Demokratska većina u Evropskom parlamentu ostaje, što znači da nema potrebe za tajnom saradnjom sa bilo kojim delom antiradničke desnice, stav je Evropske konfederacije sindikata
Prema preliminarnim rezultatima (izborne ankete) u zemljama Evropske unije na izborima za novi saziv Evropskog parlamentaočekivanonajbolje rezultate postigli su Evropska narodna partija koja će imati 184 poslanika i Socijalističko-demokratska koalicija koja je osvojila 139 mesta.
Značajno manju podršku glasači su dali grupaciji Obnovimo Evropu kojoj će pripasti 80 mesta, što je za 20 manje nego na prošlim izborima. Prema prognozama bolje izborne rezultate ostvarile su i krajnje desno orijentisane grupe Evropski konzervativci i reformisti sa 73 evroposlanika i Identitet i demokratija sa 58 mesta. Značajno su oslabili Zeleni koji će imati 52 (ranije 72) i levica sa 36 mandata u Evropskom parlamentu.
Krajnja desnica definitivno neće “osvojiti Brisel”, kako su euforično najavljivali neki njeni lideri uoči izbora.
Komentarišući izlazne ankete evropskih izbora, generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata (EKS) Ester Linč je izjavila da je i ozvaničenja konačnih rezultata “jasno da će i dalje postojati demokratska većina u Evropskom parlamentu”, što prema njoj znači da “nema potrebe, ni izgovora, za kuloarskim poslovima sa bilo kojim delom antiradničke krajnje desnice”.
Linč je ocenila i da preliminarni rezultati takođe jasno pokazuju “da se uobičajeno poslovanje ne može nastaviti”, te da Evropa mora hitno da rešava ekonomsku i socijalnu nesigurnost koja je izazvala rastuće nezadovoljstvo i strah građana EU.
„Znamo da su ljudi koji su nezadovoljni svojim platama i uslovima rada, a malo odlučuju o svom poslu, skloniji da budu podložni porukama krajnje desnice. Sve demokratske snage sada imaju odgovornost da ponovo izgrade bezbednost i nadu obezbeđujući kvalitetne poslove i viši životni standard, poboljšane javne usluge i pravednu tranziciju u kojoj radnici imaju pravo glasa, tako da nijedan radnik ili zajednica ne budu ostavljeni”, poručila je generalna sekretarka EKS-a.
Poraz Makrona i Šolca
“Politički potres – težak poraz za Šolca i Makrona”, naslov je opširnog teksta britanskog servisa BiBiSi o rezultatima izbora za Evropski parlament 2024. Taj ugledni medij navodi da su prema predizbornim predviđanjima, desničarske partije ostvarile odlične rezultate u Francuskoj i Nemačkoj, zemljama stubovima Evropske unije, dok su najveći gubitnici francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc.
Zbog teškog poraza njegove Renesansne stranke od desničarskog Nacionalnog okupljanja, Makron je u obraćanju naciji saopštio iznenađujuću odluku da raspušta parlament i raspisuje vanredne nacionalne izbore za kraj juna.
Zbog loših rezultata na izborima premijer Belgije Aleksandar de Kro izjavio je da je od ponedeljka predsednik vlade u ostavci, pošto je njegova partija desnog centra zabeležila pad na evropskim izborima.
Dobre rezultate, politička desnica je zabeležila u još nekim zemljama EU. Međutim, veliku podršku glasača dobile su i, pre svega, proevropske stranke, a u nekim zemljama zapažene razultate ostvarile se opozicione partije kao i stranke leve orijentacije.
Izbori za Evropski parlament trajali su od 6. do 9. juna. Pravo glasa imalo je približno 360 miliona građana, a novi saziv Evropskog parlamenta ubuduće će imati 720 poslanika, što je za 15 više nego do sada.
Prema prvim procenama, izlasnost birača širom Evrope bila je oko 51 odsto što je neznatno više nego na prethodnim izborima održanim 2019. godine (50,66 odsto).
