27.5.2021. Kategorija: Intervju Izvor: UGS Nezavisnost Foto: Medija centar, lična arhiva M.J., Pixabay.com
Rešavanje problema zagađenja vazduha, vode i zemljišta nije moda, nego nasušna potreba građana, odnosno najviši javni interes, i nikakvi projekti ekonomskog razvoja ne smeju biti ispred zaštite zdravlja građana. Međutim, danas u Srbiji teško da ima naseljenog mesta koje nema probleme sa zagađenjem životne sredine, izjavio je meteorolog Milenko Jovanović
Nacionalna ekološka asocijacija (NEA), osnovana 20. aprila ove godine, predstavila se javnosti kao visokostručna ekološka organizacija koja se analitički i praktično bavi problemima i rešenjima u vezi sa životnom sredinom u Srbiji. NEA želi da bude korektiv zvaničnoj državnoj politici u sferi zaštite životne sredine, ali i da podrži sve one kojima trebaju tačne informacije o zdravlju i kvalitetu života.
Jedan od osnivača NEA, bivši načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine, meteorolog Milenko Jovanović u razgovoru za portal UGS Nezavisnost naglasio je da je NEA osnovana zbog neshvatljivog ćutanja institucija na probleme životne sredine i sve većeg raskoraka između ostvarivanja prava na zdravlje i onih koji su dužni da o tome brinu. Ujedinili su se “dokazani stručnjaci, ali i borci protiv ćutanja i nečinjenja onih koje građani plaćaju da im obezbede ustavno i zakonsko pravo na adekvatan nivo kvaliteta životne sredine”. Namera im je da se “izvrši pritisak na uspavane i često nekompetentne donosioce odluka da počnu na pravi način da se bave javnim interesom građana kad je u pitanju zaštita zdravlja od zagađenja”.
Šta je NEA dodatno konkretno donela u sferu ekologije?
– Očigledno je nova aplikacija za praćenje kvaliteta vazduha u realnom vremenu, čiji je autor Dejan Lekić, takođe deo ekspertskog tima, a koja je dostupna i preko google play prodavnice učinila tri kvalitativna koraka ispred dosadašnjeg pristupa. Naime, podaci koji se prikazuju na časovnom nivou se koriste odmah za analizu stanja tokom bilo kog željenog perioda, da bi se na zagađenje reagovalo odmah, a ne sa zadrškom od minimum godinu dana. Da li to odgovara institucijama ne znam, ali građanima sigurno da. Drugi primer je potenciranje na sajtu NEA da se nekontrolisano i nekažnjivo u Boru ponavljaju zakonom strogo zabranjene pojave ugrožavanja zdravlja građana visokim koncetracijama sumpor dioksida. Kao rezultat toga je da je kompanija, uzročnik zagađenja, sama isključila neadekvatno postrojenje za odsumporavanje, a da su državne institucije ostale neme i zatečene
NEA okuplja veliki broj stručnjaka koji se bave zaštitom životne sredine. Da li vas je u međuvremenu kontaktirao neko iz Ministarstva za zaštitu životne sredine?
– Pomenuti stručnjaci su se okupli oko ideje NEA baš zato što imaju znanja, volje i energije da daju doprinos poboljšanju kvaliteta vazduha, vode i zemljišta, a ne učestvuju u odlukama, koje su najčešće ili zakasnele ili neadekvatne. Na drugo pitanje je odgovor NE.
Kakav je odnos aktuelne vlasti prema životnoj sredini?
– Na žalost, najblaže rečeno neadekvatan, a to sublimira odsustvo želje da se suoči s problemima na stručan način i da se urgentno krene sa rešavanjem istih, jer je u pitanju nedopustivo ugrožavanje zdravlja. Rešavanje problema zagađenja vazduha, vode i zemljišta nije moda, nego nasušna potreba građana, odnosno najviši javni interes. Pod pritiskom interesovanja građana, pojavljuju se pozitivni pomaci, ali uglavnom preuzimanjem „tuđih“ ideja i bez imalo samokritičnosti da je bilo propusta u odlukama. Naprotiv, govori se kao da je sve nastavak dosadašnje politike, a „današnje“ odluke su suprotne od „jučerašnjih“.
Kako ocenjujete odnos vlasti prema ekološkim aktivistima koji pokušavaju da sačuvaju prirodu i životnu sredinu od uništenja i zagađenja?
– Aktivisti, odnosno zabrinuti građani upravo zbog nečinjenja institucija vrše pritisak na uspavane institucije, a svako nasilno buđenje uzrokuje nervozu. Koliko su građani, udruženi ili pojedinačno u pravu pokazuje se u potpunom odsustvu stručnog i medijskog dijaloga dve strane koje će najširem krugu građana pokazati opravdanost ili neopravdanost razloga aktivizma. Ovako se problemi guraju i dalje pod tepih, ali više mesta ispod nema, previše je vidljivo.
U kojim su sve gradovima priroda i životna sredina najugroženiji?
