U Beogradu je, 27. novembra 2018. godine, održana prva konferencija u okviru projekta Danube@work – Socijalni partneri zajedno za pravedan rad u eri digitalizacije, koji sprovode Ujedinjeni granski sindikati NEZAVISNOST i Savez samostalnih sindikata Srbije, u saradnji sa sindikalnim centralama iz Austrije, Bugarske i Rumunije, a uz podršku Ministarstva rada, socijalne politike i zaštite potrošača Austrije. Cilj konferencije bio je da okupi predstavnike relevantnih institucija i organizacija – ministarstava, sindikalnih centrala, poslodavačke organizacije i nevladinih organizacija, kako bi se šire sagledao uticaj digitalizacije i tehnološkog razvoja na tržište rada i ukazalo na značaj socijalnog dijaloga u efikasnom planiranju politika i predupređivanju dalje erozije u sferi radnih i socijalnih prava.
Konferenciju Dostojanstveni rad u eri digitalizacije otvorili su Zoran Stojiljković, predsednik UGS NEZAVISNOST i Zoran Mihajlović, sekretar Veća SSSS. U izlaganjima su istakli da velike promene, uzrokovane fleksibilizacijom rada, zahtevaju zajedničko angažovanje socijalnih partnera u regulisanju položaja radnika u, do sada, atipičnim oblicima rada, zaštiti njihovih prava i socijalnog sistema. Sve veća zastupljenost fleksibilnih formi rada udaljava nas od dostojanstvenog rada, dok raste broj sindikalnih centrala u Evropi koje se suočavaju sa pritiscima u pokušaju da održe i unaprede prava radnika, nakon dolaska na vlast desničarskih političkih opcija, koje nisu naklonjene sindikatima. Sudeći po tome da se borimo za iste stvari za koje smo se već izborili u istoriji, stiče se utisak da će sindikati biti prinuđeni da se vraćaju u drugu polovinu XIX veka. Naglašavajući da je budućnost sindikata vezana za budućnost rada, Stojiljković je ukazao na značaj promene regulative koja će garantovati pravo na sindikalno organizovanje svim radnicima.
Konferencija je bila podeljena u tri panel diskusije:
- Digitalizacija, tehnološki napredak i promene na tržištu rada;
- Uticaj digitalizacije na sektore u Srbiji;
- Zaštita dostojanstvenog rada u fleksibilnim oblicima zapošljavanja.
Načelnica Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragana Kralj, istakla je da bi zakonsko regulisanje određenih oblasti trebalo da bude doprinos dostojanstvenom radu i izvestila o paketu usvojenih zakona i o tri zakona koji su u pripremi: Zakon o socijalnom preduzetništvu, Zakon o agencijskom zapošljavanju i Zakon o štrajku. U diskusiji je ukazano na značaj pravovremenog uključivanja socijalnih partnera u pripremu novih zakona i organizovanje javnih rasprava.
Zastupajući stav da se prava radnika i dostojanstveni rad najbolje brane kolektivnim ugovorima, direktor Foruma za međunarodnu saradnju i bivši generalni sekretar Sindikata 3F Klaus-Larsen Jensen predstavio je značaj i sadržaj kolektivnog ugovora koji je, u Danskoj, zaključen između sindikata 3F i platforme Hilfr. Ovim kolektivnim ugovorom, radnicima firme koja posluje u web prostoru, garantovane su minimalna zarada (19 Eura po satu), doprinosi za penziono osiguranje, plaćeni godišnji odmori i bolovanja, kao i doprinosi za socijalno osiguranje. Institucije i građani Danske, sa negativnim stavom o onima koji pokušavaju da prevare sistem neuplaćivanjem poreza i doprinosa, podržavaju napore socijalnih partnera usmerene ka funkcionisanju socijalnog sistema, zaštiti prava radnika i opštoj dobrobiti države, odnosno samih građana. Solidarnost i duh kolektivizma moraju da jačaju, jer će, u suprotnom, doći do potpunog urušavanja društva. Ključ uspeha u pregovorima za zaključivanje ovog kolektivnog ugovora – „obe strane su želele sporazum“, trebalo bi da bude motiv svim socijalnim partnerima u zemljama koje pretenduju ka ostvarivanju i održanju dobrostanja.
Državni sekretar Ministarstva privrede Dragan Grgurović izneo je da privreda nastoji da prilagođava svoje programe automatizaciji i digitalizaciji zalaganjem za otvaranje naučnih parkova, zona gde će se angažovati najsavremenija tehnologija i u kojima će biti angažovani stručnjaci, što bi trebalo da dovede do razvoja pojedinih sredina i novog zapošljavanja. Međutim, biznis poznaje samo profit i investitori se ne mogu uslovljavati kvalifikacionom strukturom zaposlenih, vidom zapošljavanja i očuvanjem radnih mesta.
