Približno 400 miliona građana Evropske unije će od četvrtka do nedelje izaći na birališta da bi izabrali poslanike Evropskog parlamenta, što su evropski mediji najavili kao jedan od najvećih globalnih demokratskih događaja
Evropski izbori se održavaju svakih pet godina u 27-članom bloku država članica Evropske unije. Ovogodišnji izbori su 10 po redu parlamentarni izbori od 1979. godine, a prvi nakon Bregzita (odluka Velike Britanije da napusti EU).
Izbor će se održati od 6. do 9. juna, počinju u četvrtak u Holandiji i završavaju se u nedelju, kada na birališta izlaze građani u većini zemalja. Prvi rezultati izbora mogu biti objavljeni tek poslednjeg dana – u nedelju uveče, nakon zatvaranja biračkih mesta u svim državama članicama.
Izborna agenda
Broj članova Evropskog parlamenta koji se biraju u svakoj zemlji zavisi od veličine stanovništva: od šest za Maltu, Luksemburg i Kipar do 96 za Nemačku. Evropljani su 2019. izabrali 751 poslanika ali je posle odlaska Velike Britanije iz EU 2020. godine broj poslanika je smanjen na 705. Nakon ovih izbora, Evropski parlament će imati 15 dodatnih članova (za 12 zemalja) čime će ukupan broj poslanika biti 720.
Na izborima se takmiče nacionalne političke stranke a kada budu izabrane većina njih se pridružuje transnacionalnim političkim grupama.
U nekim zemljama glasanje je dozvoljeno i mlađim od 18 godina (Belgija, Nemačka, Malta, Austrija, Grčka), dok u ostalim državama članicama to pravo pripada samo onima koji imaju najmanje 18 godina.
Izbori za Evropsku uniju obično ne donose ogromnu izlaznost, ali je na prošlim 2019. došlo do značajnog porasta (50,7%) nakon konstantog pada od 1979. godine. Prema anketi Evrobarometra interesovanja za predstojeće izbore je nastavilo da raste: oko 71% Evropljana je reklo da će verovatno glasati.
Kao ključne teme koje interesuju građane u predizbornoj kampanji mediji ističu odbranu i bezbednost, zatim ekonomiju, radna mesta, siromaštvo i socijalna isključenost, javno zdravlje, klimatske promene i budućnost Evrope.
O Evropskom parlamentu
Evropski parlament je jedina institucija EU čiji sastav neposredno biraju građani EU i koja se smatra protivtežom moćnoj “izvršnoj ruci EU” – Evropskoj komisiji.
Doduše, parlament nema pravo predlaganja zakona ali njegove moći postaju sve veće. Tako je sada parlament nadležan za širok spektar tema – glasanje o zakonima koji se odnose na klimu, bankarska pravila, poljoprivredu, ribarstvo, bezbednost ili pravosuđe. Parlament takođe glasa o budžetu EU, koji je ključan za sprovođenje evropskih politika.
Evropski poslanici su takođe ključni element sistema provere i ravnoteže jer treba da odobre imenovanje svih komesara EU, koji su ekvivalent ministrima. Parlament takođe može dvotrećinskom većinom da natera celu Evropsku komisiju da podnese ostavku.
Sa 176 od ukupno 705 poslanika Evropska narodna partija desnog centra (EPP) najveća je politička grupacija u Evropskom parlamentu. Aktuelna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pripada toj grupaciji koja se nada da će zadržati tu čelnu poziciju izvršne vlasti u EU i nakon ovih izbora.
Druga po veličini grupa u Evropskom parlamentu je politička grupa Partija evropskih socijalista levog centra (S&D) koja trenutno ima 139 poslanika. Liberalna grupa Renev ima 102 mesta ispred Alijanse zelenih i regionalističkih političkih stranaka sa 72 poslanika.
Predizborne prognoze
Evropski mediji prenose prognoze da bi grupacije EPP i S&D moge ostati stabilne dok bi liberali i zeleni mogli bi da pretrpe izborne gubitke nakon velikih uspeha na prethodnim izborima. Umesto njih, prema nekim prognozama, treća i četvrta najveća politička grupacija u Evropskom parlamentu bi mogle da postanu dve grupe sa krajnje desnim partijama – Evropski konzervativci i reformisti (ECR) i Identitet i demokratija (ID).
Stranke krajnje desnice nastoje da dobiju veću moć što im neće biti lako pre svega zbog rasta troškova života ali i nezadovoljstva nekih važnih sektora kao što su farmeri u pojedinim evropskim zemljama.
Evropska konfederacija sindikata upozorila je nedavno da lideri partija krajnje desnice ciljaju na socijalnu pravdu jer “jasno izražavaju nameru da napadnu javne službe neophodne za napredovanje radnih zajednica”. EKS je ukazala da lideri krajnje desnice tvrde da se bore za „malog čoveka“, dok rezultati njihove vlasti otkrivaju sasvim drugačiju priču. “Njihove politike direktno pogoršavaju nejednakost prihoda, narušavaju prava radnika i ugrožavaju socijalnu koheziju. Umesto da brane radne ljude, oni štite interese moćnih”, saopšteno je iz EKS-a.
Formiranje novog vrha EU
Jedno od najvažniji tema u medijskim izveštajima je pitanje da li će predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ostati “najvidljivije lice EU”.
Kada se utvrdi novi sastav Evropskog parlamenta što podrazumeva i težinu svake političke snage, poslanici će izabrati svog predsednika na prvoj plenarnoj sednici, između 16. i 19. jula. Zatim će, najverovatnije u septembru, posle višenedeljnih pregovora, imenovati predsednika Evropske komisije, na predlog država članica. Parlamentarci će takođe saslušati programe kandidata za evropske komesare pre nego što glasaju o njima.
Pre pet godina, Ursula fon der Lajen je tesnom većinom glasova poslanika (383 glasa za, 327 protiv, 22 uzdržana) postala prva žena na čelu Evropske komisije. Prognoze su da ona ima dobre dobre šanse da ostane na čelu, ali i da treba da obezbedi podršku dovoljnog broja lidera.
Priredio S. R.
