Amerikanka Klaudija Goldin, profesorka ekonomije sa univerziteta Harvard, dobitnica je ovogodišnje Nobelove nagrade za ekonomiju za proučavanje uloge žena na tržištu rada
Profesorka Klaudija Goldin je pionirka u oblasti rodne ekonomije i istražuje zašto i dalje postoji rodna razlika u platama. Ona je svojim istraživanjima pokazala da rodne razlike neće nužno nestati sa ekonomskim razvojem.
„Njeno istraživanje otkriva razloge za ovu promenu uloge i ističe glavne prepreke rodnoj ravnopravnosti“, saopštila je Švedska akademija nauka u obrazloženju dodele Nobela za ekonomiju u 2023. godini. Dodaje se da je ona „unapredila naše razumevanje razvoja i stanja na tržištu rada za žene“ proučavajući 200 godina dugu istoriju radne snage u Americi koji pokazuje kako su se i zašto menjale rodne razlike u zaradama i stopi zapošljavanja. Njena istraživanja pokazuju da su udate žene počele da rade manje kada je nastupio period industrijalizacije tokom 19. veka, ali je stopa zapošljavanja žena ponovo porasla u prvoj deceniji 20. veka, sa porastom uslužne ekonomije.
Ekspertkinja u Komitetu za dodelu nagrade Randi Hjalmarson rekla je da je Goldin kombinovala alate tržišta rada sa onima koje koriste ekonomski istoričari da bi prikazala kako se zapošljavanje žena u SAD razvijalo tokom 200 godina, gde je uglavnom poljoprivredno društvo evoluiralo u industrijsko, a zatim i kancelarijsko. „Otkrića i zaključci Klaudije Goldin imaju ogromne društvene implikacije”, rekla je Hjalrmason opisujući Goldin kao „detektivku“ koja je otkrila i protumačila nove izvore podataka za periode u kojima su zanimanja i zarade žena često ostajali nezabeleženi. Zato je njen rad obezbedio temelje za dalja istraživanja i stvaraoce ekonomskih politika širom sveta.
Klaudija Goldin je tek treća žena koja je dobila Nobelovu nagradu za ekonomiju od 1969. godine od kada se to priznanje dodeljuje i za doprinos ekonomiji. Ova 77-godišnja ekonomska istoričarka predaje istoriju tržišta rada na američkom univerzitetu Harvard gde je, inače, prva žena koja je dobila stalnu profesuru 1989. godine.
Nobelova nagrada se dodeljuje od 1901. ljudima koji su zadužili čovečanstvo svojim doprinosom fizici, hemiji, medicini ili fiziologiji, književnosti, ekonomiji i miru. Nagrada nosi ime Alfreda Nobela (1833 – 1896.) čuvenog švedskog industrijalca i naučnika, pronalazača dinamita koji je upravo za tu svrhu zaveštao najveći deo svog bogatstva. Novčani iznos nagrade ove godine iznosi 11 miliona kruna (920.000 evra).
Priredio S. R.