U očekivanju da Evropski parlament objavi konačne izborne rezultate evo kratkog nezvaničnog pregleda (rezultati izlaznih anketa) kako su glasali građani u državama članicama Evropske unije?
FRANCUSKA: U sedištu Nacionalnog okupljanja, stranke desnice koju je osnovala Marin Le Pen, održano je veliko slavlje nakon što je objavljeno da su osvojili najviše glasova – više od 30 odsto. Druga po broju osvojenih glasova je Renesansna stranka predsednika Makrona sa 15,2 odsto, dok su socijalisti koje predvodi Rafael Gluksman dobili podršku 14 odsto građana izašlih na izbore.
U Evropski parlament će ući još predstavnici levičarske stranke Nepokolebljiva Francuska (8,3 odsto), krajnje desničarske stranke Erika Zamura (5,5 odsto) i najverovatnije Zeleni koji su najverovatnije dobili nešto više od pet procenata glasova koliko iznosi izborni prag.
NEMAČKA: Očekivano najveća izborna utakmica odigrala se u Nemačkoj jer se biralo 96 od ukupno 720 članova Evropskog parlamenta. Prema preliminarnim rezultatima, najviše glasova dobili su konzervativci Ursule fon der Lajen iz koalicije CDU-CSU (30 odsto), na drugom mestu je desničarska Alternativa za Nemačku AfD zauzela je drugo mesto (oko 16 odsto) ispred stranke levog centra SPD kancelara Olafa Šolca (14 odsto) i njegovih koalicionih partnera iz stranke Zeleni (12,5 procenata).
Kancelar Olaf Šolc je poručio da uprkos slabijem izbornom rezultatu neće biti vanrednih izbora pre jeseni 2025. kada treba da se održe redovni parlamentarni izbori u Nemačkoj.
ITALIJA: Partija Braća Italije premijerke Đorđe Meloni dobila je još veću podršku nego na nacionalnim izborima – 28,8 odsto glasova obezbediće toj desničarskoj stranci 24 mesta u novom sazivu Evropskog parlamenta. Na drugom mestu je opozicija levog centra Demokratska partija sa 24,1 odsto glasova (20 mesta), dok su dobro prošli još i koalicioni partneri Braće Italije u italijanskoj vladi stranka Napred Italija (10,8 odsto) i Lega Matea Salvinija (osam odsto). Prema ovim preliminarnim rezultatuima partije desne koalicije, koja je na vlasti u Italiji, dobile su tek nešto manje od 50 odsto ukupne podrške italijanskih građana.
POLJSKA: Centristička proevropska Građanska koalicija KO poljskog premijera Donalda Tuska osvojila je najverovatnije nešto više od 38 odsto glasova, ispred glavne opozicione stranke Pravo i pravda PiS kojoj je poverenje ukazalo 33,9 odsto građana. Ukoliko se ovi podaci izborne ankete pokažu tačnim proevropski Tusk će prekinuti niz evroskeptične PiS koja je pobedila u poslednjih devet izbora zaredom. Mala krajnje desničarska partija Konfederacija je treća sa 11,9 odsto glasova, dok su na četvrtom I petom mestu dva mlađa partnera u Tuskovoj vladajućoj koaliciji – agrarni konzervativci Treći put (8,2 odsto) i Levica (6,6 odsto).
ŠPANIJA: Izlazne ankete pokazuju trend skretanja udesno i u Španiji. Socijalistička radnička partija (PSOE) premijera Pedra Sančeza bori se za prvo mesto sa konzervativnom Narodnom partijom (PP). Sančezova stranka će imati između 20-22 mesta, što je slično u poređenju sa 21 na izborima 2019. godine, dok je Narodna partija znatno ojačala jer će imati između 21 i 23 mesta u Evropskom parlamentu u poređenju sa ranijih 13.
