Autorski tekstovi: Mirjana Stevanović Izvor: Nezavisnost.org Foto: Youtube
Da li će biti isplativi objekti koji će se graditi za organizaciju međunarodne izložbe 2027. i kako to da je fudbalski stadion prioritet države koja je na evropskom dnu po zaradama i visini bruto društvenog proizvoda
Prvo je bilo najavljeno da će izgradnja kompleksa za međunarodnu specijalizovanu izložbu “EXPO Belgrade 2027”, čiju je organizaciju Srbija dobila u junu prošle godine, zajedno sa ranijim planovima vlasti o izgradnji nacionalnog fudbalskog stadiona, državu koštati 12 milijardi evra. Uračunati su i prateći objekti, pristupne saobraćajnice, hoteli i stanovi za smeštaj učesnika i posetilaca, a ministar finansija Siniša Mali objasnio je da ćemo “to finansirati delom iz sopstvenih sredstava, a delom iz kredita, jer se to tako radi“.
EXPO 2027 će se odžati u Beogradu od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine sa temom “Play for Humanity: Sport and Music for All”, (Igraj za čovečanstvo: sport i muzika za sve). Da bi sve što je planirano da se izgradi bilo i završeno do kraja 2026. odmah je usvojen i poseban zakon, leks specijalis kojim je iz nekog razloga obuhvaćen i nacionalni stadion iako on, osim što mu se lokacija naslanja na prostor planiran za izložbu, nema nikakve veze sa tom manifestacijom. Zakon je predvideo da se za izgradnju pojedinih segmenata formiraju državna preduzeća, osnovano ih je već osam, koja neće primenjivati odredbe Zakona o javnim nabavkama. To je odmah otvorilo pitanje kako će se birati izvođači, ko će kontrolisati ugovore i cene, imaju li domaće firme ikakve šanse osim statusa podizvođača koji im je dodeljivan u dosadašnjim velikim infrastrukturnim radovima.
Ipak, najviše polemike izazvala je dilema da li je baš stadion prioritet u državi koja je na dnu evropske lestvice po zaradama i visini bruto društvenog proizvoda (BDP) po glavi stanovnika. Ovo poslednje je vlast izgleda shvatila ozbiljno, pa je već u januaru predsednik Aleksandar Vučić (za njim i ostali resorni ministri odlazeće Vlade) najavio veliki investicioni ciklus “Skok u budućnost” čiji će motor biti EXPO 2027, a obuhvata niz projekata od energetike i saobraćaja do komunalne infrastrukture, izgradnje ili rekonstrukcije bolnica, posebno porodilišta. Ukupno, 17,8 milijardi evra. Efekat ovog skoka, tvrdi Vučić (a za njim i ostali ministri) biće prosečna plata od 1.400 a penzija 650 evra na kraju 2027. Ako pri doskoku ne polomimo nešto, čega se pribojavaju ekonomski analitičari koji ni izbliza ne dele oduševljenje političara.
U mreži vlasti
Upitni efekti
Milan Kovačević, konsultant za investicije kaže u razgovoru za portal Nezavisnost.org da čim je lex specialisom određeno da se ne moraju poštovati pravila javnih nabavki, ne znamo po kom kriterijumu će se birati i koga će izabrati za izvođače, tako da nema smisla nagađati da li će među izvođačima poslova biti domaćih firmi.
„Nije trebalo tako raditi. Ako već postoji zakon o javnim nabavakama, treba ga poštovati a ako se napravi neki izuzetak trebalo bi ga detaljno obrazložiti. A ovde je rečeno da će se sve podvesti pod tu veliku investiciju a ne samo ono što stvarno jeste investicija, pri čemu se i ne zna tačno šta sve obuhvata taj projekat. Predsednik je u jednom momentu pominjao od jedne do dve milijarde evra, a istovremeno rekao i da će se zbog toga i oko toga investirati oko sedam milijardi evra, a onda se sve proširilo. Inače je kod nas postalo pravilo da i kod velikih projekata izostaje studija izvodljivosti, da se zna tačno koliko će da košta, koliko iz toga može biti prihoda. Ništa od toga ovde nije urađeno“, ukazuje Kovačević.