– Priroda je stanište čoveka, i gde god da je ugrožena, ugroženi su i njeni stanovnici, odnosno mi neselektivno. Zagađenje bilo kog od tri medija životne sredine je, zbog međusobne povezanosti, atak na sve, a pre svega zdravlje ljudi. Svi gradovi u Republici Srbiji, gde se meri kvalitet vazduha i gde se registruju koncentracije suspendovanih čestica (tzv PM10 i PM 2.5) pokazuju da se nalaze u trećoj kategoriji kv. vazduha i da su neophodne mere za smanjenje aerozagađenja, odnosno zaštite zdravlja građana, posebno osetljivih kategorija, a to su deca. Industrijski gradovi, kao što su Bor i Smederevo sa višedecenijskim zagađenjem životne sredine su kritična mesta koja zahtevaju adekvatan, ali i hitan pristup nadležnih institucija. Valjevo, Užice, svi veliki gradovi su takođe ugroženi visokim nivoom aerozagađenja, ali ne može se preskočiti višegodišnje odsustvo pijaće vode u Zrenjaninu….Teško je naći jedno naseljeno mesto, koje nema probleme iz ove oblasti, a gde ne treba da se reaguje pravim merama.
Kako komentarišete to što Zrenjanin već 17 godina nema vodu za piće?
– U 21. veku u zemlji koja nije pustinjskog tipa je nedopustivo, jer se taj problem mora i morao do sada rešiti. Nesposobnost ili nedopustiva nezainteresovanost je dovela do toga da je to normalno i nekažnjivo. Rešenja su jednostavna i koštaju sigurno manje od mnogih investicija daleko nižeg prioriteta. Nedostatak odgovornosti za ovaj „slučaj“ daje utisak da je interes i zdravlje građana, kao i njihovo „sveto“ pravo na pijaću vodu nebitno. U slučaju da je nemoguće rešiti problem fabrike vode u Zrenjaninu, do sada se mogla tri puta napraviti fabrika za potrebe građana na udaljenosti od nekoliko desetina kilometara. Ali tada bi se verovatno pokrenula odgovornost za dosadašnje troškove i gubitak vremena na rešavanju problema.
Imate li utisak da je pojedinim stranim investitorima dopušteno da ne poštuju važeće ekološke standarde?
– Utisak je nesporan, jer se institucije, a pre svega inspekcija, tužilaštvo i sudovi ne oglašavaju za velike probleme koji se ponavljaju, već uglavnom čujemo za kažnjavanja malih zagađivača. Problem nereagovanja nadležnih institucija je „istorijsko nasleđe“, ali sadašnji nivo znanja i brzine razmene informacija ne dozvoljavaju nekadašnji pristup tome.
Koji su trenutno u toku najštetniji projekti po životnu sredinu u Srbiji?
– Svi projekti koji su netransparentni, odnosno koji ne daju pravovremeni, stručan odgovor su štetni. U odsustvu pomenute komunikacije za zainteresovanim i zabrinutim građanima spekulacije su nesporne. Verovatno je pitanje eksploatacije litijuma u dolini Jadra, potencijalno najveća opasnost, ali i izgradnja fabrike Ling long, upravo zbog manjka stručnih informacija i netransparentnih procedura u žiži javnog mnjenja.
Kako komentarišete to što država, i pored protesta meštana i ekologa, ne odustaje od otvaranja rudnika litijuma i bora i jalovišta na području Zapadne Srbije?
– Veoma je indikativno da je ono što se još nije desilo, kao što je rudnik litijuma, postalo realna opasnost, kao da postoji godinama. Ta „greška u koracima“ u odnosu donosioca odluka prema građanima, gde se odluke saopštavaju kao izvršne i pre neophodne stručne debate i pojašnjenja stvaraju opravdano odbojnost i sumnju kod većine građana. Interes države mora biti identičan s javnim, odnosno interesom građana. Nikakvi pozivi na ekonomski razvoj ne smeju biti ispred zaštite zdravlja građana, jer država mora sprovoditi zakonske i ustavne prioritete, a to ne sme prvenstveno biti kompanijski interes.
Half drought and half abundance tree standing landscape background
Za taj projekat se, koji je poveren firmi Rio Tinto, zalaže i predsednik Srbije. Da li je vlastima novac važniji od zdravlja građana?
– Ko se sve zalaže za to, je meni nebitno pitanje, bitno je da li stručna javnost opravdava takve projekte. Ne radi se o manjem ili većem profitu pojedinaca, kompanija ili interesnih grupa, nego o javnom interesu koji mora biti višestruko važniji od ekonomskog benefita. Sve nedoumice mogu biti razrešene na nekoliko višesatnih emisija na svim nacionalnim televizijama sa gostima koji predstavljaju građane, stručnjake, nevladin sektor, strane experte, pa čak i političare, kao najmanje stručne. A tih emisija nema ni u najavi. Stručnjaci iz pojednih oblasti i to preko više timova, moraju diktirati odluke političara, a ne obrnuto što je nažalost naša realnost. Izabrani predstavnici građana nemaju blanko odobrenje da donose i sprovode odluke koje se tiču građana, posebno njihovog zdravlja, bez javne stručne rasprave i prezentovanja različitih mišnjenja.