HOLANDIJA: Nešto blaži zaokret udesno napravili su glasači u Holandiji gde najnovije projekcije sugerišu da će desničarska partija Gerta Vildersa osvojiti šest mandata, ali će nasuprot strahovanjima i nekim prognozama savez zelene levice i laburista odneti pobedu sa osvojenih osam mesta u Evropskom parlamentu.
BELGIJA: Prema izlaznim anketama u Belgiji partija desnog centra Otvoreni flamanski liberali i demokrate premijera Aleksandra de Kroa dobila je tek 5,7 odsto glasova što predstavlja pad od 2,9 odsto u odnosu na izbore 2019. godine. De Kro je podneo ostavku i ostaće na funkciji privremenog premijera do formiranja nove vlade.
DANSKA: Za razliku od trenda u nekim evropskim zemljama, u Danskoj se predviđa pobeda levičarske stranke – Socijalističke narodne partije koja će osvojiti najviše glasova (18,4 odsto). Ta stranka je u prednosti nad socijaldemokratama, koje predvodi premijerka Mete Frederiksen, mada će i oni imati tri evroposlanika. Istovremeno, izlazne ankete ukazuju da je stranka desnog centra Liberali, koja je partner u koalicionoj vladi Danske, pretrpela ozbiljan gubitak podrške što znači da će izgubiti dva od dosadašnja četiri mesta u Evropskom parlamentu.
ŠVEDSKA: U Švedskoj je politička desnica pretrpela poraz na evroizborima. Populistička švedska desničarska Demokratska partija osvojila je tek 13,2 odsto glasova i tek je na četvrtom mestu po podršci građana, iza opozicionih Socijaldemokrata (24,80 odsto), konzervativne partije Umereni premijera Ulfa Kristersona (17,60 odsto) i Stranke zelenih (13,80 procenata).
FINSKA: Prema preliminarnim rezultatima u Finskoj su na izborima veoma dobro prošle partije centra i levice dok su podršku izgubile stranke krajnje desnice. Najviše glasova dobila stranka Nacionalna koalicija premijera Peteri Orpa (24,9 odsto) ispred Levog saveza (18,3 procenata) koji je gotovo utrostručio podršku u odnosu na 2019. (6,89 odsto). Na trećem mestu je Socijaldemokratska partije (15,5 odsto) dok je četvrta Zelena liga (11 odsto). Najveći pad doživela je krajnje desna stranka Pravi Finci, inače članica vladajuće koalicije, kojoj je podršku dalo samo 6,7 odsto glasača.
AUSTRIJA: Prema izlaznim anketama na glasačkim mestima u Austriji, krajnje desničarska Partija slobode FPO osvojila je najviše glasova (27 odsto).
MAĐARSKA: Stranka Fides premijera Viktora Orbana dobila je najviše glasova mađarskih glasača, ali je svejedno ostvarila najslabiji rezultat na izborima za Evropski parlament.Po prvi put nakon 2009. na evropskim izborima Orbanov Fides i njegov manji koalicioni partner, demohrišćanski KDNP, nisu osvojili apsolutnu većinu, već su pali na 45 procenata. Orbanov kritičar Peter Mađar koji se sa svojom strankom Tisa na političkoj sceni pojavio tek pre nekoliko nedelja, dobio je 30 odsto glasova, što je najbolji rezultat neke opozicione stranke od Orbanovog dolaska na vlast 2010.
ČEŠKA: U Češkoj je sa 26 odsto glasova pobedila desno-liberalna stranka Akcija nezadovoljnih građana (ANO) bivšeg premijera i milijardera Andreja Babiša. Ona je deo desno-nacionalnog tabora na istoku EU, pre svega je kritički raspoložena prema migracijama, ali nije antievropska. Na drugom mestu sa 22 odsto glasova je proevropski, konzervativno-liberalni vladajući savez premijera Petra Fijale. Desno ekstremna stranka SPD je u poređenju sa izborima 2019. izgubila skoro polovinu podrške i dobila samo pet odsto glasova.