Ovaj stručnjak za investicije upozorava da su upitni efekti beogradskog EXPO-a.
To potvrđuje i dosadašnja istorija ove međunarodne manifestacije koja se održava od 1851. godine. Prema analizi koju je uradio Centar za evropske politike, različita su iskustva organizatora i glavnih EXPO-a i pratećih specijalizovanih izložbi kakva će biti beogradska 2027. U nekim slučajevima domaćini su se probili na globalno tržište a objekti izgrađeni za potrebe izložbe našli su svoju primenu, dok je u drugim primerima izostao ekonomski efekat a prostor pripremljen za tu manifestaciju kasnije nije ispunio očekivanja. Kakav će biti epilog izložbe u Beogradu teško je proceniti jer je čitav projekat još maglovit.
„To je prosto jedno kockanje. Ako bi uspela i ne bi bila preskupa, ona bi mogla pomoći nekom boljem imidžu Beograda, ali ne znam kako se u to uklapa stadion, zašto je on uopšte potreban i kakve veze ima sa izložbom. Izgleda da je bila ideja da se za sve te velike investicije vredne sedam milijardi, ukinu javne nabavke, a šta će se izgraditi to će oni odlučivati ad hock“, ističe Kovačević.
Naš sagovornik naglašava da ćemo nešto više znati ukoliko bude objavljena studija izvodljivosti za koju je tek nedavno raspisan konkurs a treba da pokaže šta će se graditi, koliko će koštati, koji se rashodi i prihodi očekuju.
„Čudim se da smo krenuli u tako nešto u ovoj situaciji. Nama je ukupna ekonomija u prilično nesaglasnom stanju. Imamo u poslednje vreme forsiranje velikih projekata, previše je usmereno na izgradnju auto puteva, a manje se brine o sporednim, ne uzima se u obzir mogućnost vodenih puteva, ekologija je potpuno zapuštena, poljoiprivreda, naročito je stočarstvo u lošem stanju, komunalna infrastruktura. U takvoj situaciji pravimo krupnu grešku jer bi normalno bilo da ako se već zadužujemo, to bude za prioritetna ulaganja a teško se može naći argument zbog čega je to ovaj projekat“, kaže Kovačević.
On razgovor završava upozorenjem da je sada kamata na kredite dvostruko viša od privrednog rasta, kao i inflacija koja se spušta sporije nego što bismo želeli.
Nema garacija
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić u izjavi za naš portal naglašava da nema garancija da će iz projekta EXPO moći da se vraćaju krediti podignuti za izgradnju, jer to zavisi od načina na koji će se kasnije koristiti izložbeni prostor. Ukoliko to bude intenzivno u nekom dužem periodu, onda ima šanse da ostvari pozitivan rezultat, ali ako bude prazno ili nedovoljno iskorišćeno u budućnosti, doneće gubitke.
„Sama gradnja objekata iz ovog projekta neće imati veliki pozitivan efekat ukoliko u većoj meri ne budu angažovane domaće firme, radnici i materijali.“
„Od toga zavisi visina uticaja na privrednu aktivnost. Koliko će biti isplativa investicija, videćemo tek kada izgrađeno počne da donosi dohodak. Mi još ne znamo šta će sve da obuhvati projekat, koliko će to da bude veće od postojećeg sajma, da li će kasnije možda moći da se koristi kao regionalni sajam, mada sve zemlje u okruženju imaju svoje izložbene prostore i malo je verovatno da će tu da se privuku građani iz susedstva“, navodi Arsić za Nezavisnost.org.
Profesor dodaje da čitav projekat još nije dovoljno predstavljen, a samo se pominje da će tu biti neki tereni za rekreaciju, vodene sportove dok se nacionalni stadion gradi posebno. Ukazuje i da bi bilo bolje da se javno više raspravljalo, analiziralo i procenjivalo kakve to koristi donosi i kakve troškove u odnosu na druge potrebe društva. Jer, kaže, nama je potrebno ulaganja u prečišćavanje otpadnih voda, komunalnog otpada, tu bi mogla više da se angažuju domaća preduzeća, država bi mogla i nešto da preduzeme da padnu cene nekretnina kako bi stanovi bili dostupniji ljudima.