Kakve su posledice lošeg stanja životne sredine po zdravlje ljudi?
– Direktna veza zagađenja vazduha, vode i zemljišta i ugrožavanja zdravlja je nesporna, tako da građani ukoliko nemaju podršku države za zaštitu svoga zdravlja sami kreću u samoodbranu. Kad je u pitanju kvalitet vazduha, mnoga istraživanja u svetu pokazuju direktnu vezu smanjenja zdavstvenih probema sa smanjenjm nivoa koncentracije polutanata. Kako ne postoji zaštićena rasa, veroispovest ili druga različitost od ovog pogubnog uticaja, zaključak je da se zdravlje štiti zaštitom životne sredine i mora biti prioritet bezuslovno. Poverenje se teško stiče, a lako gubi. To se desilo sa državom kad je u pitanju životna sredina. Interes države mora biti identičan sa javnim, odnosno interesom građana. Nikakvi pozivi na ekonomski razvoj ne smeju biti ispred zaštite zdravlja građana, jer država mora sprovoditi zakonske i ustavne prioritete, a to nije prvenstveno kompanijski interes.
Da li je Srbiji neophodan masovniji ekološki ustanak?
– Verujem da će se institucije „opametiti“ i sprečiti dalji, opravdani bunt građana na nečinjenje ili saučesništvo u ugrožavanju njihovog zdravlja. Reakcija građana je izazvana, a ne željena. Ukoliko stručni i moralni ljudi ne postanu stvarni savetnici u donošenju i oblazlaganju odluka u transparentnoj proceduri, eskalacija je vrlo verovatna. U sukobu onih koji su u pravu i koji štite svoja elementrana prava sa onima koji negiraju nečije to pravo, zna se ko je pobednik.
Zbog čega vlast optužuje ekološke aktiviste da se bave politikom, a ne zaštitom životne sredine?
– Zamena teza je poznati pristup negiranja sopstvene krivice. Oni koji bi bez političkog angažmana bili anonimusi, a stručnost im je u ovoj oblasti ili nemerljiva ili upitna, zabrinute građane nazivaju politikantima što je na duže, apsurdno neodrživ sistem odbrane svojih propusta. Građani pokušavaju da se bave ovim pitanjem, zato što oni koje plaćaju ne rade to na pravi način. Ko može da poveruje da su građani besposleni i zlonamerni, pa razmaženo traže neke beneficije, kao što je čistiji vazduh, pijaća voda i nezagađeno zemljište.
Na šta bi Srbija danas ličila da se pre nekoliko godina nisu pojavila prva ekološka udruženja koja su sprečila vlast i njihove partnere da unište planinske reke?
– Kad tečnost prekipi izlije se. Nečinjenje nadležnih, koji primaju platu od građana da ih štite od pomenutih zagađenja je pokrenulo prvu grudvu na snežnoj padini zaštitte životne sredine. Saznanja koja su dovela do povezanosti zagađenja i ugrožavanja zdravlja su se proširila, a brzina komunikacije je u savremenom svetu enormna, pa se i svest građana podigla. Na žalost, samosvesnost donosioca odluka kasni za građanskom svešću, pa je suprostavljanje postalo neminovno. Ne može se građanima objasniti da je najveće dostignuće auto-industrije jugo, jer to jednostavno nije istina. Tako se i ugrožavanje njihovog zdravlja ne može sakriti iza tzv. industrijskog razvoja zemlje na račun zdravlja i tuđeg interesa.
Kakve će posledice biti po građane Beograda ako se Makiško polje pretvori u stambeno naselje i depo za metro, ili na Ratnom ostrvu počne izgradnja vodoizvorišta?
– Ove teme samo potvrđuju pogrešan, osioni pristup donosioca odluka prema građanima. Građani treba da dobiju odgovore na svoju zabrinutost, a opet uz predstavnike stručnih timova. Nema monopola na stručnost, ali još manje na nestručnost. Čak iako građani ne shvataju da greše u svojoj brizi, što ovde nije slučaj sigurno, samo stručnjaci mogu svojim argumentima promeniti njihov stav, nikako političari.
Da li bi Beograđani trebalo da spreče izgradnju naselja od 13.000 stanova na Makiškom polju u blizini reni bunara?
– Ukoliko stručni timovi koji predstavljaju građane u obavezujućem dijalogu sa donosiocima odluka ne mogu da nađu kompromisno rešenje, niti opravdanje za ovaj projekat, on se mora zaustaviti odmah. Niko od relevantnih profesora, stručnjaka iz Srbije i inostranstva iz ove oblasti nije rekao da je opravdano to raditi, znači da je to ugrožavanje javnog interesa u ime manjinskog. Nemoguće je promeniti javni interes zaštite vodozahvata silom. Problemi u oblasti životne sredine na lokalu, zbog povezanosti aktivista, postaju problemi svih u Srbiji tako da će se u odbranu ugrožavanja bilo gde uključiti svi širom zemlje. Zato i NEA ima cilj i kapacitet da stručno pomogne aktivistima, odnosno građanima u definisanju problema i njihovom rešavanju gde god da se identifikuju.
Velimir Perović