SLOVAČKA: Jedno od najvećih iznenađenja evropskih izbora bila je ubedljiva pobeda socijalno-liberalne leve opozicione stranke Progresivna Slovačka sa 28 odsto podrške glasača. Favorit je bila nominalno socijaldemokratska, ali u stvari desno-nacionalistička stranka SMER premijera Roberta Fica.
RUMUNIJA: Vladajuća proevropska Nacionalna koalicija za Rumuniju (NCR) koja uključuje socijaldemokrate i liberale osvojila je ubedljivo najveću podršku građana te zemlja – čak 48,6 procenata.
BUGARSKA: I u Bugarskoj su najveću podršku dobile proevropske partije. Konzervativna Koalicija Građani za evropski razvoj Bugarske – Savez demokratskih snaga (GERB-SDS) osvojila je 23,54 odsto glasova. Ova grupacija koju predvodi bivši premijer Bojko Borisov na nedavnim parlamentarnim izborima osvojila je najviše glasova i u toku su pregovori sa drugim strakama oko formiranja vladajuće koalicije. Potencijalni partner je Pokret za prava i slobode koji je na evropskim izborima drugi sa podrškom 14,66 odsto glasova.
HRVATSKA: Interesovanje za ove evropske izbore u Hrvatskoj je bilo veoma nisko – jedva da je glasala patina onih sa pravom glasa. Prema izlazim anketama, najveće poverenje birača opet je dobila vladajuća stranka HDZ (33,74 odsto), druga je opoziciona Socijaldemokratska partija (27,81 procenata), treći desničarski Domovinski pokret, koalicioni partner HDZ-a u novoj hrvatskoj vladi (8,67 odsto), dok je opoziciona zeleno-leva stranka Možemo osvojila 5,84 odsto glasova.
SLOVENIJA: Najveću podršku glasača dobila je partija desnog centra Slovenska demokratska stranka (30,64 odsto) Janeza Janše, druga po snazi je vladajuća zeleno-liberalna strank Pokret za slobodu (22,16 odsto) premijera Roberta Goloba, a treća stranka zelenih Vesna (10,52 odsto).
Šta sledi posle izbora
Prvi zadatak novog saziva Evropskog parlamenta biće izbor predsednika Evropske komisije, što sudeći po novom odnosu snaga u političkom spektru neće biti nimalo jednostavno, iako se aktuelna predsednica Ursula fon der Lajen nada da će obezbediti drugi mandat.
Nijedna pojedinačna partijska grupa nema većinu u Evropskom parlamentu, pa će i ubuduće za sve važne odluke biti potrebna koalicija. Parlamentom obično dominiraju dve velike grupe – Evropska narodna partija desnog centra i Socijalisti levog centra. Međutim, one su na izborima 2019. godine izgubile zajedničku većinu pa su zato morale da formiraju saveze sa strankama kao što su Zeleni i Liberali.
Ursula fon der Lajen, čija je partija najbolje prošla na izborima u Nemačkoj, najavila je kandidaturu za novi mandat šefice Evropske komisije, ali je italijanska premijerka Đorđa Meloni praktično poručila da to još nije na dnevnom redu. Stranka Melonijeve ostvarila je čak četiri puta bolji rezultat nego 2019. kada je uzela samo 6,4 odsto glasova (šest mesta). BiBiSi smatra da joj taj uspeh ojačava poziciju u Briselu i omogućuje veliki uticaj na izbore ključnih funkcija na čelu Evropske komisije.
Prestrojavanje u Evropskom parlamentu bi, po nekim prognozama, moglo da oteža odlučivanje i o nekim drugim temama. Primera radi, mogao bi biti doveden u pitanje i Zelenoi dogovor EU, koji podrazumeva ambiciozan set zakona za smanjenje emisije štetnih gasova.
Priredio S. R.