„Sad kad se ušlo u projekat, nema nazad. Samo treba gledati da to bude što jeftinije. A to što se pominju razne vrednosti investicija, zabuna je kojoj su delimično doprineli predstavnici vlade.„Sad kad se ušlo u projekat, nema nazad. Samo treba gledati da to bude što jeftinije. A to što se pominju razne vrednosti investicija, zabuna je kojoj su delimično doprineli predstavnici vlade.„
„Sam EXPO će koštati 2,5 do tri milijarde evra jer to nije onaj ‘veliki’, koji je pre tri godine održan u Dubaiju a domaćine je koštao oko sedam, osam milijardi evra.“
„Preostali deo do skoro 18 milijardi, osim nacionalnog stadiona, čine projekti auto puteva, pruga, hidroelektrane Bistrica, naftovod do Mađarske, gasovod do Severne Makedonije, renoviranje ili izgradnja u zdravstvenim centrima, nova dečja bolnica, istraživačko razvojni centar… Neki od tih projekata počeli su da se rade pre odluka o EXPO, za koji je, inače, vezano svega 14 odsto tog paketa“, objašnjava Arsić.
Spomenik režimu
Priča dobija političku notu kada se EXPO veže za razvojni ciklus nazvan “Skok u budućnost” i implicira da ćemo takvim projektima ostvariti napredak, smatra Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka, koji u razgovoru za Nezavisnost.org ukazuje da je nejasno mnogo toga.
„Tu je upitno nekoliko stvari. Prvo je da li će biti realizovani projekti koji su Srbiji najneophodniji, jer se u velikoj meri radi o sredstvima za koje se zadužujemo u uslovima kada su i kamate i inflacija prilično visoki. Drugo, daje li to nekakve efekte koji su održivi ekonomski ili gradimo objekte takozvanog simboličkog podizanja spomenika ovom režimu i Vučiću, koji će kad-tad biti ruinirane i promašene investicije poput velikih stadiona u malim mestima za koje je pitanje da li će nekoliko puta godišnje biti popunjeni. Pri tome, imate problem sa infrastrukturom, sa onim što je elementarni uslov života za ljude koji žive bez pijaće vode ili kanalizacije – navodi Stojiljković.
Naš sagovornik naglašava da ono što je relativno povoljno kod ovih „omamljujućih projekata“ čiji se krajnji efekti ne vide, je održavaju kakav-takav razvoj koji čak nije ni strateški osmišljen, ali unekoliko podiže stopu rasta i opšte rastuću zaposlenost koja je najčešće lošeg i problematičnog kvaliteta.
„Ima jedna cinična i pomalo perverzna činjenica oko tog razvoja. Kada se gradi po ceni koja je 30 do 40 odsto viša od tržišne, koruptivno se, iako privremeno, digne stopa rasta za jedan do dva odsto. Zavodljiva je ta vrsta gigantomanije koja se ne da proveriti a može dati iluziju o rastu privrede i zaposlenosti. Ono
Profesor dodaje da će se najveći deo projekta, čak i ako se zadrži visok stepen investiranja iz budžeta, finansirati kreditima uzetim sada kad nisu povoljni uslovi za zaduživanje.
„Nisam od onih kritičara vlasti sa logikom ‘što gore, to bolje’, koji nervozno prikazuju samo loše strane. Ni prethodna vlast nije bila ekonomski naročito ubedljiva jer je 2012. izgubila izbore ne na velikim temama nacionalnog identiteta i spoljnopolitičkih orijentacije, nego na problemima standarda i korupcije. Sadašnja uspeva da održi makroekonomsku stabilnost, podigli su zaposlenost, istina lošu, nekvalitetnu i teško održivu, ali se time održava kakva-takva ekonomska stabilnost, iako se efekti rasta nekih ekonomskih pokazatelja politički instrumentalizuju kroz ogroman krug političkog klijentelizma i partijskog zapošljavanja – zaključuje profesor Stojiljković.
