je lidere i aktiviste radničkog pokreta radi koordinacije progresivnih rešenja za aktuelne globalne izazove

Glavne teme sindikalnog skupa bile su borba protiv ekstremne desnice, socijalna pravda i dostojanstven rad, rodna ravnopravnost, međunarodni standardi rada i politička podrška svim tim najvažnijim ciljevima međunarodnog sindikalnog pokreta.

Učesnici sindikalne skupštine u Barseloni

U Barseloni je usvojena deklaracija „Socijalna pravda i vrednosti: Sindikalni odgovor krajnjoj desnici“ koja ukazuje da su povećanje plata i postizanje socijalne pravde ključni za suzbijanje uticaja ekstremno desničarskih ideologija i pokreta, saopštila je EKS.

Interesi pojedinaca iznad potreba većine

Predstavnici međunarodnog sindikalnog pokreta ukazali su da krajnja desnica napreduje zahvaljujući dezinformacijama, podelama i nepoverenju, politici štednje, nesigurnosti posla i napadima na sindikate što zajedno podstiče rast ekonomske nejednakost. Kako se ističe u usvojenoj deklaraciji, „krajnja desnica nema za cilj da ospori nepravedni ekonomski sistem, već da ga ojača, u službi direktora i najbogatijih pojedinaca čija korporativna moć sve više oblikuje političke odluke.“

Ova koncentracija bogatstva i moći podstiče širu krizu demokratije, gde interesi nekolicine nadmašuju potrebe većine. Istraživanja pokazuju da krajnje desničarski političari u Evropskom parlamentu dosledno glasaju protiv interesa radnih ljudi, uprkos deklarativnim tvrdnjama da se zalažu za njih.

Politički lideri o očuvanju demokratije u svetu

Globalni progresivni forum održan 17. i 18. aprila u Barseloni osmišljen je kao neophodna alternativa konzervativnim i krajnje desničarskim snagama. Skupu sa približno 5.000 učesnika obratili su se predsednik Brazila Lula da Silva („progresivci moraju da izaberu jednakost“), predsednica Meksika Klaudija Šejnbaum, predsednik Južne Afrike Siril Ramafosa („članice Saveta bezbednosti UN stalno krše prava i zakone Ujedinjenih nacija“), predsednik Kolumbije Gustavo Petro, predsednik Urugvaja Jamandu Orsi, premijer Španije Pedro Sančez („krajnja desnica ne viče zato što pobeđuje, već zato što znaju da im vreme ističe“), i premijerka Švedske Magdalena Anderson („udružimo snage jer milioni ljudi čekaju da osvojimo bolju budućnost“). Na plenarnom skupu su govorili i potpredsednica Evropske komisije Tereza Ribera, senator SAD demokrata Kris Marfi („administracija Donalda Trampa je najkorumpiranija vlada u istoriji SAD“), predsednik Partije evropskih socijalista Stefan Leven („pokrećemo fundamentalno pitanje jednakosti između naroda, kultura, ljudi, bez obzira na poreklo, etničku pripadnost ili pol“), ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Lemi, zamenik nemačkog kancelara Lars Klingbejl, guverner američke države Minesota Tim Volc („imamo predsednika spremnog da puca na bilo koga i da ide u rat“), lider opozicije u Indiji Raul Gandi, italijanska opoziciona liderka Eli Šlajn i drugi politički predstavnici iz različitih krajeva sveta. U video obraćanju, ekonomista Gabrijel Zukman je govorio o neophodnosti uvođenja globalnog poreza na bogatstvo. Naglašavajući da „niko, pa ni milijarderi, nema pravo da ne plaća nikakav porez“, Zukman je promovisao svoju ideju o minimalnom porezu od 2 odsto na imovinu milijardera čije bogatstvo premašuje milijardu dolara, što bi na svetskom nivou generisalo oko 250 milijardi dolara godišnje za javne usluge i borbu protiv klimatskih promena. Izveštavajući sa sindikalnog i političkog skupa u Barseloni kao o "ključnom frontu" za odbranu demokratskih vrednosti, Euronjuz je u prvi plan izvukao poruku Ester Linč da „ekstremna desnica koristi strah radnika od inflacije i gubitka posla“. Britanski Gardijan je analizirao kako se evropski laburisti i socijalisti pozicioniraju u odnosu na "Trampov efekat" i uspon desnice u zemljama poput Italije i Mađarske. Francuski Mond je opisao skup kao pokušaj stvaranja međunarodne alijanse koja bi ponudila ekonomsku alternativu populizmu. Španski El Pais je detaljnije izvestio o sindikalnoj skupštini prenoseći govore koji su upozorili da "bez socijalne pravde nema stabilne demokratije".