U svom izlaganju o uticaju digitalizacije na sektore u Srbiji, predstavnica Unije poslodavaca Ljiljana Pavlović naglasila je značaj registrovanja i legalnog poslovanja i ukazala na nepovoljne faktore za razvoj digitalizacije u Srbiji, starenje stanovništva i značaj ulaganja u kompjutersku pismenost građana.
Direktorka programa Centra za istraživanje javnih politika Branka Anđelković, ukazala je na podatak da Srbija spada u 25 vodećih zemalja po zastupljenosti rada na platformama. Predstavila je rezultate istraživanja Socio-ekonomski položaj onlajn radnika i radnica iz Srbije, koje je sproveo Centar, a koji pokazuju da na platformama podjednako rade žene i muškarci, da su u pitanju uglavnom mlađi (25 do 36 godina), najčešće fakultetski obrazovani radnici. Delatnosti koje su najviše zastupljene su: pisanje i prevođenje, kreativne usluge, razvoj softvera i tehnologija, uz veliki broj „mikrotaskera“. Njihov motiv za rad na platformama je, pre svega, dobra zarada, fleksibilnost i mogućnost rada od kuće, brže pronalaženje posla. Procenjuje se da oko 28% ljudi u Srbiji radi online. Kao ključne probleme prepoznali su neregulisani radni status, nemogućnost korišćenja bolovanja ili odmora, to što uglavnom rade dva ili više poslova i faktički su nevidljivi za socijalne i penzione sisteme. Kao radnici sa neregulisanim radnim statusom (bez ugovora o radu) ili preduzetnici (paušalci), ne mogu ostvariti pravo na sindikalno organizovanje i kolektivno pregovaranje.
Martina Šneler, iz austrijskog sindikata ProGe, navela je da 1,2 miliona radnika u Austriji nema stalno zaposlenje (sezonski radnici, agencijski radnici, samozaposleni, honorarci). Prosečno su 180 dana registrovani da rade, a tokom ostatka godine su ili nezaposleni ili rade neprijavljeni. Nesigurane poslove u Austriji radi oko 69% mladih i stranci koji nemaju austrijsko državljanstvo. Zadatak sindikata je da, solidarno, zastupaju i njihove interese i zalažu se za njihovo pravo na sindikalno organizovanje, pravo na jednake zarade i uslove rada, pokrivenost kolektivnim ugovorima i dostojanstven rad.
Tokom diskusije, učesnici su izneli stav da su problemi koji nastaju u digitalizaciji pojedinih sektora (npr. obrazovanje, zdravstvo i uprava), sa kojima se suočavaju i zaposleni i korisnici usluga, mogli biti predupređeni da je proces digitalizacije planiran temeljno, uz uključivanje predstavnika sindikata. Istaknuto je da gašenje nekih zanimanja u budućnosti ne bi trebalo da bude problem, ako bude praćeno nastankom novih i garantovanim pravom na rad, odnosno ako strategije obrazovanja i programi prekvalifikacija budu pratili potrebe na tržištu rada. Zato je pitanje kontinuirane i efikasne saradnje između resornih ministarstava i saradnje svih socijalnih partnera istaknuto kao najvažnije u temeljnom kreiranju strategija i njihovom sprovođenju. Neophodno je i jačanje zaštitnih mehanizama, uz izmene i punu primenu regulative koja se odnosi na ograničenja obima fleksibilnih oblika rada, redefinisanje prava na sindikalno organizovanje i jačanje socijalne funkcije države. Uz proširenje strategije borbe za suzbijanje neformalne ekonomije i na web prostor, nužno je i uključivanje sindikata u pripremu javnih politika u oblasti zapošljavanja i socijalne zaštite.
Rezimirajući diskusije učesnika konferencije, izvršna sekretarka UGS NEZAVISNOST Čedanka Andrić i rukovodilac Pravne službe SSSS Slobodan Lalović, zaključili su da je projekat Danube@work iznedrio odlične prilike za podsticanje saradnje između socijalnih partnera u zemljama koje u projektu učestvuju i razmenu iskustava u suočavanju sa izazovima koje nose digitalizacija i tehnološki napredak. Ako kažemo da će digitalizacija dovesti do napretka, onda to mora da podrazumeva eliminisanje ili bar značajno smanjenje nejednakosti. Sindikati ne žele da zaustave razvoj i novu industrijsku revoluciju. Ono što, širom planete, pokušavaju da spreče su erozija radničkih prava, urušavanje kolektivnog pregovaranja, rast neformalne ekonomije i prekarijata, u tradicionalnim delatnostima i u web poslovanju.