Zato demokratski i progresivni političari moraju da obnove poverenje pružanjem pravih rešenja za probleme radnih ljudi, poruka je koju su sindikalci uputili političkim liderima okupljenim krajem prošle sedmice u istom španskom gradu na Globalnom progresivnom forumu.

U deklaraciji iz Barselone se još navodi:

„Da bi se suprotstavile usponu krajnje desnice, vlade moraju poboljšati živote radnih ljudi: kroz bolje i sigurnije poslove, pravedne i dostojne plate i dostojanstven životni standard, snažne javne usluge, industrijsku politiku koja obezbeđuje kvalitetna radna mesta u svakom sektoru i u svakom regionu… Demokratija je jača tamo gde radnici imaju kvalitetne poslove, pravedne plate i uslove, čvrsta prava i sindikalno predstavljanje. Gde su javne usluge kvalitetne i univerzalne, a socijalna kohezija raste. Tamo gde se rešava problem eksploatacije nema podela. Gde se investira u društveni i ekonomski napredak, jača poverenje u pravednu budućnost za mnoge.“

Ljudima treba projekat nade

Ovo potkrepljuje i studija Fondacije Hans Bekler prema kojoj radnici koji su nezadovoljni uslovima rada, koji nisu dobro plaćeni i imaju malo uticaja na poslu, imaju veću verovatnoću za negativan stav prema demokratiji. Nasuprot tome, oni sa dobrim uslovima rada više veruju demokratiji i javnim institucijama.

Na sindikalnom skupu u Barseloni generalna sekretarka EKS-a Ester Linč je naglasila da je radnim ljudima potreban projekat nade: „To znači stvarna poboljšanja koja ljudi mogu da osete sada – mogućnost da priušte sebi dom, zarade pristojnu platu i imaju sigurnost na poslu. To takođe znači izgradnju budućnosti u koju ljudi mogu da veruju“. Zaključila je da je to „najbolji način da se suprotstavljamo podelama i usponu krajnje desnice.“

Generalni sekretar MKS-a Luk Triangl ukazao je da se krajnja desnica hrani nesigurnošću i podelama, i da radnim ljudima ne nudi ništa: „Nije rešenje hranjenje strahom već je to demokratija koja obezbeđuje pristojna radna mesta, plate za dostojanstven život, jake javne usluge i prava na radu. Moramo vratiti ekonomiju koja funkcioniše za radnike, a ne za pojedince. Kada vlade poboljšavaju živote ljudi, one jačaju demokratiju i odsecaju tlo na kojem raste krajnja desnica.“

Generalni sekretar španskog sindikata UGT Pepe Alvarez u svom obraćanju fokusirao se na ulogu radničkih prava u očuvanju demokratije. Njegove ključne poruke bile su da je povećanje plata odbrana od ekstremizma i da je jačanje kupovne moći radnikanajbolji način za zaustavljanje rasta krajnje desnice. Istakao je da sindikati moraju vraćati nadu radnicima kroz konkretne rezultate u kolektivnom pregovaranju. Poručio je Alvarez i da procesi dekarbonizacije i digitalizacije ne smeju nikoga prepustiti samog sebi, te da je ljudima potrebna pravedna tranzicija koja garantuje nova, kvalitetna radna mesta za sve one čije su radne pozicije ugrožene promenama u industriji.

Učesnicima sindikalne skupštini obratio se i španski premijer Pedro Sančez, naglašavajući važnost socijalnog dijaloga i odbrane demokratskih principa širom Evrope.